|
Opozicija će nastaviti razgovore i u narednom periodu izaći sa konkretnom platformom, saopštili su učesnici sastanka više opozicionih stranaka i pokreta koji su u petak razgovarali u Beogradu.
„Prisutni su zaključili da je protest pokazao zajedništvo protiv koga (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić nema odgovor i da sada opozicija treba da pokaže odgovornost i da to zajedništvo politički artikuliše“g, saopštio je Savez za Srbiju nakon sastanka.
Sastanak predstavnika opozicionih stranaka u Srbiji održan je u sali opštine Stari Grad, a na okupljanju se razgovaralo o zajedničkom odgovoru na zahteve koji su opoziciji upućeni sa građanskih protesta.
Kako je za RSE potvrđeno u opozicionom Savezu za Srbiju (SzS), sastanku su prisustvovali predstavnici ove koalicije – bivši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, lider pokreta Dveri Boško Obradović, čelnik Pokreta za preokret Janko Veselinović, potpredsednik Narodne stranke Zdravko Ponoš, ispred sindikata Sloga došao je Željko Veselinović.
U razgovoru su učestvovali i predstavnici Socijaldemokratske stranke (SDS) koju je osnovao bivši predsednik Srbije Boris Tadić, Nove stranke nekadašnjeg premijera Srbije Zorana Živkovića, Pokreta slobodnih građana (koji 26. januara biraju novog lidera nakon povlačenja Saše Jankovića), Demokratske stranke Srbije, Stranke moderne Srbije, Građanske platforme Jovan Jovanović, aktivisti Inicijative Ne da(vi)mo Beograd, te samostalni poslanici Đorđe Vukadinović i Marinika Tepić.
Do sada su zahtevi sa uličnih demonstracija pod nazivom "Jedan od pet miliona", koji u Beogradu ulaze u treći mesec, bili adresirani na vlast Srpske napredne stranke (SNS) na čijem je čelu predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Sa poslednjeg protesta, 19. januara, upućeni su i opoziciji.
"Hoćemo da nam se predstavi jasan plan zdrave državne uprave kojoj će se političari prilagoditi. Hoćemo da nam napišete kako ćemo da vas kontrolišemo, kako ćemo da vas smenimo ako ne budete valjali. Da nam napišete, izložite, a zatim i potpišete imenom i prezimenom", pročitao je na protestu jedan od neformalnih organizatora, glumac Branislav Trifunović.
"Shvatili smo domaći zadatak koji smo dobili od građana", odgovaraju iz opozicionog Saveza za Srbiju (SzS) i dodaju da isto žele i oni.
"Potrudićemo se da dođemo do politički formulisanog snažnog dokumenta u kome postoje jako široko postavljene osnovne vrednosti", rekao je jedan od osnivača Saveza za Srbiju, gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović.
Kako RSE saznaje, nakon unutar-opozicionih razgovora u petak, ne očekuje se konačan dogovor o zajedničkom dokumentu opozicije kojim će odgovoriti na zahteve sa protesta, ali bi to trebalo da se dogodi veoma brzo.
"Fokus odgovora opozicije bi morao da bude na mehanizmima popravljanja demokratije, i ti predlozi moraju da budu sprovodivi unutar postojećeg okvira. Zahtevi koji bi išli ka većoj slobodi medija, ka iole ravnopravnijem odnosu aktera na nekim budućim izborima bi možda u određenoj meri mogli da uspeju. I to bi bio najlogičniji osnov koalicije između građanskog protesta i opozicionog bloka", kaže Dušan Spasojević sa beogradskog Fakulteta političkih nauka.
"Fokus odgovora opozicije bi morao da bude na mehanizmima popravljanja demokratije", ocenjuje Spasojević
Kako se protesti u Beogradu nastavljaju svake subote, od dela javnosti, ali i analitičara političkih prilika u Srbiji, mogu se čuti ocene da je vreme da se povrati poverenje između demonstranata i opozicije, i da se ovi drugi ozbiljnije uključe u proteste.
"Neka vrsta transformacije, prepoznavanja, dogovora između dva bloka (građana koji protestuju i političkih stranaka opozicije, prim.nov.) mora da postoji, i ona se mora desiti. Nisam siguran da je najbolja opcija da političari zauzmu binu građanskog protesta, ali tu mora postojati neka vrsta koordinacije. Ovaj proces ne može da se izvede bez političara. Dakle, sad je problem kako naći zajednički sadržalac između ta dva bloka i ono oko čega mogu da se slože", navodi Dušan Spasojević.
Čelnici Saveza za Srbiju povukli su se sa čela kolone nakon prvih protesta koji su početkom decembra u Beogradu organizovani pod parolom "Stop krvavim košuljama", a nakon napadana lidera Levice Srbije Borka Stefanovića u Kruševcu.
Od tada, iako lideri opozicionih stranaka učestvuju u šetnjama, neformalnu organizaciju demonstracija preuzela je grupa studenata, uz glumca Branislava Trifunovića, a učesnicima se pre protestne šetnje sa bine obraćaju novinari, akademici, glumci...
Nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da neće ispuniti nijedan zahtev sve i da na ulice izađe pet miliona građana, protesti su spontano promenili i naziv u "Jedan od pet miliona", i proširili se i na druge gradove u Srbiji.
Istovremeno, povećavao se i spisak zahteva koji su upućivani vlastima. Osnovni se odnose na otkrivanje nalogodavaca i počinilaca ubistva političara sa Kosova Olivera Ivanovića januara prošle godine, napad na Borka Stefanovića, pokušaj ubistva novinara Milana Jovanovića, smenu ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, pet minuta u centralnoj informativnoj emisiji Radio Televizije Srbije (RTS) Dnevnik 2 za predstavnike protesta "1 od 5 miliona", te redovno prisustvo opozicije u informativnim emisijama Javnog servisa.
Na poslednjem protestu u subotu, organizatori su zahtevali i sastanak sa generalnim direktorom RTS-a Draganom Bujoševićem i urednikom informativnog programa Nenadom Lj. Stefanovićem.
Iako nije među zahtevima, kritika i nezadovoljstvo vlašću Aleksandra Vučića i želja za njegovom smenom, tačka je koja povezuje sve učesnike demonstracija.
U međuvremenu, podršku protestima građana dali su nastavnici i saradnici Filozofskog fakulteta u Beogradu, beogradskog Fakulteta političkih nauka, Pravnog fakulteta, Fakulteta dramskih umetnosti, Fakulteta primenjenih umetnosti, Filološkog fakulteta, Učiteljskog fakulteta, Hemijskog fakulteta, Saobraćajnog fakulteta, Ekonomskog fakulteta, Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu, novosadske Akademije umetnosti, Filozofskog fakulteta u Nišu, niškog Fakulteta umetnosti, Ekonomskog, pravnog i Fakulteta medicinskih umetnosti u Nišu, Pravnog i Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu.
I posmatrači i građani polemišu o pitanju da li su zahtevi protesta jasno formulisani. Prema oceni Dušana Spasojevića, u ovoj fazi protesta to ne moraju ni biti.
"Ali su u pravu kritičari da se približavamo fazi kada se protesti moraju konsolidovati, malo homogenizovati i dobiti neku vrstu prepoznatljivosti i jasnoće. To je faza koja može da se radi zajedno i odvojeno od političara i to je pitanje taktičke procene ljudi koji vode proteste ili onih koji mogu da utiču na njih", navodi Spasojević.
Opozicija je, čini se, optimističnija od organizatora protesta da će pridobiti poverenje građana. Ipak, i glumac Branislav Trifunović je nakon komentara da bi svaki opozicioni političar "bio izviždan na protestima", revidirao stav, te poručio da je "možda malo preterao". Razgovori o garancijama da zajedno mogu da rade na promeni sistema tek će se voditi.
Vučić: Razgovori sa Prištinom moraju biti nastavljeni
Ana Brnabić: Dosta je
Čovečanstvo pred finansijskom i nervnom krizom
Lokalne samouprave sprovode projekte EU upravljanja imovinom
Forum u Davosu: Strategije za elite ili planetu
Podele u opoziciji oko mogućeg prevremenog izlaska na birališta
Ulazak Srbije u EU podržava više od polovine građana
Novi protesti u Beogradu, zahteva se Vučićeva ostavka/Više hiljada građana na protestu u Kragujevcu
Protest 1 od 5 miliona u Nišu: Srbija je ustala i ne može se zaustaviti/Završen protest u Novom Sadu, najavljen novi za sledeći petak
Politički kišobran za ekstremnu srpsku desnicu
Vučić o sastanku : Sa Putinom sam razmotrio gotovo sve teme
HRW o ljudskim pravima na Balkanu: Nije trenutak za zadovoljstvo
|
