|
Zaustavljanje proširenja EU bilo bi opasno
izvor: euractiv 02.10.2014.
Ekonomska kriza i evroskeptične tendencije u EU možda su umanjile privlačnost Unije, ali značaj približavanja Zapadnog Balkana Uniji nije opao, ocenili su učesnici trećeg dana Beogradskog bezbednosnog foruma. Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović poručio je da neizvesnost u EU ne može biti izgovor za odlaganje reformi potrebnih za pristupanje, budući da je reč o reformama koje će učiniti ovaj region boljim mestom za život, i da su te reforme obećavali glasačima na izborima. Na plenarnom panelu 2. oktobra ocenjeno je i da bi zaustavljanje proširenja bilo opasno jer bi se pojavili drugi akteri koji žele da ostvare uticaj.
Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović je ekonomiju izdvojio kao jedan od ključnih problema i kao posebno značajan naveo podatak da je Zapadnom Balkanu za pet godina izgubljeno 800.000 radnih mesta.
Ekonomija, ali i medijske slobode i druga prava, pre pristupanja EU se moraju dovesti na nivo EU, ukazao je Svilanović, dodavši da cilj cilj vlasti svih zemalja u regionu treba da bude da se to ostvari za pet godina i jedan dan, tako da budu spremne kada istekne pet godina, koliko je najavljeno da neće biti prijema novih članica EU.
On je ukazao da je reč o reformama koje svi građani priželjkuju, poput budžetske stabilnosti kako bi se izbegao rizik od inflacije, smanjenja zaduženja i reforme pravosuđa. Prema Svilanovićevim rečima, vlasti bez obzira na evropske perspektive treba da sprovode te reforme jer su građani zbog toga za njih glasali.
Ocena Svilanovića je da je realno očekivati da Srbija i Crna Gora budu spremne za pristupanje EU nakon isteka pet godina.
"Tada Srbija ne treba da bude najsiromašnija od 28 zemalja članica, kao što ni Hrvatska nije bila od prethodnih 27 kada je pristupla Uniji", kazao je on.
Svilanović je ukazao da će građani EU biti spremniji da podrže proširenje ukoliko vide da se u zemlji kandidatu živi isto kao kod njih. On je, bez obzira na evroskepticizam koji je prisutan u EU, ukazao da je optimista po pitanju priključenja zemalja Zapadnog Balkana.
Amato: Potreban komesar za proširenje
Sudija Ustavnog suda Italije i bivši italijanski premijer Đulijano Amato ocenio je na skupu da je besmisleno što u Evropskoj komisiji ne postoji resor za proširenje već za pregovore o proširenju. On je zapitao da li u resor tog komesara spada i ono što sledi nakon uspešnog okončanja pregovora.
"Ali, u redu, budite strpljivi. To je bolje nego ništa", rekao je on.
Amato je rekao da je svestan da se EU suočava sa ekonomskim problemima i da više nije toliko privlačna kao ranije. Globalizacija i tehnološki razvoj naveo je kao neke od izazova sa kojima se suočavaju i EU i Zapadni Balkan, jer se njima menja i ekonomija i tržište rada. Dodao je da je ključ u zajedničkom rešavanju problema.
Kada je reč o napretku u regionu, Amato je ocenio da prethodne godine nisu izgubljene, na šta ukazuje i činjenica da je Hrvatska ušla u EU, da su Srbija i Crna Gora u pregovorima o pristupanju, a da su neke zemlje ušle i u NATO i Partnerstvo za mir.
Amato, koji je predsedavao Međunarodnom komisijom za Balkan osnovanom 2005. godine, ocenio je da bi i sada regionu dobro došlo neko slično telo koje bi promovisalo pristupanje regiona EU i iznalazilo rešenja za aktuelne probleme.
Ne zaustavljati proširenje
Analitičar u kabinetu predsednika Hrvatske Dejan Jović rekao je da bi bilo opasno da se proširenje zaustavi zato što bi se narušile neke tekovine regionalne saradnje i stvorila barijera između zemlja u regionu koje su postale članice i one koje to nisu.
"Takođe, ova zona ne bi dugo ostala u vakuumu. Bilo bi drugih koji bi želeli da iskoriste tu zonu i ostvare svoje uticaje", rekao je Jović.
Viši istraživač Austrijskog instituta za međunarodne odnose Vedran Džihić je rekao da je uvreženo mišljenje da razvoj ekonomije i demorkatije ide zajedno, ali da primeri zemalja poput Kine pokazuju da se kapitalizam može razvijati i u drugim sistemima osim demokratije.
Džihić je posebno ukazao da ne treba žrtvovati socijalnu sigurnost zarad razvoja ekonomije i da je Srbija podložna tom problemu, ocenivši da bi, ako se nastavi sadašnji razvoj, mogla da se suoči sa socijalnim protestima već 2015. ili 2016.
"Potrebno je ubrzati demokratski i ekonomski napredak zemalja regiona ili neke od njih neće uspeti i to će biti opasno", rekao je on.
Model za Srbiju?
Na panelu je postavljeno i pitanje kakav pristup bi kandidatima pomogao da ubrzaju put ka EU.
Direktor za istraživanja Centra za međunarodne studije i istraživanja (CERI) Žak Rupnik rekao je da je ranije smatrao da treba zastupati regionalni pristup, i insistirati na tome pre nego na tehnokratskim procedurama u svakoj od zasebnih zemalja.
Međutim, kako je naveo, sada se čini da bi model koji je prošla Hrvatska bio bolji.
Treba biti diskretan, i bez velike buke stalno gurati proces napred.
Pored toga, Rupnik je rekao da mu se čini da i u Srbiji, kao i u Hrvatskoj, funkcioniše model po kojem bivši nacionalisti iz 90-ih vode zemlju u EU.
Background
Na panelu posvećenom tome da li je potrebno osnovati novu međunarodnu komisiju za Balkan koja bi davala preporuke za razvoj regiona, neki učesnici su kazali da bi takva komisija mogla biti korisna ali da je potrebno da se ona fokusira na jedan cilj i da se obezbedi da donosioci odluka slušaju njene preporuke.
Na četvrtom bezbednosnom forumu u Beogradu pod nazivom "Evropa 2014: završetak/ili novi pocetak" koji je završen 2. oktobra učestvovali su visoki zvaničnici domaćih i međunarodnih institucija, nezavisni eksperti, predstavnici organizacija civilnog društva i medija.
Trodnevni skup organizovali su Beogradski fond za politicku izuzetnost, Evropski pokret u Srbiji i Beogradski centar za bezbednosnu politiku.
|
