 |
Četvrtina beogradskih srednjoškolaca za EU
|
Izvor: euractiv
|
Datum: 09. 05. 2014
|
|
Četvrtina beogradskih srednjoškolaca podržala bi članstvo u EU na referendumu, što je dvostruko manje od opšte populacije, rečeno je 9. maja na predstavljanju istraživanja o informisanosti srednjoškolaca na širem području Beograda o EU. Istraživanje je pokazalo i da je među učenicima trećina neopredeljena, kao i da mnogi imaju neutralno mišljenje o EU. Beogradski srednjoškolci uglavnom znaju ono najosnovnije o EU, a malo znaju o njenim institucijama. Pritom se najviše informišu o Uniji preko medija, pokazalo je istraživanje koje je sprovelo studentsko udruženje BEUM u saradnji sa CeSID-om.
Prema istraživanju, ako bi se danas održao referendum o pristupanju Srbije EU, 25,8% srednjoškolaca bi se izjasnilo za članstvo, a 38,4% bi bilo protiv.
"Kada uporedimo sa istraživanjem Kancelarije za evropske integracije koje je pokazivalo da je oko 50% populacije za, podrška EU među srednjoškolcima je duplo manja nego na nivou cele zemlje", rekao je potpredsednik BEUM-a i koordinator istraživanja Đorđe Đorđević.
Đorđević je na konferenciji za novinare rekao i da je velik procenat neopredeljenih među srednjoškolcima, odnosno da 20% ne zna da li bi izašlo na referendum, a 15% da ne zna kako bi se izjasnilo.
Predsednik BEUM-a Darko Mandić je rekao da je neophodno preduzeti korake u cilju edukacije mladih o EU jer će oni aktivno učestvovati na referendumu kada dođe vreme za izjašnjavanje o članstvu Srbije u EU.
Istraživanje je pokazalo da srednjoškolci uglavnom negativno gledaju na EU ali i da su im glavne asocijacije o Uniji pozitivne, kao i da su svesni da ne znaju mnogo o EU.
Kada je reč o generalnom mišljenju o EU, 34% srednjoškolaca ima negativno mišljenje, 16% pozitivno a 43% neutralno mišljenje, što, kako su rekli predstavnici BEUM-a, "daje prostor za napredak".
Srednjoškolci uglavnom imaju pozitivne asocijacije o EU: za 14,4% je to sloboda putovanja, za 9,7% snažniji glas u svetu, a za 9,1% dobra privreda. Istovremeno, 14,4% strahuje od gubitka kulturnog identiteta a 5,6% brine rast nezaposlenosti u tom kontekstu.
Đorđević je rekao da su učenici prilično realno ocenili svoje znanje o EU, pošto je 70% dalo ocenu dva ili tri na skali od jedan do pet.
Istraživanje je pokazalo i da trećina učenika želi da zna više o EU, dok četvrtina ne želi da se informiše o Uniji. Učenici se najčešće informišu o EU preko medija (66%), a najradije bi se informisali preko TV i interneta (44%).
Đaci uglavnom znaju ono najosnovnije o EU. Više od 75% ispitanika znalo je da je Brisel glavno sedište Unije, da je Hrvatska najnovija članica i da Unija ima 28 članica.
Međutim, srednjoškolci vrlo malo znaju o institucijama EU, pokazalo je istraživanje. Više od polovine srednjoškolaca je navelo da je Savet Evrope telo EU, a nešto manje od trećine da je Međunarodni sud u Hagu organ EU.
Da je Švajcarska članica EU smatra 24% učenika, a 19% da je Norveška članica Unije.
Takođe, 45% učenika ne zna da Srbija ima Kancelariju za evropske integracije.
Predstavnik CeSID-a Zoran Lučić je rekao da je istraživanje sprovedeno na oko 1.000 učenika trećih i četvrtih razreda srednjih škola na širem području Beograda, uključujući Lazarevac i Mladenovac.
Od ukupno 1.300 odeljenja posećeno je 40, a među ispitanicima je bio nešto veći procenat dečaka od devojčica, kao i više đaka iz strukovnih škola nego gimnazija, s obzirom da je takvih škola i više, rekao je Lučić.
Prema njegovim rečima, prosečno finansijsko stanje porodica učenika je bilo na nivou proseka u Srbiji, ali je procenat visokoobrazovanih roditelja netipičan za Srbiju pošto je gotovo polovina učenika, obuhvaćenih istraživanjem, potekla iz visokoobrazovanih porodica.
|
