|
Rezovi neće pogoditi najsiromašnije
izvor: evn 19.09.2014
Ako Vlada usvoji predlog paketa ekonomskih mera, biće smanjene sve penzije veće od 25.000 dinara, kao i plate u javnom sektoru koje premašuju taj iznos.
Posle višemesečnog filigranskog odmeravanja spasonosnih mera po državni budžet, premijer Aleksandar Vučić predložio je da se ne umanjuju primanja za najugroženije penzionere.
Upravo to je i najmasovnija populacija najstarijih sugrađana (60,2 odsto) koja obuhvata 1.038.000 penzionera, od 1.752.000 koliko ih ima u zemlji.
Onima koji imaju penziju veću od 25.000 dinara umanjivaće se progresivno samo iznos koji premašuje taj limit.
Konkretno, penzija od 30.000 dinara biće umanjena za 150 dinara, što je tri odsto od „suvišnih“ pet hiljada.
Penzioneri koji sada primaju 40.000 dobijaće iznos umanjen za 1.050 dinara, što je sedam odsto od 15.000 dinara, koliko premašuju zacrtanu granicu. A onima koji su primali 60.000, ček će biti smanjen za 4.025 dinara, što je 11,5 odsto od iznosa preko „crvene linije“.
U javnom sektoru koji obuhvata 683.000 zaposlenih, paket mera neće pogoditi 112.000 građana čija je plata manja od 25.000 dinara.
Ostalima će deo koji to premašuje biti umanjen za deset odsto. Najpogođeniji će biti zaposleni u javnom sektoru čija plata prelazi 100.000 dinara, jer će njen „oporezovani deo“ biti umanjen za 12 odsto.
Vlada bi ovaj paket mera trebalo da usvoji do kraja ove nedelje.
Inače, Srbija u naredne tri godine mora da uštedi bar 1,5 milijardi evra kako bi manjak u državnoj kasi bio sveden na prihvatljiv nivo od jedne milijarde.
S obzirom na to da na penzije i plate u javnom sektoru ide čak 54 odsto rashoda budžeta, jasno je zašto su upravo one prve na udaru novih mera štednje.
I državni vrh i Fiskalni savet i svi ekonomski stručnjaci jednoglasni su da bez smanjenja penzija i plata sa spiska državnog trezora, nema uspešne borbe sa deficitom. Razlike u mišljenjima tiču se samo - procenta umanjenja.
I dok Fiskalni savet ukazuje da bez umanjenja od 15 odsto nema spasa državnoj kasi, ministar finansija Dušan Vujović u više navrata je isticao da neće biti umanjenja iznad deset procenata i da će se truditi da oni sa većim primanjima podnesu veći teret krize.
Iako je smanjenje plata u javnom sektoru i penzija neophodna mera, ona svakako nije jedina - i po tom pitanju postoji saglasnost svih. Od suzbijanja sive ekonomije, bolje naplate poreza od već „upisanih“ obveznika, do - rešavanja problema javnih preduzeća na koja se troši ogroman novac.
Po računici Fiskalnog saveta, naime, loše poslovanje javnih preduzeća godišnje košta državu oko milijardu evra, a do 2017. godine taj trošak bi morao da se prepolovi. Samo „Srbijagas“, koji duguje 1,2 milijarde evra, za četiri do pet godina „pojede“ jedan „Telekom Srbija“...
Preduzete mere mogle bi da budu i dobar signal Međunarodnom monetarnom fondu da je naša država spremna da se uhvati ukoštac sa ogromnim javnim dugom, trenirajući pre svega „finansijsku strogoću“.
Tako u Vladi očekuju da do kraja godine postignu dogovor sa ovom institucijom, što je jedan od preduslova za nastavak stranih ulaganja u našu zemlju. Investitori iz Rusije, Nemačke, Francuske, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Austrije već su pokazali interesovanje za projekte u dolazećoj 2015. godini.
NE ODUSTAJEM, MAKAR ME KOŠTALO
Premijer Aleksandar Vučić ijavio je za „Novosti“ da je svestan da nove mere mogu skupo da ga koštaju u političkom smislu:
- I pored toga, ja neću odustati od borbe da imamo zdravu i razvijenu zemlju. Bilo je krajnje vreme da neko povuče ovakav potez. Da nismo ovo uradili sada, penzije bi u jednom trenutku morale da se smanje za čak 45 odsto. Prvi put u savremenoj istoriji imamo jasan plan. Srbija će biti među državama sa najvećim privrednim rastom u Evropi. Ovo su racionalne mere koje nam obezbeđuju budućnost.
Vučić kaže da nijedna država ne može da izdrži da plate u javnom sektoru budu veće nego u privatnom:
- Dotle su nas doveli oni koji su razorili zemlju. Sve je trebalo da nas hvata panika kada se trošilo i ono što nismo zaradili. Danas je Srbija hiljadama milja daleko od bankrota i može da se zaduži neuporedivo lakše i bolje nego ranije. To je zato što vodimo predvidljivu politiku, koju poštuju međunarodne finansijske institucije. Ponašamo se kao država.
OČEKUJE SE RAST POLjOPRIVREDE
Premijer Vučić je najavio, za „Novosti“, da će sledeći veliki zadatak države biti oživljavanje poljoprivrede. To se, pre svega, odnosi na podizanje stočarske proizvodnje, koja je proteklih decenija praktično osakaćena. Vučić očekuje da će srpski agrar do kraja sledeće godine zabeležiti rast od najmanje pet odsto zahvaljujući potezima koje Vlada namerava da preduzme.
PLATE U JAVNOM SEKTORU
do 25.000 dinara bez smanjenja
od 25.000 do 100.000 dinara - 10 %
više od 100.000 dinara - 12 %
|
