|
Napadi iz Strazbura
izvor: novosti online 22.09.2014.
Srbija bi trebalo da bude spremna za nova „odapinjanja strela“ u Evropskom parlamentu (EP), poput onog prošlonedeljnog, čiji su inicijatori bili hrvatski poslanici koji su istakli zahtev zaštite prava Hrvata u Srbiji. Jer, iako EP nema težinu kakvu i nacionalna zakonodavna tela članica EU, a ocene izrečene za njegovom govornicom nisu obavezujuće, one nisu bez moralne težine i političkog uticaja.
To je naročito zgodno kada je reč o „obračunu“ sa zemljama kandidatima za članstvo koje nemaju svoje predstavnike u EP. Jer, pravila igre su: dok ne uđeš, nemaš pravo na reč.
Poslanici Narodne skupštine Srbije u EP će, i to samo kao posmatrači, moći da uđu tek kada bude bio završen ceo integracioni postupak, uključujući završetak pregovora, potpisivanje ugovora o pristupanju i izjašnjavanje građana na referendumu, da bi se, u vakuumu do stupanja na snagu administrativne odluke, upoznali s radom ove institucije. Pravo glasa imaće tek kad Srbija postane punopravna članica.
Do tada, u EP neće imati ko da odgovori na prozivanja, osim poslanika drugih zemalja koji nađu za shodno da uzvrate replikom.
Profesor međunarodnih odnosa Predrag Simić kaže za „Novosti“ da će Srbija kroz istupe evropskih poslanika tek čuti koje sve probleme ima sa drugim zemljama, čak i za ona „otvorena pitanja“ za koja nije znala ni da postoje:
- Sve što se čuje u EP ima težinu javne reči koje utiču na stvaranje političkog raspoloženja i posledica. Osim toga, reč određenog poslanika nije samo njegov ili stav njegove zemlje, već mišljenje jednog političkog pravca unutar EP - kaže Simić, podsećajući na brojne rezolucije iz Strazbura kojima je Srbija neretko do sada „prozivana“.
UTEHA
Za utehu ostaje činjenica da će i Srbija, jednom kad uđe u EU, moći da uslovljava druge i da, na način koji bude smatrala kao najcelishodniji, zaštiti svoje interese i interese Srba u zemljama i regionima u okruženju koji tada još ne budu ušli u EU.
ZATEŽU RUMUNI, MAĐARI, BUGARI...
Gotovo da nema susedne države, članice EU, koja nije slala signale, pa i otvorena uslovljavanja oko položaja svojih sunarodnika u Srbiji u zamenu za podršku Beogradu u evropskim integracijama. Rumunija već duže zateže oko pitanja Vlaha u istočnoj Srbiji, Mađarska traži veća prava svojih sunarodnika u Vojvodini, a iz Bugarske su se čuli čak i radikalni zahtevi o „ustupanju“ teritorija oko Bosilegrada, Dimitrovgrada i Strumice.
Prema rečima Suzane Paunović, direktorke Vladine Kancelarije za ljudska i manjinska prava, nije isključeno da pojedine članice EU, čiji sunarodnici žive u Srbiji, iskoriste pregovore kako bi „ucenjivali“ Srbiju da ispuni njihove zahteve oko položaja i prava njihove manjine:
- Srbija je zaključila bilateralne sporazume o zaštiti nacionalnih manjina sa Mađarskom, Rumunijom i Hrvatskom. Ti sporazumi, kao međunarodni ugovori zaključeni pod okriljem Saveta Evrope, odgovarajući su forum i delotvoran format za sva otvorena pitanja oko manjina. To naravno ne znači da EU, jednim delom i pod uticajem zainteresovanih država, neće pokazivati možda i pojačani interes za položaj pojedinih manjina. D. M.
|
