|
Dаn sećаnjа nа strаdаle i prognаne Srbe u akciji Oluja
Obeležava se Dаn sećаnjа nа sve strаdаle i prognаne Srbe u hrvatskoj oružаnoj аkciji "Olujа", 4. аvgustа 1995. godine, a centralna manifestacija biće održana u Novom Sadu na stadionu Fudbalskog kluba "Veternik".
Ceremoniji koja poćinje u 20 časova, prisustvovaće i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, saopšteno je iz njegovog kabineta.
Pre toga biće održan i sastanak Vučića sa predstаvnicimа Srbа iz regionа u Grаdskoj kući u Novom Sаdu. Sаstаnku će prisustvovаti pаtrijаrh Srpske pravslavne crkve Irinej, predsednik Republike Srpske Milorаd Dodik i predsednicа Vlаde Republike Srbije Anа Brnаbić.
Na sastanku će učestvovati i predsednik Pokrаjinske Vlаde Igor Mirović, potpredsednik Vlаde Srbije i ministаr unutrаšnjih poslovа Nebojšа Stefаnović, ministаr odbrаne Aleksаndаr Vulin, predsednik Mаtice Srpske Drаgаn Stаnić i grаdonаčelnik Novog Sаdа Miloš Vučević.
Grabar Kitarović čestitala „Oluju"građanima Hrvatske
ZAGREB – Hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović uputila je danas čestitku povodom Dana pobede i Dana hrvatskih branitelja svim hrvatskim državljanima u domovini i iseljeništvu, a posebno svim hrvatskim braniteljima i učesnicima „Oluje”, navodeći da je 5. avgust 1995. jedan od najvažnijih dana u hrvatskoj istoriji.
U Hrvatskoj i Srbiji obeležava se 22. godišnjica od vojno-policijske akcije Oluja, koju zvanični Zagreb obeležava kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti i Dan branitelja, dok se u Srbiji 4. i 5. avgust obeležavaju komemoracijama i sećanjem na stradale i prognane u toj akciji.
Kitarović je čestitki podseća da je peti avgust 1995. „dan kada smo pod vođstvom našega prvog predsednika Franje Tuđmana blistavom vojnom pobedom okrunili svoju viševekovnu borbu za nacionalnu slobodu i državnu nezavisnost, potvrdili svoj međunarodni položaj i osigurali demokratski razvoj našem društvu”.
Kako je navela, pred Hrvatskom je sada veliki zadatak privredne, demografske i moralne obnove društva, a ona je, kako kaže, uverena da u Hrvatskoj ima snage, odlučnosti i znanja za uspeh u tom zadatku, „kao što smo bili uspešni u oslobađanju naše jedine i drage Hrvatske”.
Za Srbiju vojna operacija Oluja je najmasovnije i jedno od najsurovijih etničkih čišćenja koje su se dogodilo u ratovima na prostorima bivše SFRJ, a u kojem su oko 62 odsto žrtava bili civili.
Akcija hrvatske vojske za cilj je imala zapravo iseljavanje celokupnog stanovništva srpske nacionalnosti, a nakon proterivanja zabeležena su paljenja, pljačke i likvidacije malobrojnih Srba koji nisu hteli da napuste svoje domove.
Broj izbeglih Srba različito se procenjuje - hrvatski izvori imaju podatak o 90.000 ljudi, UN o 150.000, a srpski o najmanje 250.000.
Za zločine počinjene u toku „Oluje” u Hrvatskoj niko nije krivično odgovarao.
Dačić: Srbija i Hrvatska zadugo „Oluju” neće tumačiti na isti način
Odnosi Srbije i Hrvatske ključni su za odnose u regionu, poručio je potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i istakao da zato treba uložiti maksimalan napor da dve države nađu zajedničke tačke za razvoj takvih odnosa. Dačić je ocenio da je previše potrebe sa hrvatske strane za, kako je rekao, relativizovanjem određenih pitanja iz istorije i prošlosti kako bi na taj način opravdali neke svoje postupke. Za tim nema potrebe, kazao je Dačić gostujući na televiziji Pink i dodao da naše dve zemlje moraju da traže dodirne tačke.
„Videli ste da je došlo do određenih pomaka u našim odnosima, u smislu da su se desili neki događaji koji bi mogli da podstaknu da počnemo da pričamo ozbiljno o budućnosti, a to je pre svega izbor predsednika Aleksandra Vučića i dolazak hrvatske predsednice na inauguraciju”, rekao je Dačić, preneo je Tanjug. Podsetio je da je tokom boravka predsednika Vučića i njega na nedavnom Forumu u Dubrovniku sa hrvatske strane izražavana verbalna spremnost za razvoj odnosa dveju zemalja.
I to što je nova hrvatska ministarka spoljnih poslova iz korpusa koji je već bio angažovan na nekim pitanjima u Srbiji Dačić je ocenio kao dobre pretpostavke za razvoj odnosa dveju zemalja.
„Ali je pitanje da li se to želi ozbiljno, jer vidimo da je već postala praksa da se uoči ’Bljeska’ ili ’Oluje’ događaju situacije koje te odnose veoma komplikuju. Sve su to događaji u kojima ima previše iracionalnog, a malo političke volje da se gleda u budućnost”, naveo je Dačić.
Podsetio je da je prošle godine u julu, na primer, pokrenuto pitanje rehabilitacije kardinala Alojzija Stepinca, zatim je usledilo obnavljanje suđenja Branislavu Glavašu za ratni zločin nad Srbima, pa podizanje spomenika Miru Barišiću, kao i hrvatsko blokiranje Srbije u otvaranju poglavlja 23.
Ove godine, ukazao je Dačić, imamo uvođenje višestruko više takse na uvoz u Hrvatsku poljoprivrednih proizvoda iz zemalja koje nisu članice EU, što bi se, prema njegovim rečima, moglo protumači kao mali „ekonomski rat” protiv Srbije.
„I kao šlag na tortu došlo je obeležavanje ’Oluje’ uz učešće Marka Perkovića Tompsona, čoveka koji je dobio mnogo više na medijskom značaju nego što objektivno zaslužuje. Reč je o ustaškoj propagandi sa ustaškim pokličima i pozdravima. On, doduše, ove godine ne peva u Kninu, ali će pevati sutradan u Slunju, i to na dan obeležavanja 75 godina od velikog pokolja koji se dogodio na tom području”, rekao je Dačić. On je podsetio da je na tom stratištu stradalo više od 150 dece mlađe od 13 godina.
Ministar je ocenio da je to reakcija kojom Hrvati zapravo žele da poruče: „Ne možete nam ništa”.
Ali takva jedna politika, dodao je, ne doprinosi boljim odnosima naših dveju država i sigurno je da to nisu vrednosti za koje se borila i bori Evropa, jer se Evropa borila protiv fašističke ideologije.
Kao najgore u svemu tome jeste to, smatra Dačić, što u finansiranju svega učestvuje Vlada Hrvatske. Objašnjava da je reč o dvostrukim standardima onih koji su već u EU.
S druge strane, Srbija stalno podseća i poziva na reagovanje, ne zato što, kako kaže Dačić, imamo nešto protiv, već reagujemo na činjenice koje su „kamen u cipeli”. Dačić je zaključio da Srbija i Hrvatska „Oluju” dugo neće tumačiti na isti način, kao što, kako je rekao, oni i dan danas neke događaje iz Drugog svetskog rata tumače na drugačiji način.
Frapiran stavovima da Kosovo treba pustiti u Interpol i UN
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić naveo je da je bio iznenađen kad je čuo predlog lidera pojedinih opozicionih stranaka da Kosovo treba pustiti u Interpol (što je „Politika” objavila) i dati mu stolicu u Ujedinjenim nacijama.
„Bio sam frapiran kad sam pročitao da je Saša Janković izjavio „što ne bi Kosovo pustili u Interpol” ili kada Boris Tadić kaže „što ne bi dali Kosovu stolicu u UN”, rekao je Dačić.
S današnjim predsednikom Aleksandrom Vučićem, dodaje, učestvovao je od 2012. godine u dijalogu sa Prištinom i priseća se da su godišnje imali i više od 40 razgovora u Briselu.
„Imali smo situacije da se desi da ceo dan ne postignemo dogovor oko toga da li će u nekom našem sudu na KiM biti mesto, dva, tri više za Srbe. Pritiskali su nas, govorili da ćemo uništiti karijere i onda dođe neko i kaže ’što im ne bi dali’”, kaže Dačić. Još se pita „kakvu to politiku mi želimo da vodimo” i „hoće li neko da definiše šta je naša politika”.
Srbija prva u svetu po grinfild direktnim stranim investicijama
Registrovana nezaposlenost nepovoljnija nego u zvaničnoj statistici
Srbija i Iran u senci odnosa Vašingtona i Teherana
Zemlje regiona o odluci Hrvatske na samitu u Sarajevu/Mihajlović: Mere Hrvatske ne doprinose povezivanju zemalja regiona/Ljajić: Priprema sastanka u Sarajevu o merama Hrvatske
Brnabić: Fiskalna godina završena sa primarnim viškom
Vučić: Iako Srbi još nisu spremni, neću popustiti
Šta je Ana Brnabić uradila za mesec dana svog mandata?
Noje cirher cajtung: Srpska opozicija nema ideje za Kosovo
Brnabić za Gardijan: Srbija ide ka EU, brzo se menja i nema vremena za gubljenje
Sve više pretnji medijima
Opozicija udruženo u Beogradu
Srbija na dobrom putu u ispunjavanju aktivnosti iz poglavlja 24
Štrajk prošao tajne ostale
Između mita i stvarnosti
Papović: Srbija je deponija za robu iz EU
Vučić u Rimu
S kim će Vučić u dijalog o Kosovu?/Kako Hodžaj i Pacoli vide inicijativu Vučića za KiM
Rukovodstvo "Fijata" i sindikalci potpisali sporazum/Brnabić: Postignut dobar kompromis
U Briselu traže način da odvoje Srbiju od Rusije/Cenimo podršku Rusije, a članstvo u EU je strateško opredeljenje
Istraživanje: Za ulazak u EU 49 odsto građana
Vučić: Zašto nam je potreban unutrašnji dijalog o Kosovu
Sindikat prihvatio ponudu rukovodstva Fijata
Kineska ulaganja šire korupciju na Zapadnom Balkanu
|
