|
U prihvatnom centru u Preševu ova deca osim što uče naš jezik, prelaze lekcije i iz matematike, engleskog i geografije. Sve to da bi se pripremili za formalni sistem obrazovanja u nekoj od zemalja Evropske unije.
"Imamo mnogo aktivnosti, to je za mene sada najvažnije da dok sam ovde mnogo toga naučim dok ne stigen do željenog cilja, Nemačke, želim da postanem elektroinženjer", kaže Belal iz Avganistana.
Na inicijativu roditelja planira se uvođenje časova pisanja i čitanja na njihovom maternjem jeziku kako bi ostali u kontaktu sa svojom kulturom.
"Naši ljudi u tome mogu mnogo da pomognu treba ih što više uključivati ovde brinu o deci, posvećeni su i moja deca su srećna, to nam je velika pomoć", rekao je Hamit iz Avganistana.
Putujući zemljama Balkanske rute deca su mnogo izgubila, neformalna škola pomaže im da stignu vršnjake i steknu radne navike.
"Poslepodnevna nastava je kako je mi zovemo, neformalna, odvija se za odrasle ili za starije maloletnike, većinom su zainteresovani da nauče neki od zanata, recimo krojački", kaže Milenko Nikić iz Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja.
U Prihvatnom centru u Subotici je 47 dece, čak 11 bez roditeljske pratnje.
"Sama sam na putu već devet meseci, oko mesec dana sam ovde. Teško mi je imam psihičkih probelma, ne radimo ništa mesecima. Samo žečim da stigne do Mađarske i da se školujem", kaže Zahra Timuri iz Avganistana.
"Sam sam već 11 meseci, bi sam i u parku u Beogradu četiri meseca. Dobro mi je u prihvatilištu, ljudi su dobri, ali želim dalje", rekao je jedan dečak.
Petočlana porodica iz Avganistana u kampu u Krnjači je već devet meseci. Nadaju da će nastaviti put na Zapad, ali su, dok čekaju, tražili azil u Srbiji.
"Ovde imamo sve hranu, odeću, tim koji radi ovde je dobar ali želim da moja deca krenu u školu što pre toliko meseci smo ovde moraju da uče", kaže A. E. Iz Avganistana.
"Želimo da idemo u Mađarsku, teško je kada imate veliku porodicu, ali dalje želim da odemo samo legalno", kaže B. I. iz Avganistana.
Deca koja su u Srbiji bez roditelja, lokalni centar za socijalni rad dodeljuje im staratelja.
"U skladu sa tim se odlučivalo šta je najbolje u interesu deteta, da li da bude smešteno u nekom od centara za smeštaj maloletnika bez pratnje ili nekom od centara za azil. Svako dete koje se nalazi u centrim za azil, konkretno u prihvatnim centrima, vodi se računa da uđe u proces edukacije obrazovanja", rekao je Ivan Mišković iz Komesarijata za izbeglice i migracije.
Od decembra deca migranti pohađaju škole u Srbiji. Njihov broj se stalno povećava. Od oko 7.000 migranata koji trenutno borave u našoj zemlji, 1.900 je školskog uzrasta, a prema podacima Unicefa, 94 dece upisano je u deset beogradskih škola.
|
