|
Dan posle izbora za gradonačelnike u četiri opštine na severu Kosova, na kojima je Srpska lista ostvarila veći i bolji rezultat nego 2017. na lokalnim izborima, direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić čestitao je Srbima na KiM na veličanstvenom uspehu jedinstva i zajedničke borbe za opstanak na Kosmetu. „To znači da smo pokazali slogu, istrajnost, rešenost i odlučnost da se borimo da ostanemo svoji na svome i da su pozivi na bojkot i da se glasa za albanske kandidate doživeli potpunu propast. Danas je važno da je srpski narod energično pokazao svoju političku volju”, rekao je Đurić.
Na talasu ubedljive pobede Srpske liste koju podržava Beograd u petak će predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarati sa predstavnicima Srpske liste i rukovodiocima svih srpskih institucija na KiM o daljim koracima. Kako je naveo Đurić, „svi dalji koraci biće povlačeni u dogovoru sa izabranim predstavnicima srpskog naroda predstavnika institucija Srbije”. Da Beograd uzvrati istom merom zalažu se neki ministri, dok je zasad uzdržan predsednik Vučić, koji kao argument navodi da se sada prvi put kao glavni problem u nastavku dijaloga spominju privremene kosovske institucije, a ne i Beograd.
Posle razgovora sa kosovskim Srbima u petak, već u ponedeljak biće održana posebna sednica Skupštine Srbije posvećena Kosovu. Kako „Politika” nezvanično saznaje, predsednik Vučić će u svom govoru objasniti gde se nalazi Beograd posle šest godina dijaloga sa Prištinom, šta je do sada sve urađeno u pregovaračkom procesu i koji su planovi. Moguće da je na sednici bude govora i o kontramerama, što pre svega zavisi od sastanka Vučića sa političkim predstavnicima Srba iz pokrajine.
Osim predsednika republike, na sednicu u ponedeljak biće pozvani premijerka Ana Brnabić, ministri i direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić. „Veoma je važno da Skupština radi i da poslanici saznaju od predsednika Vučića kako su se odvijali pregovori na osnovu skupštinske rezolucije iz 2013. godine, na osnovu koje su i vođeni briselski razgovori. Predsednik Srbije je jasno rekao da Srbija neće nikada priznati nezavisnost Kosova, ali da je spremna da razgovara o sveobuhvatnom rešenju”, navodi sagovornik „Politike” iz Nemanjine 11.
Jedna od mogućnosti je da na sednici 27. maja bude odbačena prištinska rezolucija o navodnom genocidu Srbije na KiM. Za usvajanje ovog dokumenta zalaže se predsednik skupštinskog odbora za KiM Milovan Drecun, koji navodi da bi, ako ne na sednici u ponedeljak, onda na nekoj drugoj, bilo razgovora o etničkom čišćenju koje je sprovodila i sprovodi teroristička OVK. Osudom tog brutalnog zločina, smatra Drecun, amortizovala bi se kampanja zasnovana na brutalnim lažima koju vodi Priština.
Drugačije mišljenje ima politički analitičar Dragomir Anđelković, koji navodi da su albanski faktori na KiM nelegalni i da nemaju pravo da donose takvu rezoluciju. „Ne smemo da se obaziremo na njih i njihove poteze. Treba da konstatujemo zločine koje su izveli, da ih osudimo i zatražimo od međunarodne zajednice da ih procesuiraju”, kaže za „Politiku” Anđelković.
Od 2013, kada je potpisan Briselski sporazum, Beograd je uradio sve što je tim dokumentom predviđeno. Policija, sudovi i tužilaštva su po tom osnovu počeli da rade u okviru pokrajinskih propisa. Beograd je na osnovu Briselskog sporazuma dao saglasnost da Kosovo dobije pozivni telefonski broj za geografsku oblast, dok su napravljeni značajni diplomatski uspesi da srpske registarske tablice i vozačke dozvole važe na celoj teritoriji Kosova. Kritičari iz opozicije koji ističu da je Beograd sve svoje obaveze ispunio, a da zauzvrat nije dobio ništa, zaboravljaju bitnu činjenicu da su razgovori smirili uzavrele strasti i da nijedan Srbin za proteklih šest godina nije ubijen u pokrajini. Dok je bilo razgovora, oružanih incidenata na većinskom severu Kosova nije bilo.
Za razliku od Beograda, Priština nije ispunila jedinu svoju međunarodnu obavezu, formiranje Zajednice srpskih opština, a u međuvremenu su doneli više akata kojima obesmišljavaju nastavak razgovora sa Beogradom. O dvostrukim aršinima Zapada svedoči i to da je, recimo, NATO bio protiv transformacije Kosovskih bezbedonosnih snaga u takozvanu vojsku bez saglasnosti srpskih poslanika, da bi pre neki dan u Hrvatskoj organizovali zajedničke vojne vežbe. Privremene kosovske institucije donele su taksu od 100 odsto na robu iz centralne Srbije, čime su blokirale nastavak dijaloga, potom usvojile „Platformu o dijalogu”, kojom je predviđeno da Srbija prizna nezavisnost Kosova i plati „ratnu odštetu”.
Da Priština nema nameru da nastavi dijalog, najbolji je dokaz to što su kosovski Albanci prošle nedelje doneli rezoluciju o navodnom genocidu srpske vojske i policije nad Albancima. Na sve ove navode Brisel i Vašington gotovo da nisu reagovali. Šef srpske diplomatije Ivica Dačić kaže da je Beograd spreman za kompromis, ali bez nametanja prištinskih jednostranih rešenja. Govoreći o taksama koje je Priština uvela na robu iz centralne Srbije, Dačić je kazao da Srbija ne može da veruje da niko ne može da ubedi Prištinu da ukine takse. „Ispade da je Haradinaj jači i od Trampa i od Makrona i od Merkelove i Mogerinijeve ili tu ipak ima nekih dvostrukih standarda i igara ispod stola”, kazao je Dačić.
Opozicija podeljena oko učešća
Iako je godinama tražila posebnu sednicu posvećenu stanju u južnoj srpskoj pokrajini, opozicija je sada podeljena da li treba prisustvovati sednici. Dok lider LDP-a Čedomir Jovanović kaže da će diskutovati, deo okupljen oko Saveza za Srbiju najavljuje da će bojkotovati sednicu. Jedan od lidera SZS-a Dragan Đilas rekao je da je siguran da „nijedan pravi opozicioni poslanik neće prisustvovati sednici parlamenta”, govoreći na skupu na Gazimestanu, gde je juče formiran SzS za Kosovo i Metohiju. Bojkot skupštine nastaviće i poslanici pokreta Dosta je bilo. Predsednik Dveri Boško Obradović kaže da će Dveri nastaviti da bojkotuju rad parlamenta dok se ne ispune zahtevi sa protesta održanog 13. aprila.
Profesor američkog Univerziteta „Džons Hopkins” o „novoj zapadnoj strategiji” za Kosovo
Usvojene izmene Krivičnog zakonika doživotni zatvor za silovatelje i ubice dece i trudnica
Zašto Balkan više nije na vrhu prioriteta EU?
Analitičar EP: Kretanje Srbije ka autoritarizmu moglo bi da postane glavna prepreka na putu ka EU
EU pomaže u boljoj kontroli državne pomoći u Srbiji
Doneta odluka o ujedinjenju demokrata
Svečano otvoren južni krak Koridora 10, govorili Zaev, Dodik, Fabrici…
Trifunović: Protesti Jedan od pet miliona loše vodjeni
Vučić: Od vladika na Saboru nisam tražio ni milost ni podršku
Vučić i general Hodžis razgovarali o NATO, Kosovu, regionu
Patrijarh Irinej: Ocena Sabora je da se Vučić junački bori
Berlin i Pariz nisu zamena za Briselski dijalog
Šta piše u Strategiji Francuske za Zapadni Balkan
|
