|
VALjEVO – Rehabilitovan je Nikola Kalabić, nekadašnji komandant Gorske garde Jugoslovenske vojske u otadžbini za vreme Drugog svetskog rata. Kalabić se smatra neosuđivanom osobom. Rešenje o rehabilitaciji doneo je dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu, a protiv njega se može u roku od 30 dana izjaviti žalba Apelacionom sudu u Beogradu.
Rešenjem suda, ništavom se smatra sedam odluka Državne komisije za utvrđivanje ratnih zločina okupatora i njihovih pomagača tokom Drugog svetskog rata, koje se odnose na Nikolu Kalabića, donete od marta do septembra 1945. godine. Takođe, i četiri odluke Zemaljske komisije za utvrđivanje ratnih zločina okupatora i njihovih pomagača tokom Drugog svetskog rata, donete od aprila do oktobra iste godine, a takođe se odnose na Kalabića. Ništavim se smatraju i sve pravne posledice svih odluka.
I rešenje Sreskog suda u Mionice od 11. septembra 1946. godine smatra se ništavim, kojim je Kalabiću konfiskovana sva imovina. Rešenje o rehabilitaciji ima 36 strana, a zahtev za pokretanje postupka pre pet godina podnela je Vesna Dragojević iz Valjeva, unuka Nikole Kalabića. U međuvremenu, vratila je porodično prezime i sada se preziva Kalabić.
- Bila sam čvrsto ubeđena da će moj deda biti rehabilitovan i to se najzad, posle pet godina postupka, dogodilo, sa njegovog imena skinuta je ljaga koju su mu pripisali komunisti – kaže Vesna Kalabić. - Nikola nije bio ratni zločinac, narodni neprijatelj, niti je izdao Dražu Mihailovića, što je bila gnusna izmišljotina komunističkih vlasti. Nikola je bio veran kralju i svom komandantu. Kako je, uostalom mogao da ga izda, kad je poginuo pre hvatanja Draže. Ni u snu Nikola ne bi sarađivao s komunistima, koji su ubili njegovog petnaestogodišnjeg sina Milana!
Kalabić, rodom iz Dervente u BiH, suprugu Borku, Valjevku, upoznao je kada su zajedno studirali geodeziju u Beogradu. Bio je upravnik katastra u Valjevu pre rata, a po raspadu Jugoslavije, na Bukulji se 1941. godine pridružio četnicima Koste Pećanca, ali ga je ubrzo napustio zbog saradnje s Milanom Nedićem. U leto te godine na Ravnoj Gori se priključio Draži Mihailoviću, a ubrzo je postao komandant Gorske garde kraljevske vojske u otadžbini. Po zvaničnoj verziji, Kalabić je pošto ga je OZNA uhapsila izdao Dražu, koji je 1946. godine pronađen kod Višegrada, osuđen na smrt i streljan.
O tome kako je skončao Kalabić, decenijama kolaju razne verzije. Po jednoj, ubijen je negde u Vojvodini, gde je živeo pošto ga je vlast poštedela zbog izdaje Draže. Bilo je tvrdnji da su, odmah pošto je Draža uhapšen, agenti OZNE Kalabića zadavili u stanu u Kosovskoj ulici u Beogradu, gde je bio u kućnom pritvoru...
- U postupku pred Osnovnim sudom u Valjevu moj deda je zvanično proglašen mrtvim, baš na 65-godišnjicu njegove pogibije – kaže Vesna. - Sudu sam dostavila izjavu Mijaila Danilovića, penzionisanog sveštenika iz Gornjeg Milanovca, da je Nikola ubijen na Bogojavljenje 1946. godine u pećini u kanjonu reke Gradac, u blizini Valjeva, gde se sa grupom najodanijih četnika krio od potere OZNE. Kada je pokušao da se probije iz obruča, pao je pokošen rafalom.
USPOMENE
- Za uspomenu, od Nikole ostali su samo zlatan džepni sat, nekoliko požutelih fotografija, te kokarda – kaže Vesna. - Sve to nađeno je u kod pećine gde je ubijen. Postupak rehabilitacije mog dede pokrenula sam i zbog restitucije, jer nameravam da porodici vratim 1,3 hektara placa na Divčibarama, koji je Nikolino vlasništvo. Iako nema presude da je deda proglašen za ratnog zločinca, državnog neprijatelja, plac je bio oduzet...
TUŽILAC BIO PROTIV
Dragana Marković, viši javni tužilac u Valjevu, tokom postupka, bila je protiv rehabilitacije, jer je Kalabić, odlukama Državne komisije proglašen za ratnog zločinca. Stoga, nema pravo na rehabilitaciju i povraćaj imovine. Stav je, naime, Apelacionog javnog tužilaštva da su odluke Državne komisije, donete između marta i septembra 1945. godine, u vreme kad još nisu bili formirani organi nove države, pa su njena ovlašćenja bila zasnovana na odlukama najviših organa tadašnje vlasti, pre svega Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije (NKOJ). Državna komisija imala je vrlo široka ovlašćenja, bila je prvi oblik vlasti, dok još nisu bili formirani pravosudni organi.
novosti.rs
|
