Evropske oscilacije građana Srbije/Miščević: Srbija je uradila sve što je od nje traženo

izvor : agencije/rts foto: rfe                                                                                                                   08.05.2016.

Evropske oscilacije građana Srbije

Sa dva otvorena poglavlja - o Kosovu i finansijskoj kontroli, Srbija čeka zeleno svetlo najmlađe članice da napravi sledeći korak. Od Hrvatske zavisi otvaranje poglavlja koja se zatvaraju poslednja.

"Nismo bliže EU time što ćemo otvoriti poglavlja 23 i 24, ali ja ne razumem taj nivo rigidnosti i manjak argumentacije Hrvatske. Srbija se ponašala konstruktuvno i odgovorno, a Evropska komisija mora da nađe način ili bi trebalo da se nađe neka vrsta konsenzusa ili dogovora. Nećemo govoriti o rokovima da li će to biti jun ili nećemo stići u junu, mi naš posao nastavljamo", ističe ministarka zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović.

Posao je počeo 2000. godine u Bijaricu, tri godine kasnije u Solunu je potvrđena evropska budućnost Zapadnog Balkana. Usledio je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju 2008, ali je podrška evrointegracijama dostigla vrhunac 2009. kada su vize za zemlje Šengena postajale samo mučno sećanje - čak tri četvrtine građana reklo bi tada "da" EU.

"Pad podrške se beleži već od 2011. godine, to je jednim delom bilo uzrokovano posledicama ekonomske krize, a bila je uzrokovana i posetom gospođe Merkel i veoma eksplicitnim isticanjem pitanja koja treba rešiti između Beograda i Prištine zarad daljeg napretka", ukazuje Maja Bobić iz Evropskog pokreta.

Napredak i nešto veću podršku izazvao je status kandidata. Čekanje podršku spušta za 20 odsto, ali ona opet raste s početkom pregovora u junu 2013. Optimizam varira u iščekivanju otvaranja prvih poglavlja, zadržava se na oko 48 odsto. Povećava se, međutim, broj onih koji bi Briselu rekli "ne".

"To je pitanje koje jeste zabrinjavajuće i ima veze i sa rastom populizma i nacionalizma i globalno i na evropskom kontinetu, ali ima veze i sa dužinom procesa pristupanja, odsustvom konkretnih koristi, i naravno sa svim tim izazovima, i političkim i ekonomskim, sa kojima se i Srbija, ali i EU suočavaju poslednjioh nekoliko godina", dodaje Bobićeva.

Teret izbegličke krize Uniju je savio više od finansijske. Posle bauka Gregzita, postavlja se pitanje Bregzita. U žaru kampanje za ostanak Britanije u zajednici, britanska ministarka preispituje proširenje i pristupanje Srbije.

"To je jedna direktna posledica onoga što se dešava u Velikoj Britaniji namenjenjo je domaćem javnom mnjenju i to ne bi trebalo da nas obeshrabri", navodi Joksimovićeva.

Ohrabruje podatak da čak dve trećine građana veruje da Srbija treba da sprovodi reforme neophodne za ulazak u evropsku porodicu, čak i da nisu deo uslova koji dolaze iz Brisela.

Miščević: Srbija je uradila sve što je od nje traženo

BUDVA - Srbija je uradila sve što je od nje traženo kada je reč o otvaranju poglavlja 23 i 24 i da to više nije u njenim rukama, izjavila je šefica tima Srbije za pregovore sa EU Tanja Miščević.

"Priča o otvaranju poglavlja 23 i 24 za Srbiju se nastavlja. Ali moram da ponovim ono što stalno ponavljam - to više nije u našim rukama", rekla je ona za N1 u Budvi gde se održava bezbednosni forum.

Kako je dodala da je Srbija, kroz izveštaje sa skrininga, pravljenje akcionih planova, učinila sve što je od nje traženo.

"To nije samo akcioni plan za vladavinu prava, već i za zaštitu manjina. Sa ciljem ne da izmeni zakonodavstvo, već da uradi ono na čemu svi zajedno insistiramo - da poboljša implementaciju zakonskih akata", rekla je Miščević, dodavši da su se  tim složile 27 članica EU, a ostala je još Hrvatska.

"Hrvatska insistira da je reč o pravu EU, ali meni je bilo zanimljivo dalje objašnjenje da to nije osnovno pravo već regionalni uslovi. To su uslovi za zemlje zapadnog Balkana i oni se odnose na situaciju zbog kojih su ti uslovi morali da budu posebno definisani, a to je situacija iz devedesetih", kaže Miščević.

Tu se nalazi i obaveza poštovanja mirovnih sporazuma, kao i saradnja sa tribunalom u Hagu gde verovatno predsednica Hrvatske "smešta" to uslovljavanje, dodaje Miščević.

"U tom segmentu nema tvrdog prava, već je reč o uslovima koji su politički za ispunjavanje. Moramo sačekati da vidimo kakav će dogovor biti između država članica među sobom i sa institucijama EU. Nadam se da će uskoro naći rešenje da prevaziđu ovaj problem, jer je u interesu i nas, ali posebno EU otvaranje ova dva poglavlja. To nikome ne može da škodi", kaže Miščević.

Ranije danas hrvatska predsednica Kolinda Grabar-Kitarović, Hrvatska nikog ne blokira u evroatlantskim integracijama pa ni Srbiju,  već od te države traži da poštuje međunarodne standarde o nacionalnim manjinama, među kojima je i Hrvatska.