|
Ekonomski razvoj nužan i zbog članstva u EU
izvor: rse 15.09.2014
Iz Brisela i članica EU stižu i pozitivni i negativni signali kada je reč o proširenju, ali se od te politike nije odustalo i evropska perspektiva Zapadnog Balkana nije dovedena u pitanje, ocenili su 15. septembra učesnici konferencije "EU i Zapadni Balkan 2020" u Beogradu. Kako će budućnost EU i regiona izgledati teško je prognozirati zbog novih izazova i kriza sa kojima se suočavaju, poput krize u Ukrajini ili ekonomskih problema. Zemlje regiona moraju da napreduju i na ekonomskom planu jer EU ne želi da u članstvo prima "ekonomske bogalje". Na skupu je iznet i podatak da je usklađenost Srbije sa izjavama i deklaracijama EU na spoljnopolitičkom planu 68%, što je manje nego prošle godine ali i više od nekih drugih zemalja u procesu evropskih integracija.
Potpredsednica Vlade Srbije Kori Udovički rekla je da pauza u proširenju Evropske unije u narednih pet godina ne znači da je evropska perspektiva zemalja Zapadnog Balkana umanjena i da Srbija teži da postane članica EU oko 2020.
Udovički je na skupu "EU i Zapadni Balkan 2020" podsetila da je novoimenovani predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker (Jean-Claude Juncker) najavio u svom programu da tokom njegovog mandata u narednih pet godina neće biti prijema novih članica u EU, ali da će biti nastavljeni tehnički pregovori o proširenju.
"Da li to znači da je evropska perspektiva zemalja Zapadnog Balkana umanjena? Mi mislimo da nije. Vredi li nastojati da tu perspektivu intenziviramo i ubrzamo? Mi mislimo da vredi", rekla je Kori Udovički na skupu čiji organizatori su Fondacija Fridrih Ebert i Centar za spoljnu politiku.
Ona je ocenila da perspektiva članstva postoji, ali da će biti potrebni veliki reformski napori, a kao primere je navela korake za promenu državne uprave koji se preduzimaju u Srbiji.
Zamenica pomoćnika ministra spoljnih poslova Srbije Jela Baćović rekla je da je Junker u vezi sa proširenjem poslao "relativno oštar signal", ali da su iz EU stigli i pozitivni signali, poput stava u prilog proširenju visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini (Federica Mogherini).
Jela Baćović je rekla da pozitivnu poruku predstavlja i to što je u naziv Direktorata osim susedstva uključeno i proširenje.
Navela je da bi što skorije otvaranje poglavlja u pregovorima sa Srbijom bi podstaklo njene napore, i podsetila je da normalizacija odnosa sa Prištinom prioritet Vlade Srbije, koja je, kako je rekla, spremna da koliko danas sedne da razgovara o tome.
Bivši evropski komesar za proširenje od 1999. do 2004. Ginter Ferhojgen (Guenter Verheugen) rekao je da postoji zamor od proširenja i da Evropska komisija tu politiku nije postavila u vrh prioriteta, ali da to ne znači da to neće biti politike proširenja.
On je zemljama Zapadnog Balkana poručio da pojačaju napore i rade na ispunjavanju uslova za članstvo. "Ako ima napretka na terenu onda će doći i pozitivan odgovor iz Brisela. To je neizbežno", rekao je on.
Ferhojgen je istakao da se ne sme zaboraviti da je razlog za evropske integracije pre svega mir i dodao da je velika greška što se proširenje koristi u EU kao izgovor za sve probleme od 2005. Ocenio je da EU nije dovoljno jaka da izdrži pritisak ekonomske globalizacije i da su potrebne dalje integracije.
Predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović rekla je da iz EU stižu "mešane poruke" ali i da je realno da će sadašnjim kandidatima za članstvo biti potrebno i više od pet godina za ispunjavanje svih uslova.
Joksimovićeva je kao pozitivan signal izdvojila nedavni skup zemalja Zapadnog Balkana u Berlinu kao izraz podrške Nemačke, i pauzu u prijema novih članica kao vrstu poruke evropskoj javnosti u kojoj jača otpor prema proširenju.
Poslanik Evropskog parlamenta Knut Flekenštajn (Fleckenstein) rekao je da konferencija u Berlinu znak da će se proširetnje nastaviti "na pouzdaniji način" i dodao da bi ministar spoljnih poslova Nemačke Frank-Valter Štajnmajer (Frank-Walter Steinmeier) kao političar iz redova Spocijaldemokratske partije Nemačke (SPD) mogao biti garant uspeha tog procesa.
Šef kancelarije Fondacije Fridrih Ebert u Beogradu Hajnc Albert Hutmaher (Heinz Huthmaćer) rekao je da je teško dati prognoze kako će izgledati EU i Zapadni Balkan 2020. zbog izazova sa kojima se suočavaju. On je ocenio da su vremena neizvesna zbog sukoba u Ukrajini i krize na Bliskom istoku i dodao da će rešavanje ukrajinske krize uticati na budućnost svih.
EU ne želi ekonomske bogalje za članice
Kori Udovički je istakla da je politika proširenja donela ekonomske koristi i novim i starim članicama EU i tako će biti i ubuduće.
Kako je navela, tri godine uoči proširenja u zemljama koje su pristupale EU direktne strane investicije su se popele na oko 8% BDP-a, a tri godine po ulasku u EU beležile su u proseku ekonomski rast od 8%. Takođe, po prijemu novih članica izvoz Velike Britanije je porastao 50%, nemački izvoz se udvostručio, a prihodi Italije su porasli na 11 milijardi evra.
Udovički je dodala da su se sada okolnosti promenile pa privreda Hrvatske koja je pristupila EU prošle godine stagnira, ali je istakala da ekonomski prosperitet i dalje dobar razlog za proširenje i iz ugla EU i iz ugla zemalja kandidata i potencijalnih kandidata.
Razumljivo je i da EU ne želi da prima "ekonomske bogalje" u članstvo, jer želi da izbegne da joj se ponavljaju krizni scenariji kakve je imala na jugu i jugoistoku, rekla je Kori Udovički, dodavši da su i pred Srbijom veliki izazovi da osnaži ekonomiju i poveća zaposlenost.
Kako je navela, stopa zaposlenosti aktivnost stanovništva u Srbiji iznosi 49% a cilj je da se ta stopa približi evropskom nivou koji iznosi 65%.
Usklađenost na spoljnom planu sa EU 68%
Zamenica pomoćnika ministra spoljnih poslova Srbije Jela Baćović rekla je na skupu da je usklađenost Srbije sa izjavama i deklaracijama EU na spoljnoplitičkom planu 68%, što je manje nego prošle godine ali i više od nekih drugih zemalja u procesu evropskih integracija.
"Ako se meri samo po izjavama i deklaracijama EU kojima smo se pridružili, mi stojimo na 68%... to je nešto manje nego 2013, ali značajano više od nekih drugih zemalja u procesu", rekla je Jela Baćović.
Prema njenim rečima, takav stepen usklađenosti rezultat je stava koji je zauzela Vlada Srbije da se ne pridružuje deklaracijama u vezi s ukrajinskom krizom koje su upućene protiv Rusije.
Ona je rekla da je završen eksplanatorini skrining za pregovaračko poglavlje 31 koje se odnosi na spoljnu politiku i bezbednost, a da se bilateralni skrinining očekuje 10. oktobra kada će, Srbija izneti svoje pozicije koje, kako je dodala, nisu nepoznate.
Uskoro novi izvestilac EP za Srbiju
Poslanik Evropskog parlamenta Knut Flekenštajn rekao je na skupu da očekuje da novi izvestilac EP za Srbiju bude izabran za dve do tri nedelje.
Flekenštajn je koji je poslanik grupe socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu, iz nemačke Socijaledemokratske partije, podsetio da posle izbora u maju dosadašnji izvestilac EP Jelko Kacin nije više član Evropskog parlamenta.
|
