Crna Gora uoči izbora: Šta poručuju lideri partija

izvor: n1 foto: rfe                                                                                                        11.10.2016.

Krivokapić: Niko ozbiljan ne očekuje da odbijemo NATO

Parlamentarni izbori u Crnoj Gori biće održani u nedelju, 16. oktobra. Nedelju dana uoči glasanja, predstavnici ključnih izbornih lista u Crnoj Gori za N1 govore o tome šta nude biračima. Dok je za vladajuću DPS u fokusu spoljnopolitička orijentacija zemlje, opozicione stranke uglavnom ističu loše stanje u ekonomiji.

Proteklih godinu dana bilo je burno u Crnoj Gori. Prošlogodišnji višednevni protesti Demokratskog fronta kulminirali su žestokim okršajem sa policijom.

Nekoliko nedelja kasnije Crna Gora je dobila i pozivnicu za NATO. Sredinom maja i Vladu izbornog poverenja, čiji zadatak je bio da obezbedi uslove za slobodne i fer izbore.

O svojim platformama sa kojima izlaze pred birače, ali i o međusobnim nesporazumima, podelama oko ključnih pitanja za N1 govore lideri crnogorskih partija i koalicija.

Predsednik Socijaldemokratske partije Crne Gore Ranko Krivokapić kaže da je njegova stranka jedina antiratna i evroatlantska partija u zemli, od svog osnivanja.

Dosadašnju saradnju sa DPS-om Mila Đukanovića, Krivokapić objašnjava strateškim državnim ciljevima. On tvrdi da je Đukanović 1996. našao utočište u programu SDP-a, i da je vremenom postao sledbenik njihovih strateških ciljeva, a to su nezavisna Crna Gora, građanska Crna Gora, građani kao stub političkog sistema i evroatlantska orijentacija.

“Mi nismo imali drugog saveznika sem njih, i te strateške ciljeve smo ostvarivali zajedno“, kaže Krivokapić, ali ističe da je sa DPS-om postojao stalni sukob oko ekonomske politike, te da se SDP protivio načinu na koji je sprovođena privatizacija i tome što se gasi industrija. Krivokapić upozorava i na visok nivo javnog duga i budžetskog deficita u Crnoj Gori.

Lider SDP-a smatra da je prelazna vlada uspela da smanji zloupotrebe, ali da nije mogla u potpunosti da ih isključi, jer je DPS, kako kaže, najsavršenija mašina za zloupotrebe na izborima. “Okupio sam partije i uspeo sam da, ja bih rekao jednu crnogorsku reč, ućeramo DPS da prihvati prelaznu vladu ovog tipa. Nije bilo moguće prihvatiti prelaznu vladu koju je opozicija nudila pre godinu i po dana, jer za nas je bio prioritet dobiti poziv za NATO“, ističe on.

Kada je reč o postizbornoj saradnji, Krivokapić isključuje mogućnost saradnje sa strankama koje bi zadržale stavove iz kampanje protiv članstva Crne Gore u NATO jer, kako kaže, niko ozbiljan ne može očekivati da nakon svega Crna Gora napravi istorijski presedan i kaže “ne“ članstvu u Alijansi.

“Siguran sam da će se opozicija prilagoditi realnosti, a to da je Crna Gora već u NATO, a Kosovo nezavisna država“, kaže Krivokapić i dodaje da se nacionalno pitanje u Crnoj Gori preselilo sa političkog na kulturološko polje i da je to dobro za državu.

Medojević: Referendum o NATO i povlačenje priznanja Kosova

Lider Demokratskog fronta Nebojša Medojević kaže da ta koalicija nudi radikalniji pristup, odnosno da želi korenito da menja sistem koji je Milo Đukanović razvijao 27 godina, a koji, kako kaže, predstavlja “koaliciju krupnog kapitala, krupnog kriminala i krupne politike“. Prelazna vlada, prema njegovoj oceni, nije imala nikakav učinak nula i formirana je samo kako bi održala Đukanovića na vlasti u vreme demonstracija Demokratskog fronta.

Medojević kaže da druge partije u opoziciji uglavnom misle da je neoliberalni kapitalistički sistem dobar, i da ga samo treba malo korigovati, dok Demokratski front želi da gradi model države blagostanja koji je u nordijskim zemljama pokazao odlične rezultate.

Država bi, kako kaže, trebalo da ima snažnu ulogu u kreiranju privrednog rasta, i obećava uvođenje minimalne zarade koja ne bi smela da bude manja od 350 evra, odnosno minimalne penzije koja ne bi bila ispod 200 evra. Vlada Demokratskog fronta bi, kako kaže, povratila preduzeća čija je imovina stečena korpucijom. Pritom bi državne firme vodili profesionalci, dok bi vlada imala nadzornu ulogu, objašnjava on.

Na pitanje kako obezbediti sredstva za tako ambiciozan plan, Medojević odgovara da bi se reprogramirali aktuelni dugovi sa jasnim planom otplate, kao i da bi se država zaduživala novim sredstvima koja, međutim, ne bi išla u potrošnju.

Demokratski front takođe predlaže lustraciju, zatvaranje tajne policije, otvaranje dosijea i objavljivanje imena saradnika tajnih službi. Sva pokretna i nepokretna imovina svih članova DPS-a bi, kako kaže, bila zamrznuta dok se ne utvrdi da li je legalna.

Kada je reč o spoljnoj politici, Medojević kaže da se Demokratski front zalaže za održavanje referenduma o članstvu Crne Gore u NATO, kao i za povlačenje odluke o priznanju Kosova. Srbija i Crna Gora su, kako kaže, dve savezničke, međunarodno priznate države koje ne bi trebalo da donose odluku na štetu jedna druge. Demokratski front se, pored toga, zalaže i za ukidanje sankcija Rusiji.

Medojević kaže i da Demokratski front kao koalicija predstavlja istorijsko pomirenje Srba i Crnogoraca, gde je on kao etnički Crnogorac, koji se od 90-ih godina zalaže za nezavisnost i govori crnogorskim jezikom u koaliciji sa srpskim strankama. On kaže da u Crnoj Gori postoji otvoreno srpsko nacionalno pitanje, ali ne u toj meri kao bošnjačko ili albansko, jer Srbi u Crnoj Gori doživljavaju Crnu Goru kao svoju matičnu državu i nisu manjina.

Marković: Pobeda opozicije bi destabilizovala Crnu Goru i region

Potpredsednik crnogorske Vlade i zamenik predsednika vladajuće Demokratske partije socijalista Duško Marković kaže da je prelazna vlada formirana upravo kako bi se otklonile sumnje o izbornim prevarama zasnovanim na zloupotrebi državnih resursa.

On kaže da u tom periodu opozicija nije uspela da dokaže da se državna sredstva rasipaju radi kupovine glasova. Dodaje i da Crna Gora ima najbolji i najčistiji birački spisak u Evropi koji vodi Ministarstvo unutrašnjih poslova, na čijem je čelu trenutno predstavnik opozicije. Dodaje da je, iako je Nebojša Medojević svojevremeno tvrdio da u Crnoj Gori postoji čak 80.000 fantomskih birača, sistemskom proverom utvrđen samo jedan dupli identitet u biračkom spisku.

Marković kaže i da je kampanja opozicije usredsređena na Đukanovića jer nije reč samo o crnogorskom lideru, već o državnom lideru od regionalne važnost zbog čega je opozicija “frustrirana njegovim autoritetom“.

On je ponovio stavove DPS-a da bi eventualna pobeda opozicije na izborima destabilizovala Crnu Goru, jer je, kako kaže, Demokratski front protiv NATO, dovodi u pitanje kredibilnost EU, a najveći broj lidera te koalicije ne priznaje rezultate referenduma o nezavisnosti.

“Govore da će poništiti neke naše odluke koje se tiču regiona, a i šire, poput nezavisnosti Kosova.Kosovo je pitanje reginalne stabilnosti“, poručuje Marković i dodaje da je referendum o NATO nepotreban jer će sastav parlamenta biti odraz volje građana, a vlada koju će taj parlament izabrati, imaće izvorni legitimitet da donosi odluke od nacionalnog interesa.

Marković priznaje da je visok javni dug izazov za crnogorsku vladu i ističe da kod javnog duga postoji problem dinamike njegovog rasta i rasta javne potrošnje. Problem će, kako kaže, biti rešen bržim privrednim rastom i ekonomskim razvojem i ističe da se u Crnoj Gori trenutno realizuju investicije u vrednosti od tri milijarede dolara. MMF, kako kaže, u narednim godinama predviđa privredni rast Crne Gore od 3,5 do 4,8 odsto.

Za propast industrije Marković krivi opoziciju jer se kako kaže protivila naporima vlade da se razvija aluminijumska industrija, a protestovali su protiv stranog investitora u Železari Nikšić.

Kada je reč o kritikama za korupciju i organizovani kriminal, Marković kaže da Crna Gora već četiri godine pregovara sa EU gde je prvo otvorila poglavlja 23 i 24 koja se tiču vladavine prava, kao i da je na par meseci od članstva u NATO koji takođe ima visoke političke kriterijume na tom polju. “Zamislite, da li bi došli na vrata NATO da nemamo rezultate, ili da imamo napredak u pregovorima sa EU da smo onakvi kakvim nas predstavlja opozicija“, upitao je on.

Što se tiče srpskog pitanja u Crnoj Gori, Marković kaže da u DPS ima veliki broj ljudi koji se izjašnjavaju kao Srbi, ali da pojedine srpske političke stranke nacionalno pitanje koriste kao svoju platformu. Podseća da su srpske stranke odbile Đukanovićevu ponudu da uđu u vladu jer bi, kako tvrdi, time izgubile program.

Lekić: Politička, ekonomska i moralna reforma

Prvi čovek koalicije Ključ Miodrag Lekić kaže da se ta politička grupacija primarno zalaže za ekonomski zaokret u Crnoj Gori, ali i i za političku, ekonomsku i moralnu reformu u širem kontekstu.

Odbacuje tvrdnje Đukanovićevog DPS-a da će država biti ugrožena ako opozicija dođe na vlast, i kaže da su se takve izjave već mnogo puta čule u istoriji kod totalitarnih režima i autoritarnih vođa. Kaže i da je Đukanović istom tom retorikom branio četiri države – SFRJ, SRJ, Srbiju i Crnu Goru, i sada Crnu Goru.

Uprkos tome što prema izveštajima međunarodnih finansijskih institucija, crnogorska privreda nije među lošijima u regionu, već naprotiv prednjači u mnogim oblastima, Lekić kaže da su ekonomski rezultati loši i da se ne treba porediti sa regionom bišve Jugoslavije, jer se ne zna gde je lošije, izuzev Slovenije. Sve se, kako kaže, prikriva zaduživanjem.

Za koaliciju ključ primarni spoljnopolitički pravac je članstvo u EU, jer je to najjača integrativna ideja u podeljenom crnogorskom društvu. Kada je reč o NATO, Ključ se, kako kaže, zalaže za organizaciju demokratskog referenduma koji bi, kao takav, bio izvor stabilnosti za jendu takvu odluku.

Aktuelna vlada Crne Gore nema ideju, smatra Lekić i tvrdi da Đukanović samo želi da zadovolji određene centre moći kako bi oni zatvorili oči na korupciji i kriminal. On kaže da je EU umorna od Balkana i da joj je važna stabilnost, pa ume da umekšava stavove u svojim izveštajima, ali da Brisel ipak kritički i precizno govori o kriminalizaciji Crne Gore, tako se npr. u izveštaju Evropske komisije navodi afera “Snimak“ koja, kako kaže, dovodi u pitanje regularnost izbora.

Lekić ocenjuje da nacionalno pitanje u Crnoj Gori nije ni postavljeno u ukupnoj nesređenosti države. “Mi smo mala Jugoslavija. To nisu elementarne stvari definisane, u Ustavu nije definisana manjina, a postoji i pitanje većine jer Crnogorci ne prelaze 50 odsto“, podseća on.

Lider koalicije Ključ kaže i da se srpsko pitanje trenutno pokriva dobrim odnosima Srbije i Crne Gore, odnosno Aleksandra Vučića i Mila Đukanovića. Crnoj Gori je, kako kaže, potrebna integracija koja ne bi smela da podrazumeva asimilaciju Srba.

Lekić kaže i da nije do kraja zadovoljan učinkom prelazne vlade, te da je predstavnik koalicije Ključ na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova suočen sa brojnim opstrukcijama. Ipak dodaje da je danas manje nepravilnosti nego što je bilo, ali nedovoljno za fer izbore.

 

Promjena spoljne politike bila bi opasna Da li od izbora zavisi opstanak Crne Gore? Pomoć EU Z. Balkanu uspešna,nedostaci u nacionalnim telima Nema dokaza, samo 'saznanja' o ubistvu Duška Jovanovića Crna Gora sporo napreduje sa EU reformama Igre oko granica: Podgorica ćuti, Albanci slave Birački spiskovi u haosu: Ne zna se ko je živ, a ko mrtav NOVI DOKAZI O SLUČAJU DUŠKA JOVANOVIĆA: DNK na oružju vodi do ubice Franak švajcarski, muke crnogorske Predizborni raskol opozicione trojke: Otići ili ostati u Vladi OEBS traži javnu raspravu o zakonima o medijima u CG Burne reakcije zbog spomenika Barešiću/Srbija poslala još dve protestne note Hrvatskoj Sud usvojio sporazum o priznanju krivice Miloša Marovića Protiv Djukanovića u tri tabora Sve više vehabističkih oblika obrazovanja na severu Crne Gore Kremlj: Đukanović vodi antirusku politiku/ Vlada Crne Gore: Izjava Zaharove je nediplomatska Crnogorski parlament: Od Doma lordova do balkanske krčme Nagrada ili teatralan čin: Milion eura za razotkrivanje ubistva Jovanovića Duma ponovo 'brani' Crnu Goru od NATO Dvanaest godina od ubistva Duška Jovanovića Marović vraća milion evra? Bezbjednosna ranjivost Crne Gore: Stvarna opasnost ili smišljena kampanja Proslava desete godišnjice nezavisnosti Crne Gore Crna Gora na korak do ulaska u NATO Formirana prelazna vlada, Krivokapić smijenjen S. Marović priznao krivicu, izašao iz zatvora Nastavak sednice u ponedeljak, Krivokapića nije stid Na putu do prelazne Vlade: Blokade, zastoji, opstrukcije Predsednici HR, SLO, CG: Stabilnost Balkana ključna