Udruženja novinara: Političke smene i čistke na RT Vojvodine/Povratak retorike devedesetih

izvor : rse  foto: rfe                                                                                                        18.05.2016.

Udruženja novinara: Političke smene i čistke na RT Vojvodine

Nepunih mesec dana posle izbora u Srbiji na svim nivoima, sudeći prema najnovijim promenama na Javnom medijskom servisu Vojvodine, upodobljavanje medijske scene je u punom jeku.

Nakon što je smenjen programski direktor Slobodan Arežina uz obrazloženje da je pala gledanost programa i svega nekoliko dana nakon ostavke direktora RTV-a, Srđana Mihajlovića, novo privremeno rukovodstvo smenilo je sedam urednika Informativnog programa, kao i skoro celu ekipu Jutarnjeg programa prvog kanala Televizije Vojvodine.

Do ovih izmena je došlo pre imenovanja novog privremenog glavnog i odgovornog urednika prvog kanala Televizije Vojvodine nakon što je dosadašnja glavna i odgovorna urednica, Marijana Jović, takođe podnela ostavku.

Radnicima su ove odluke saopštene putem telefona ili po hodnicima, bez rešenja ili obrazloženja.

Povodom ovih promena oglasio se i deo novinara javnog servisa Vojvodine.

Zbog ovakvih poteza više od sedamdeset novinara i urednika je u otvorenom pismu građanima navelo da su nagle promene ugrozile program te medijske kuće.

Medijski radnici i stručnjaci oštro protestuju zbog smene urednika i voditelja Informativnog programa do koje je došlo bez ikakvog obrazloženja.
Među potpisnicima je i novinarka Vanja Đurić. Ona je učestvovala na sastanku sa novim rukovodstvom gde im je rečeno da je do ovih promena došlo jer su "radili neizbalansirano".

"Tek nam je danas rečeno da je naš dosadašnji program nije bio izbalansiran i nismo ostvarivalli ulogu Javnog servisa i da su naši 'izveštaji naručeni'. Čime se nismo složili i tražili smo dokaze i argumente za to. Da nam se dokaže ko je to naručivao i ko je to vršio pritisak na nas je svi mi znamo da toga nije bilo", navodi Đurić.

Vršilac dužnosti glavne i odgovorne urednice, Nada Kalkan, kaže da je "normalno" da, kada jedna medijska kuća dobije novo rukovodstvo, ono postavlja ljude u kojima ima više poverenja.

"Svi urednici su ostali urednici samo su promešane karte. Jednostavno, kad novi tim dođe ima ljude u kojima ima više poverenja i ljude u kojima ima manje poverenja. Znači oni su ostali urednici i dalje, neki će raditi jutarnji, neki će raditi popodnevni program, neki će raditi Vojvođanski dnevnik... Ne vidim šta je problem, i oni su menjali urednike kada su došli", reči su Nade Kalkan.

Na primedbu RSE da to nikako nije dobro ako se kompletno uredništvo menja, Kalkan kaže da je i sama tako prošla ranije, kada je sa pozicije urednika bez obrazloženja skinuta.

Model po uzoru na devedesete godine

Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine, Nedim Sejdinović, smatra da su smene posledica političkog pritiska vlasti i instrumentalizacije tog javnog servisa.

"Ove smene su dovele u pitanje smisao Javnog servisa koji bi trebalo da bude odvojen od vlasti a vidimo da posle izbora dolazi do kompletne smene celog rukovodstva. Verovanto će se taj proces nastaviti", navodi Sejdinović.

Sejdinović očekuje da će se međunarodne organizacije i domaće nevladine organizacije jasno odrediti prema ovom činu.

"Jer ovde nije reč samo o medijskim slobodama već je par ekselans politička smena i ovo najavljuje promene u drugim institucijama i nezavisnim telima", dodaje Sejdinović.

Nedim Sejdinović naglašava da je reč o modelu koji je poznat još iz devedesetih godina.

"Modeli se poklapaju jer je i velika čistka u vojvođanskim insititucijama nakon 'Jogurt revolucije' počela na Televiziji Novi Sad kada su sa te televizije otpušteni, marginalizovani najbolji novinari i urednici", konstatuje Sejdinović.

DS: SNS stoji iza ovih poteza

U pismu novinara i urednika se upozoravaju građani da se "takvim potezima narušava teško stečeno poverenje građana koji su vlasnici Javnog servisa i integritet novinara čiju profesionalnost, nepristrasnost i objektivnost potvrđuju i brojne nagrade".

U saopštenju navode da se takvim postupcima dovodi u pitanje opstanak kompletnog Javnog servisa Vojvodine. Oni su pozvali građanke i građane, da ih podrže u naporima da očuvaju Radio-televiziju Vojvodine.

Oglasila se i koalicija nevladinih organizacija "Građanska Vojvodina". U saopštenju pozivaju "građane i organizacije civilnog društva da se oštro odupru pokušaju vlasti da preuzme kontrolu nad svim porama društva i da poništi i ponizi one ne tako brojne demokratske pomake ostvarene u protekloj deceniji, sa ciljem da uništi svaku alternativu".

Demokratska stranka (DS) je optužila Srpsku naprednu stranku (SNS) da stoji iza ovih poteza.

Portparolka DS-a, Aleksandra Jerkov, u pismenoj izjavi navodi da je reč o političkom nasilju.

"Smena svih urednika u Informativnoj redakciji Radio-televizije Vojvodine još jednom potvrđuje ono što je svima odavno jasno – vlast sprovodi političko nasilje, bez obzira na to da li se ono ogleda u smenama 'nepodobnih' i 'neposlušnih', kroz medijsku satanizaciju svakoga ko drugačije misli, ili kroz stvarno fizičko nasilje, fantomke, divljanje bagerima po centru Beograda i policiju koja ne reaguje na pozive svojih vezanih građana", poručila je Jerkov.

Pokrajinski poslanik Srpske napredne stranke, Milenko Jovanov, kaže da se ta stranka ne meša u rad medija.

"Srpska napredna stranka se nikada nije mešala u uređivanje medija i to građani Srbije dobro vide, kao što vide i to da apsolutno niko, nijedan novinar, urednik ili zaposleni sa RTS (Radio-televizija Srbije) nije smenjen, iako se neki od njih bave ostrašćenom političkom propagandom i navijačkim novinarstvom usmerenim isključivo protiv Srpske napredne stranke", naveo je Jovanov u pismenoj izjavi.

Povratak retorike devedesetih

Novinarska udruženja obratiće se Nadzornom odboru kompanije "Večernje novosti" sa zahtevom za smenu direktora i glavnog urednika tog lista Ratka Dmitrovića.

Udruženja su prethodno od vlasti tražila reakciju nakon otvorenog pisma Dmitrovića, koji je novinare Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) nazvao "simpatizerima ustaške Hrvatske", a to udruženje novinara "parapolitičkom organizacijom".

Niko od nadležnih se, međutim, nije oglasio niti jednom jedinom rečju, rekao je Vukašin Obradović, predsednik NUNS-a.

"Nema nikakvog odgovora, niti reakcije, niti resornog ministra (Ivana Tasovca), niti bilo kog zvaničnika",kaže za Obradović.

Zato su i odlučili da se obrate Nadzornom odboru "Novosti", telu koje je nadležno za imenovanje i smenu direktora i glavnog urednika, s obzirom na to da je država Srbija, iako je manjinski vlasnik u "Novostima", ima upravljačka prava.

Takođe, Dmitrović je Jovanu Gligorijević, novinarku "Vremena" i članicu Izvršnog odbora NUNS-a, samo zato što objavljuje tekstove na jednom hrvatskom portalu, optužio za "kroatofilstvo", podsećaju u NUNS-u kao i na to da je Dmitrović, na svom tviter nalogu, objavio tvit: "Više je u NUNS-u 90-ih bilo (i danas ima) simpatizera ustaške HRV nego u ondašnjem i sadašnjem Hrvatskom društvu novinara".

U NUNS-u ističu da ne žele da polemišu sa stavovima Ratka Dmitrovića, jer oni "predstavljaju samo kontinuitet u njegovom javnom delovanju i deljenju novinara na 'patriote' i 'izdajnike' ".

Kako navode, Dmitrović je "u potpunosti u javni život vratio retoriku devedesetih, kada su kritičari vlasti i nezavisni novinari proglašavani za izdajnike i neprijatelje društva, a neki od njih su to svoje 'izdajstvo' platili i životom".

Zbog toga traže da državni organi "jasno saopšte da li stoje iza njegovih stavova i izjava, pošto se on upravo poziva na autoritet države".

"Ono što nas, zapravo, brine jeste to što se posle 20 godina u zvaničan, javni govor vraća jezik mržnje, huškanje, nacionalistička euforija, i to dolazi od osobe koja se nalazi na čelu lista koji je u vlasništvu države", kaže Vukašin Obradović.

Novinarska udruženja iz BiH, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore i Kosova najoštrije su osudili neprimerene medijske pritiske na NUNS i navela da je nedopustivo korišćenje govora mržnje i huškanja u javnoj komunikaciji uopšte, a da je posebno neprimereno da takav govor koriste novinari ili urednici, koji imaju posebna etička pravila i odgovornost za javno izgovorenu ili napisanu reč.

"S obzirom da je Dmitrović na čelu uticajnog srbijanskog dnevnika čiji je delimični vlasnik država Srbija, njegov huškački govor ima naročitu težinu i zahteva javnu osudu srbijanske medijske zajednice i adekvatno reagovanje državnih institucija Srbije", piše u saopštenju novinarskih udruženja iz regiona.

Predsednik NUNS-a Vukašin Obradović, kaže da "Ratko Dmitrović nije nikakav izuzetak" i da u Srbiji danas "imamo plejadu ljudi iz devedesetih godina i tog perioda ratno-huškačkog novinarstva koji su ponovo na javnoj sceni", ističe Obradović i zaključuje da je to opšta slika javnog govora u Srbiji, ali i političkog licemerja.

"S jedne strane imamo vladu i premijera koji se zalažu za regionalni dijalog, za razgovore sa komšijama, a sa druge strane, u javnom životu, u medijima koji su pod njihovom kontrolom imamo otvoren govor mržnje i huškanje na susede. Ono što je još opasnije– imamo hajku na unutrašnje neprijatelje. To je još jedan recidiv devedesetih, gde je NUNS posebno na udaru", ocenjuje Obradović.

Ovim povodom, ali i povodom razrešenja urednika Javnog servisa Vojvodine, oglasila se i Kuća ljudskih prava, mreža više organizacija civilnog društva, koja je pozvala stranke i budućeg mandatara da, prilikom kreiranja vlade, posebno vode računa o neophodnosti hitnog zaustavljanja trenda urušavanja slobode medija u Srbiji.

Kuća ljudskih prava navodi i da se pridružuje zahtevu Nezavisnog udruženja novinara Srbije u pozivu Ministarstvu kulture i informisanja da osudi govor mržnje Ratka Dmitrovića, a Vladu Srbije da pokrene smenu Dmitrovića kroz svoj vlasnički kapital i uređivačka prava koja ima u ovom preduzeću.

slobodnaevropa.org