Evropska komisija je u izveštaju o bezviznom režimu za Zapadni Balkan ocenila da je u 2012. i 2013. godini "zloupotreba azila i dalje ugrožavala režim bez viza između Zapadnog Balkana i Evropske unije", ali i naglasila da je "ogromna većina građana" regiona uz poštovanje odredbi koristila mogućnost da bez viza putuje u Uniju. Prema podacima evropske službe za statistiku Eurostat, više od 21.000 građana Srbije je podnelo zahtev za azil u EU u periodu od oktobra 2012. do oktobara 2013, a u trećem tromesečju ove godine oko 6.800, što je 26% više u odnosu na isti period prošle godine. Podaci pokazuju da građani Srbije azil najviše traže u Nemačkoj.
Kako se navodi se u najnovijem izveštaju Evropske komisije Savetu ministara EU i Evropskom parlamentu, u koji je uvid imala agencija Beta, kad je reč o "zloupotrebama azila", u prvih devet meseci ove godine stanje je ostalo skoro isto, jer je broj zahteva za azil iz zapadnobalkanskih zemalja u EU opao za nešto više od 5%.
Zato je, međutim, u Nemačkoj broj molbi za azil državljana sa Zapadnog Balkana porastao za 70% u devet meseci ove godine u poređenju s istim razdobljem 2012.
Kao i u prošloj godini, u prvih devet meseci 2013. najviše je zahteva za azil došlo od građana Srbije i Makedonije, a potom Albanije i Bosne i Hercegovine.
Istovremeno je u prošloj godini u svega nešto više od 2% slučajeva i odobren azil onima koji su to tražili, dok se za ostale ispostavilo da nemaju nikakvog osnova za takav status, odnosno da su "lažni azilanti".
Evropska komisija podvlači da je "ogromna većina građana iz zemalja Zapadnog Balkana, kojima nisu potrebne vize, u dobroj veri i s opravdanim razlozima putovala u Evropski uniju".
U izveštaju se dodaje da je "bezvizni režim ispunio svoj cilj, a to je da se ojačaju kontakti između ljudi Zapadnog Balkana i EU, uključujući građane u rasejanju u Uniji, kao i da se pospeše mogućnosti za poslove i privređivanje, podstakne kulturna razmena i da građani zemalja kojima nisu potrebne vize, bolje upoznaju EU".
Kako je utvrdila agencija za nadzor spoljnih granica EU Fronteks, od januara do oktobra ove godine je ukupno vlastima Švedske, Belgije, Luksemburga, Nemačke i Švajcarske, koja nije članica EU ali je u Šengen sistemu bez unutrašnjih granica Unije, zahteva za azil bilo u proseku za 5,6% manje nego u istom razdoblju 2012.
Evropska komisija stavlja do znanja da je u prošloj godini više od 47.000 državljana zapadnobalkanskih zemalja zatražilo azil u državama EU, što je bilo za 63% više nego u 2011. godini.
Izazov ilegalni imigranti
Agencija Fronteks je predočila da "postoje dve imigracione opasnosti sa Zapadnog Balkana za EU, i to ilegalni imigranti koji ulaze u EU preko grčko-turske granice i prolaze preko Zapadnog Balkana, kao i zloupotreba viznog režima od strane državljana sa Zapadnog Balkana", uključujući rastuće ilegalno ostajanje u EU i falsifikovanje putnih isprava što čine zapadnobalkanski građani.
U prošloj godini je najveći broj državljana Albanije, njih 12.000, ilegalno boravio u EU, iza njih je i 8.000 srpskih državljana takođe nezakonito bilo na teritoriji Unije.
Fronteks je utvrdio da su najveći broj lažnih pasoša Albanije, Bugarske i Makedonije imala lica koja su dolazila iz Albanije i sa Kosova.
Evropska komisija u izveštaju navodi da su činioci koji su podsticali "lažne azilante" sa Zapadnog Balkana da dolaze u EU bili "postojanje zajednice u rasejanju, trajanje postupka za dobijanje azila, veličina dobiti u gotovini koja se dobija postupkom za azil, pristup ilegalnom tržištu radne snage, krvna osveta, homoseksualnost, nasilje u porodici ili trgovina ljudima".
"U 2012. se na više primera pokazalo kako promene u podsticajnim činiocima u zemljama prijema mogu uticati na kretanja imigranata sa Zapadnog Balkana", podvlači se u izveštaju EK.
To je, kako se navodi, bila i "presuda Ustavnog suda Nemačke u julu 2012. da su bitne odredbe zakona o koristima koja se daju tražiocima azila nespojive s temeljnim pravom na minimalni životni standard".
Tako je mesečna nadoknada tražiocu azila u Nemačkoj sa 225 evra mesečno povećana na 336 evra, "a posledica je bila da je priliv potražilaca azila poglavito porastao iz Srbije i BJR Makedonije, a ukupno je iz celog regiona samo u oktobru broj azilanata porastao na 6.615 lica".
U izveštaju Evropske komisije se kaže da je nužno da članice EU u direktnim susretima s najvišim zvaničnicima država Zapadnog Balkana pojačaju kampanje informisanja tamošnjeg stanovništva o pravim uslovima za azila, nastave saradnju s lokalnim vlastima, smanje medicinske povlastice za azilante, skrate i ubrzaju postupak za azil.
Komisija pored ostalog traži da se pruži pomoć "ciljanim manjinama, posebno Romima" da bi se oni zapošljavanjem i obrazovanjem društveno-ekonomski integrisali. Takođe se traži da se, uključujući saradnju s policijskom agencijom EU, Europolom, razotkriju i preduzmu zakonske mere protiv onih koji organizuju odlazak "lažnih azilanata" u EU.
Najviše zahteva građana Srbije u Nemačkoj
Prema podacima Eurostata, 21.735 građana Srbije je u period od oktobra 2012. do oktobra 2013. ponelo zahtev za azila u EU, po čemu su na petom mestu.
U trećem kvartalu 2013. godine 6.895 građana Srbije je podnelo zahtev za azil što je porast od 107% u odnosu na drugo tromesečje ove godine i 26% u odnosu na treći kvartal 2012.
Državljani Srbije su najviše tražili azil u Nemačkoj, ukupno 86% ili 5.900 zahteva, zatim u Švedskoj gde je podneto 450 zahteva ili 7% i Belgiji gde je 195 ili 3% građana trazilo azil.
Devet od 10 zahteva je odbačeno.
Prema podacima Eurostata, građani Rusije, Srbije i BiH imaju najveći udeo maloletnika u broju tražioca azila u trećem kvartalu.
Od ukupnog broja građana Srbije koji su tražili azil u trećem kvartalu čak 39% su bili maloletnici starosti do 13 godina a 7,4% maloletnici starosti od 14 do 17 godina.
