Nemačka zasad ne razmišlja o vizama za Srbiju, rekao Hajnc Vilhelm. Teško je i zamisliti ukidanje bezviznog režima zemlji koje je počela pristipne pregovore sa EU, rekao nemački ambasador.
Ambasador Nemačke u Beogradu Hajnc Vilhelm izjavio je Tanjugu da u Nemačkoj zasad niko ne razmišlja o eventualnoj suspenziji bezviznog režima za građane Srbije.
Vilhelm je ocenio da je, iz političkih razloga, teško zamisliti uvođenje viza zemlji koja je počela pristupne pregovore sa EU.
Mehanizam za suspenziju viznih olakšica stupio je juče na snagu u EU, a Nemačka je jedna od zemalja koje su najviše ugrožene prilivom lažnih azilanata.
Vilhelm je naveo da je u Nemačkoj od januara do novembra prošle godine 9.821 državljanin Srbije podneo zahtev za azil, što je za oko 20 odsto više nego 2012, kada je podneseno 8.500 takvih zahteva.
Srbija je, prema njegovim rečima, treća zemlja po broju zahteva za azil, posle Rusije i Sirije, ali prva od onih država čijim građanima nisu potrebne vize za EU.
Ipak, "trenutno nema nikakve inicijative u Nemačkoj za aktiviranje tog mehanizma... Ne razgovara se o ponovnom uvođenju viza građanima Srbije", rekao je Vilhelm.
"To bi bilo veoma loše. Kako da otvorite pregovore o pristupu EU, a nedugo potom da ponovo uvedete vize nekome? To je iz političkih razloga teško zamisliti", rekao je Vilhelm.
On je istakao da konačnu odluku o eventualnom aktiviranju mehanizma donosi EU, i da Evropska komisija može da predloži takvu meru na osnovu inicijative jedne ili više država članica, ali da će pri donošenju odluke svakako uzeti u obzir i odnose sa zemljom iz koje dolaze azilanti.
"Činjenica da se otvaraju pregovori sa EU biće sigurno važan argument pri donošenju te odluke", napomenuo je nemački ambasador.
Berlin ceni ozbiljnost Vlade Srbije
Na pitanje kada će Nemačka svrstati Srbiju među zemlje sigurnog porekla, što bi doprinelo smanjenju broja zahteva za azil, Vilhelm je odgovorio da se o toj ideji govorilo prošle jeseni, ali da su onda usledili izbori i formiranje Vlade u Berlinu.
"Nisam u toku da li ima novih razgovora, ali (nemačko) Ministarstvo unutrašnjih poslova o tome sigurno razmišlja. To je bila tema prošle godine, ne znam zašto to još nije učinjeno", rekao je on i dodao da Srbija, prema njegovom uverenju, ispunjava uslove da bude proglašena za sigurnu zemlju jer u njoj nema sistematskog političkog progona.
Izvestilac EP za Srbiju Jelko Kacin izjavio je prethodno da će 16. januara u EP biti raspravljano o njegovom izveštaju o napretku Srbije u evrointegracijama, u kome je Nemačka pozvana da Srbiju proglasi za zemlju sigurnog porekla kad su u pitanju lažni azilanti pošto, kako je kazao, i članice EU moraju da odrade "svoj deo posla".
Na pitanje koja je granica koja bi mogla da navede Berlin da predloži aktiviranje mehanizma, Vilhelm je odgovorio da novi propis EU ne daje nikakve konkretne brojke, već samo pominje veliki priliv lažnih azilanata.
"Mislim da bi, ukoliko bi sledeće godine došlo 200.000 Srba, situacija bila drugačija, ali ne verujem da se to može desiti", dodao je on.
Ambasador Vilhelm je, takođe, rekao da Berlin ceni "to što Vlada Srbije shvata to pitanje veoma ozbiljno" i sprovodi konkretne mere kako bi sprečila zloupotrebu bezviznog režima.
On je izrazio zadovoljstvo zbog novog člana Krivičnog zakona koji kriminalizuje organizovanje odlazaka lažnih azilanata, kao i strožih kontrola na granicama, ali je pozvao na oprez kako bi se izbeglo kršenje ljudskih prava.
"Srednjeročno gledano, potrebno je stvoriti povoljniju ekonomsku klimu tako da broj nezaposlenih ljudi, koji nemaju prihode, bude smanjen, i ljudi onda neće morati da idu u Evropu", ocenio je Vilhelm, ocenivši da problem lažnih azilanata ne može biti otklonjen samo preventivnim i zakonskim merama, već da je nužno i poboljšanje ukupne ekonomske situacije.
