|
Primena većine ekoloških standarda EU do pristupanja
izvor: euractiv 24.09.2014.
Srbija će do stupanja u EU morati da primeni gotovo sve evropske ekološke standarde, poručio je menadžer projekata životne sredine i poljoprivrede Delegacije EU u Srbiji Rajner Frojnd. Da bi pronašla novac za projekte, Srbija će morati dosledno da primenjuje zakone, kako bi garantovala da će se nova infrastruktura i sistemi zaista koristiti, pa time biti i isplativi. Kao oblast za čije uređenje će Srbiji trebati posebno mnogo vremena, možda više i od decenije, izdvojena je prerada otpadnih voda. Na skupu u organizaciji lista Danas ukazano je i na manjak stručnjaka u lokalnoj samoupravi za ekološka pitanja, a Frojnd je rekao da je to čest problem i u drugim zemljama koje su se pridružile Uniji u nekom od krugova proširenja.
Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković rekla je da je najbolji pokazatelj stanja u kojem je infrastruktura u Srbiji činjenica da će za prilagođavanje evropskim standardima morati da pronađe 10,6 milijardi evra. Od toga će, kako je navela, 5,5 milijardi otići na preradu otpadnih voda i vodosnabdevanje, što je najzahtevniji deo usklađivanja sa EU.
Slični stav u pogledu prerade otpadnih voda izneo je i Frojnd iz Delegacije EU, istakavši da se prilagođavanje Srbije može očekivati tek od 2020, a možda i 2025. godine.
To je i naveo kao primer oblasti u kojoj bi Srbija mogla da traži prelazni period, odnosno odlaganje primene standarda nakon pristupanja EU.
On je upozorio da će Srbija zahtev za takvo odlaganje morati dobro da potkrepi planovima prilagođavanje, planovima finansiranja i razlozima za odlaganje. POred toga, ukazao je da se ne treba oslanjati na iskustva zemalja koje su već pristupile EU i računati da će Srbija dobiti iste prelazne rokove jer je reč o procesu koji se stalno menja i o različitim zemljama.
Kada je reč o finansijskoj pomoći koju Srbija može da očekuje od EU, Frojnd je rekao da je EU u prethodnih 10 godina za životnu sredinu u Srbiji izdvojila 700 miliona evra kao deo redovne pomoći. Godišnje se svaki četvrti evro koji Srbija dobije od Brisela ulaže u životnu sredinu, i tako će i ostati.
Dobre mogućnosti za otpad
Frojnd je upravljanje otpadom izdvojio kao oblast u kojoj Srbija može dobro da napreduje. Podsetio je da Srbija sprovodi Strategiju i Akcioni plan, i naveo podatke da deponije koje su u skladu sa evropskim standardima služe skoro 20% stanovništva, a stopa prikupljanja otpada je 80%.
Ostaje problem nesanitarnih deponija, koji bi trebalo da se reši planiranim otvaranjem regionalnih deponija.
On, međutim može uspeti samo ukoliko se zakon bude dosledno primenjivao. To znači da se sa otvaranjem regionalnih deponija, stare koje ne ispunjavaju standarde zaista zatvore i saniraju, a stanovništvu zabrani pristup. To će garantovati da se nove deponije koriste i posledično budu isplative.
Generalna direktorka kompanije za prikupljanje reciklažnog otpada SEKOPAK Violeta Belanović Kokir ukazala je da je u Srbiji za ovu godinu cilj za ponovo iskorišćenje otpada 30%, dok je u EU 65%, a za reciklažu u Srbiji cilj je 25%, a u EU i do 80%.
Ona je ukazala da se ne možze očekivati isuviše brz rast, i ocenila je da je iz iskustva evropskih zemalja moguće očekivati rast od 5% godišnje, što znači da se za tu stopu poveća reciklaža i isto toliko smanji odlaganje na deponije.
Violeta Belanović Kokir je rekla da je SEKOPAK sa partnerima od 2010. do 2013. sakupio i poslao na reciklažu 90.000 tona otpada.
Povećati kapacitet lokalne samouprave
Ministarka Bogosavljević Bošković najavila je da će do kraja ovog meseca biti doneta Uredba o smanjivanju obima ambalažnog otpada 2015-2019. Ovom uredbom se uvode i specifični ciljevi za reciklažu koji će biti okvir za aktivnosti u narednim periodu.
Ministarka je ukazala da će veliku ulogu morati da ima lokalna samouprava, pogotovo je za recikliranje više od 30% otpada, potrebno njegovo razvrstavanje.
Predstavnik Ministarstva na skupu je rekao da Srbiji nedostaju administrativni kapaciteti na svim nivoima za primenu propisa, ali da je to najizraženije u lokalnoj samoupravi.
Prema njegovim rečima, problem je i u nedostatku novca za zapošljavanje osoba koje bi se time bavile, ali i u odlasku kadrova u privatne firme i međunarodne organizacije čim steknu iskustvo.
Ocena Frojnda iz Delegacije EU je da u ovom problemu Srbija nije usamljena. Kako je naveo, mnoge zemlje koje su pristupile EU u raznim fazama proširenja, od Poljske do Hrvatske, suočavaju se sa tim problemom.
Background
Eksplanatorni skrining o poglavlju 27 za životnu sredinu održan je sredinom septembra u Briselu, a u novembru se očekuje i bilateralni skrining.
Izveštaj sa skrininga koji će izraditi Evropska komisija nakon ovih sastanaka pružiće pregled gde se nalazi Srbija u odnosu na standarde EU, kakvi su joj planovi za transpoziciju i primenu propisa EU, kao i u kojoj meri je to potkrepljeno propisima i solidnim finansijskim planovima.
|
