 |
„Rad“ ostao bez kupca
izvor: evn foto: vn 22.10.2015.
Višegodišnja agonija nekad ugledne beogradske izdavačke kuće "Rad", sa tradicijom dugom 66 godina, primiče se neželjenom kraju: u utorak je trebalo da budu otvorene koverte sa ponudama za kupovinu na javnom nadmetanju, ali je komisija mogla samo da konstatuje - da nema nijedne. Pošto je to treća neuspela prodaja, preduzeće će morati da uđe u (pred)stečajni postupak koji se, po pravilu, završava gašenjem firme.
"Rad" kao da je "uklet" jer je privatizacija od pre nekoliko godina završena skandaloznim krahom, pa je morala biti poništena, posle čega je kuća vraćena u državne ruke. Za kratko vreme, naime, vlasnik Dejan Pantović firmu je doveo na rub finansijske propasti, ostavljajući velike dugove, posebno u zalihama knjiga. U magacinima, kako tvrde u "Radu", najviše je ostalo naslova iz produkcije IPS čiji je vlasnik u to vreme takođe bio Pantović. Ovaj izdavač i biznismen u isto vreme je uništio i "Prosvetu" i to na još beskrupulozniji način, prodajući sve njene nekretnine.
U odnosu na "Prosvetu", "Rad" je uspeo da sačuva svoju zgradu od 2.800 kvadrata u strogom centru grada. To je bio i glavni adut prilikom nove prodaje, ali se pokazao slabašnim, iako je početna cena od 2 miliona i 688.000 evra prepolovljena na milion i 338 hiljada evra. U vlasništvu države je 70 odsto kapitala, dok preostalih 30 drže 28 malih akcionara. Novom vlasniku pružila se mogućnost da njihove akcije otkupi, a postojala je i šansa da dobije još dve nekretnine (u Slavonskom Brodu 330 kvadrata i u Beogradu 100 kvadrata), koje su u sudskom sporu. Uoči prvog konkursa u "Rad" su stizali glasovi o velikoj zainteresovanosti nekoliko uglednih firmi, ali se pokazalo da su to samo puki snovi. I sam iznenađen ovako nepovoljnim ishodom, Zoran Šebez, savetnik direktora "Rada", kaže:
- Zgrada jeste stara i zahteva određena ulaganja, postoje dugovi od kojih samo oni komercijalni iznose 500.000 evra, ali "Rad" kao firma, ne samo zbog imena, tradicije i knjiga koje su obeležile naše izdavaštvo, i te kako i danas vredi. Poslednjih nekoliko godina zahvaljujući najviše iznajmljenom prostoru od oko 1.300 kvadrata, sa samo desetak zaposlenih, i uz održavanje osnovne delatnosti, opstajali smo bez većih finansijskih teškoća i bez dinara državne pomoći. Očito, međutim, da oni koji imaju novac smatraju da se može brže i lakše zaraditi na nekoj drugoj strani, u nekom drugačijem biznisu.
Na pitanje šta će se sada dešavati, i postoji li barem zrno nade, Šerbez odgovara:
- Mi sada moramo da uđemo u postupak u kome je već "Prosveta". To znači da nam je obaveza da sačinimo Unapred pripremljeni plan reorganizacije preduzeća (UPPR) kojim se između ostalog predviđa na koji način će se vratiti svi dugovi. Naši najveći poverioci su Komercijalna banka, javna preduzeća i Poreska uprava.
Prema zakonskim propisima, veći deo najvećih poverilaca mora da se složi sa predloženim planom da bi se onda firmi eventualno dala nova šansa. Dosadašnja praksa je, međutim, pokazala da se to dešavalo u veoma malom, gotovo simboličnom broju slučajeva. Pa će tako posle BIGZ, "Nolita" i (najverovatnije) "Prosvete", i "Rad", čije su knjige deo naše kulture, otići na put bez povratka.
POSLEDNjA PRILIKA
Na predstojećem Sajmu knjiga na kojem će "Rad" imati svoj štand u hali 14 čitaoci će imati posebnu priliku da po povoljnim uslovima obogate svoje biblioteke novim i starim delima ovog izdavača.
- Uz desetak atraktivnih naslova tek izašlih iz štampe, sa popustom od 40 odsto ponudićemo knjige iz biblioteka po kojima je naša kuća decenijama bila prepoznatljiva - kaže Šebez.
|
