|
Pauza u proširenju nije nužno loša
izvor: euractiv 11.09.2014
Proširenje je u narednom mandatu Evropske komisije potisnuto u drugi plan u odnosu na ekonomske prioritete i odnose sa širim susedstvom EU, ali pauza u prijemu novih članica u EU u narednih pet godina, prema ocenama nekih analitičara, i ne mora biti loša, pod uslovom da perspektiva članstva ostane otvorena. Ta pauza će, kako se ocenjuje, dati vremena novom predsedniku Evropske komisije Žan-Klod Junkeru da pridobije javno mnjenje za proširenje EU.
"Zamrzavanje proširenja možda i nije loše, pod uslovom da perspektiva pristupanja EU ostane otvorena. Ta pauza može omogućiti Junkeru, koji je zagovornik integracija i koji je video stabilizujuće efekte proširenja, da preobrati javno mnjenje koje se sve više protivi proširenju EU", navodi se u analizi nezavisnog instituta Karnegi Evropa (Carnegie Europe).
U međuvremenu, austrijski diplomata Johanes Han kome je pripao resor evropske susedske politike i pregovora o proširenju "vraća se kući" na neki način, s obzirom da dobro poznaje Zapadni Balkan i istočnu Evropu, dodaje se u analizi.
Dodaje se da će, kao što je uobičajeno, mnogo toga zavisiti od timova koji pomažu komesarima, a ključno je pitanje kakvu će ulogu imati visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini.
"Pošto je Junker usredsređen na zapošljavanje, rast i budućnost evra, ovo bi mogla biti prilika za Mogerinijevu da EU pruži strateško usmerenje koje joj je neophodno. Ako ne, EU može da zaboravi na ulogu važnog faktora na spoljnom planu", ocenjuju u Karnegi Evropa.
Francuski Mond (Le Monde) piše da je 56-ogodišnji Han izgubio uticajno mesto komesara za regionalnu politiku, u čijoj nadležnosti je raspodela evropskih fondova, i dobio resor koji ima više simboličan značaj - politiku susedstva i proširenja.
List je u kratkom prikazu novog komesara za susedstvo i pregovore o proširenju na svom internet sajtu naveo da će se Han pre svega baviti umirivanjem zemalja koje kucaju na vrata EU, pre svega Srbije i Crne Gore, pošto je Junker najavio da neće biti prijema novih članica u narednih pet godina.
Han će se baviti i osetljivim pitanjima poput ukrajinske krize i odnosima sa Bliskim istokom, u čemu će pomagati Mogerinijevoj, piše list.
Han je 10. septembra rekao da je počastvovan što mu je poveren resor politike susedstva i pregovore o proširenju, istakavši da mu je ta politika bliska.
"Odnosi EU sa susedima na istoku i jugu su važniji nego ikada, i izazovniji, i radujem se što ću tesno sarađivati sa budućom visokom predstavnicom Federikom Mogerini na tome", naveo je on u saopštenju.
Budući komesar je dodao da mu je politika susedstva bliska i da na mnogo načina predstavlja nastavak njegovog rada kao komesara za regionalnu politiku koji se sastojao od stvaranja veza, pomoganja regionima da stanu na svoje noge, unapređenja bezbednosti, podsticanja prosperiteta i promovisanja evropskih vrednosti.
Politički jača i efikasnija Komisija?
Od nove Evropske komisije u kojoj je 18 bivših premijer i ministara očekuje se da bude politički mnogo jača kao institucija. Novine u njenoj strukturi su u celini pozdravljene, ali analitičari ne žele još da iznose ocene da li će to dati željene rezultate.
"Nova Komisija ima potencijal da bude samostalnija u odnosu na Savet(EU). Očekujemo da nas Junker povede u tom pravcu", rekao je lider grupe liberala u Evropskom parlamentu ALDE Gi Verhofstad (Verhovfstadt) i izrazio žaljenje što nema više žena u Komisiji.
Osim kadrovskih rešenja koje treba da potvrdi Evropski parlament, ostaje da se vidi da li će Komisija sa novom strukturom biti zaista efikasnija od prethodne.
Evropska komisija je postala mesto intriga i međusobnih sukoba, a pre svega institucija u kojoj se pojedinci ne ohrabruju da govore o njenim slabostima ili nesposobnosti viših, dobro plaćenih funkcionera, kaže DŽudi Dempsi (Judy Dempsay) iz Karnegi Evrope.
Postavlja se i pitanje da li je nova sturktura uvedena kako bi se smanjila birokratija u Komisiji tako da Junker može da se direktno sa potpredsednicima bavi pitanjima i brže rešava stvari, ali će unutrašnjih sukoba i dalje biti, kaže Dempsijeva.
Izvori u Komisiji su rekli da će se novi timovi koji će se sastojati od jednog potpredsednika i nadležnih komesar sastajati jednom mesečno i da će potpredsednik koordinisati rad a ne naređivati nižim sturkturama. "Ideja je da se zajedno radi tako da se bolje kooridnišu inicijative, što je uloga potpredsednika", rekli su ti izvori.
Komisija će imati sedam potpredsednika koji će predvoditi projektne timove organizovane u skladu sa političkim smernicama, poput tima za energetsku uniju ili za rast i zapošljavanje.
"Iako su većina potpredsednika bivši premijera, komesari su vrlo ambiciozni i pokušaće da umanje utisak da je potpredsednik iznad njih", kaže analiticar berlinskog Centra za evropsku politiku Bert van Rosebeke.
Analitičari kritikuju i spajanje pojedinih resora, kao što je to učinjeno energetikom i borbom protiv klimatskih promena. Mark DŽonston iz briselskog Centra za evropske politike (EPC) smatra da nema strateskog opravdanja za to i da se spajanjem tih resora smanjuju kapaciteti EU za pravi odgovor na globlanu klimatsku krizu i kod kuće i u inostranstvu.
Background
Budući komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanes Han je član konzervativne Austrijske narodne partije.
Han je bio ministar nauke u austrijskoj vladi od 2007. do 2010. i vršilac dužnosti ministra pravde od 2008. do 2009. Prethodno je bio član gradske vlade i parlamenta Beča.
Ima bogato iskustvo i u privatnom sektoru pošto je bio član odbora i kasnije generalni direktor grupe Novomatik AG (Novomatic) iz oblasti zabave i igara na sreću. Bio je i na upravnim funkcijama u više austrijskih industrijskih grupa.
Od 2010. obavlja funkciju komesara EU za regionalnu politiku.
Han je doktorirao filozofiju na Univerzitetu u Beču 1987. godine. Bio je optužen za plagiranje u doktoratu, ali je ekspertska komisija utvrdila da njegov rad nije plagijat.
Rođen je 1957. godine u Beču. Osim maternjeg nemačkog jezika, dobro govori engleski.
|
