Stupio na snagu mehanizam za uvođenje viza: Azilanti postaju “ilegalci“
Izvor: evn
Datum: 09. 01. 2014
Mehanizam za moguće hitno vraćanje viznog režima na šest meseci stupio je u četvrtak na snagu. Tzv. suspenzivna klauzula ubuduće će omogućiti članicama EU da po skraćenoj proceduri zatraže uvođenje viza za zemlje iz kojih je povećan priliv azilanata, među kojima je i Srbija.
Mada je broj osoba koje traže azil iz naše zemlje, prema rečima Nenada Banovića, predsednika Komisije za praćenje bezviznog režima, prošle godine bio manji nego pretprošle, u pojedinim zemljama on je drastično porastao. Tako je u Nemačkoj, posle odluke tamošnjeg Ustavnog suda da se poveća pomoć koju dobijaju svi koji apliciraju za azil, broj podnosilaca zahteva veći za 1.200!
Za razliku od Nemačke, u Švajcarskoj se broj šest puta smanjio, jer je ova zemlja svrstala Srbiju u sigurne zemlje. To znači da se o zahtevima za azil odlučuje po hitnom postupku, a ne za pola godine, pa oni ne mogu tamo da prezime od socijalne pomoći.
Po zvaničnim državnim podacima, od uvođenja bezviznog režima u četiri zemlje EU plus Švajcarska (bez Danske), azil je zatražilo njih 49.835. Samo prošle godine, do decembra, broj azilanata je dostigao 12.173 u pet zemalja EU (Nemačka, Švedska, Luksemburg, Belgija i Danska) i u Švajcarskoj.
Da bi sprečile dalji rast broja onih koji traže azil i smanjile mogućnost da nam ponovo bude uveden vizni režim, srpske vlasti su najavile i pooštrenu kontrolu na graničnim prelazima.
- Svaki državljanin mora, osim putne isprave, da ima i zdravstveno osiguranje, sredstva za izdržavanje, pozivno pismo ili vaučer turističke agencije i povratnu kartu - navodi Banović.
Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za pomoć azilantima, smatra da najavljene oštrije mere ograničavaju slobodu kretanja:
- Da li će se mere primenjivati u odnosu na sve građane i, ako ne, po kom kriterijumu će granična policija izdvajati pojedince prema kojima će ih primenjivati?
Đurović naglašava i da borba protiv zloupotrebe bezviznog režima ne može da padne samo na teret srpskih organa:
- Jednostrani pokušaji sprečavanja zloupotreba bezviznog režima mogu da otežaju, ali ne i da spreče ljude da traže sklonište u zemaljama gde im dužina trajanja azilnih procedura i pomoć omogućavaju da prežive, prezime, leče se i zarade.
Rešenje je ono što su uradile Austrija i Holandija, koje su problem visokog broja neosnovanih zahteva za azil ublažile uvođenjem ubrzanog azilnog postupka. Slično je i u Danskoj, Luksemburgu i Belgiji, gde je broj zahteva drastično opao.
Međutim, po Đurovićevim rečima, u slučaju Srbije ubrzane azilne procedure rešavaju problem samo delimično, jer se po povratku u Srbiju oni ponovo spremaju za put, ili u neku drugu zemlju, samo ovoga puta kao ilegalni migranti, koji ne traže azil.
VRAĆENO 6.500 GRANIČNA
policija je od donošenja uredbe koja uređuje ovlašćenja granične policije i dužnosti lica koja prelaze granicu, 2011. godine, vratila 6.500 srpskih državljana sa prelaza jer nisu ispunili najmanje jedan od uslova. U toku su i istrage protiv organizatora prebacivanja azilanata u zemlje zapadne Evrope, što se pokazalo kao unosan biznis.
