Poslovna konferencija - Srbija i dijaspora održana je u Beogradu, a na otvaranju skupa govorio je premijer i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. Učestvovali su brojni srpski privrednici koji žive u Nemačkoj, SAD, Australiji, Francuskoj, Rusiji, Kanadi, Austriji...
Skup je u ime organizatora otvorila Slavka Drašković, direktorka Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a predstavnicima dijaspore se, u svečanom delu sednice obratio Ivica Dačić, predsednik Vlade Republike Srbije. On je napomenuo da u dijaspori, baš kao i u domovini ne postoji jedinstvo Srba. Posebno je naglasio da ih, bez obzira na brojnost u nekim zemljama, ne sreće na politički bitnim tačkama.
„Srbi danas u svetu ne predstavljaju nikakav faktor. Ni Srbija kao zemlja, niti Srbi kao naša dijaspora koja tamo ima svoje predstavnike. To vam govorim jer nisam sreo nijednog Srbina u političkim strukturama širom sveta gde god sam bio. Ali sam zato sretao muslimane, Albance, Bošnjake, Hrvate...a nas ima više nego njih. Hajde da se onda organizujemo", rekao je Ivica Dačić.
Predsednik Saveza Srba u Austriji Zoran Aleksić smatra da bez brojnijeg učešća Srba na austrijskim izborima neće biti ni značajnijeg političkog angažovanja našeg naroda u Austriji. Na ovom skupu je ponovljeno da iz inostranstva stižu doznake od gotovo 14 procenata bruto nacionalnog dohotka, ali da 90 odsto tih sredstava ode u potošnju a samo 10 odsto za investicije.
„Nesporno je da lokalna zajednica u projekciji svog razvoja može da računa na svoju dijasporu, koja je veliki resurs kapitala i znanja. Međutim, neophodno je da odnos lokalne zajednice prema dijaspori bude organizovan, da bude zasnovan na jasno utvrđenim ciljevima i povezanosti lokalnih privrednih subjekata sa svim postojećim centrima znanja", rekao je Dačić.
„Udruženje privrednika srpske dijaspore ima cilj da okupi sve privredne i uticajne ljude iz sveta, iz Amerike, Nemačke, Francuske, Rusije, Belgije, Austrije da stvorimo jednu nezavisnu asocijaciju koja bi vremenom, za 3 do 5 godina imala oko 20000 članova. Sama članarina bi u početku bila simbolična, oko 200 evra, a kasnije bi ona prešla u 1000 ili 2000 evra, a to bi bio veliki kapital. Iz te asocijacije bi investirali mala i srednja preduzeća sa najmanjim kamatnim stopama u Srbiji", rekao je
Poseban deo konferencije posvećen je projektima opština i gradova, a potpisan je i protokol o saradnji Kruševca, Niša, Novog Sada, Vrbasa, Užica, Petrovca na Mlavi sa Kancelarijom za dijasporom pod sloganom Zaposlimo Srbiju. Zaključci sa konferencije govore o nedostatku prijekata za mali biznis na lokalnom nivou, nepostojanju baze podataka o uspešnim srpskim biznismena u inostranstvu, kao i spisak onih srpskih firmi koje imaju potrebu za stručnjacima iz inostranstva.
