|
Odugovlačenje sudskih postupaka jedan je od glavnih problema u suđenjima za ratne zločine u Srbiji što, i 20 godina posle ratova u SFRJ, ima izrazito negativne posledice za uspostavljanje vladavine prava, jedan je od zaključaka izveštaja Fonda za humanitarno pravo (FHP).
Kako navodi ova nevladina organizacija, zastoj u procesuiranju ratnih zločina vidi se u sve manjem broju optužnica, u 2016. podignuto ih je samo sedam, nije bilo pravosnažnih sudskih presuda, a održano je samo 56 dana suđenja u 18 predmeta – dok se pre par godina samo u jednom sudilo toliko.
"Da postoji politička volja, jedan jasno definisan interes najviših državnih predstavnika, da će Srbija suzbijati nekažnjivost za ratne zločine, mi ne bismo imali te probleme. Da li ovi rezultati mogu da budu bolji da smo imali veću pojedinačnu angažovanost u sudu ili tužilaštvu, to je već nagađanje", rekla je direktorka Fonda za humanitarno pravo Milica Kostić.
Srbija je do skoro, čak godinu i po dana, bila bez imenovanog tužioca za ratne zločine a, uprkos tome što je u februaru 2016. usvojena Nacionalna strategija za procesuiranje ratnih zločina, Tužilaštvo ima manjak kadrova jer ima samo pet zamenika tužilaca, za razliku od na primer Bosne i Hercegovine gde radi 35 tužilaca.
Zamenik tužioca Srbije za ratne zločine Bruno Vekarić kaže da su zamerke na neefikasnost uslovljene malim kapacitetom Tužilaštva, ali da uskoro očekuje napredak zbog izbora novog tužioca, usvajanja nacionalne strategije i ubeđenja u nastavak dobre regionalne saradnje.
"Među kolegama nema nikakvog spora. Često se tenzije dižu na nekom drugom nivou koji nema veze sa pravosuđem. Tema ratnih zločina se, na žalost, brzo kao požar prenosi na politiku i izaziva zemljotres u regionu. Političari rado prihvataju koškanje među sobom što nikome ne donosi korist, a samo sputava pravosudne organe. I to su ljudi od krvi i mesa koji stalno slušaju te teme i onda, na neki način, i oni možda bivaju pasivniji nego što bi trebalo", ističe Vekarić.
Na debati povodom izveštaja pomenuto je da u Srbiji nijedna osoba optužena za ratne zločine nije u pritvoru, da se svi brane sa slobode, dok je polemiku o tome koliko je osuđenih ratnih zločinaca u ovdašnjim zatvorima, i da li ih ima, pokrenuo novinar lista "Danas" Rade Radovanović.
"Ja se slažem sa vašim zaključkom i tekstom da je Srbija sigurna zemlja za ratne zločince. Mislim da to najbolje potvrđuje to što se ljudi osumnjičeni za ratne zločine slobodno kreću u javnosti i, kako da kažem, zauzimaju javne funkcije. To zapravo pokazuje osećaj nedodirljivosti", rekla je Milica Kostić.
Autorka izveštaja FHP Marina Kljaić navela je da u poslednje tri godine Tužilaštvo Srbije za ratne zločine nije podiglo nijednu optužnicu za zločine izvršene na Kosovu, kao i da je u istom periodu Fond podneo devet krivičnih prijava za zločine na Kosovu, ali da je obavešten da je nemoguće postupati po tim predmetima jer je od maja 2014. Eulex izgubio mandat da pokreće nove istrage.
"Taj posao se sa njih izmestio na lokalne tužioce koji odbijaju saradnju sa Tužilaštvom za ratne zločine na pređašnji način. Nastao je pravni vakuum i to pitanje moralo bi direktno da se reši u sklopu briselskih pregovora", reči su Marine Kljaić.
Nevidljiva suđenja
Fond za humanitarno pravo ukazao je na pogoršan tretman svedoka i žrtava u procesima za ratne zločine, te naveo da je jedan od problema novi propis po kom se naknada troškova dolaska na suđenje isplaćuje isključivo preko računa.
"Veliki broj njih su stariji ljudi, narušenog zdravlja, među njima ima i nepismenih, a mnogi žive u selima. Sama pomisao na otvaranje računa stvara im dodatno opterećenje i muku. To je, na žalost, i jedan od razloga koji utiče da oni odluče da odustanu od svedočenja", rekla je Marina Kljaić.
U Fondu za humanitrano pravo naveli su da zbog višegodišnjih trajanja postupaka optuženi umiru, da svedoci gube poverenje u pravosuđe i da sve vodi da krivci izbegnu pravdu.
Slabo medijsko interesovanje za suđenja ratnih zločina, rekla je novinarka lista "Danas"Jelena Diković, takođe odslikava odnos vlasti i društva prema ovoj temi.
"Lako se može zaključiti zašto su suđenja praktično nevidljiva. Imajući u vidu značaj televizije za informisanje, FHP stalno ukazuje da za više od 13 godina procesuiranja ratnih zločina u Srbiji javnost nije imala priliku da vidi nijedno izricanje presude, svedočenje žrtava, počinilaca i svedoka ratnih zločina", kaže Diković.
Poslednja istraživanja javnog mnjenja u Srbiji pokazala su da većina građana nije u stanju da navede nijedan predmet ratnih zločina pred domaćim sudovima, dok im takođe nije poznato koje institucije učestvuju u njihovom procesuiranju.
slobodnaevropa.org
|
