Manjak kadrova za životnu sredinu problem na putu ka EU

izvor : euractiv  foto:                                                                                                             12.05.2016.

Nedostatak kadrova i stručnjaka za životnu sredinu je među ključnim izazovima u usklađivanju i primeni standarda u toj oblasti u procesu evropskih integracija, rekla je 11. maja državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede i životne sredine Stana Božović. Prema njenim rečima, na putu ka EU izazov predstavljaju i više od 2.000 spornih projekata finansiranih iz javnih sredstava i zastareli strateški dokumenti, nedostatak institucionalnih mehanizama, kao i obiman rad na prenošenju više od 700 propisa. Kako je navela, preduzeti su koraci ka poboljšanju naplate ekološke takse kojom se finansiraju budžetski fondovi za životnu sredinu, a republički Zeleni fond treba da postane operativan od 1. januara 2017. Srbija, takođe, očekuje preporuku Evropske komisije za otvaranje poglavlja 27 o zaštiti životne sredine do kraja ove godine i to bez merila za otvaranje.

"Mi definitivno imamo nedostatak kadrova u resornom ministarstvu i sistemu lokalnih samouprava, posebno za oblasti koje su vrlo zahtevne, uključujući inženjere i mendžment u oblast voda i otpada", rekla je Božovića na skupu o napretku i budućim koracima u pregovorima o poglavlju 27.

Božovićeva koja je šefica pregovaračke grupe za poglavlje 27, istakla je da se mora raditi i na jačanju "projektne jedinice" jer Srbija kroz četiri godine mora da spremi dobre projekte u oblasti životne sredine.

Srbija će, kako je navela, kada uđe u EU imati na raspolaganju 2,5 milijarde evra iz fondova EU dok sada može da koristi oko 160 miliona evra iz pretpistupnih fondova za finansiranje projekata iz oblasti životne sredine.

Ona je podsetila da od 1. januara 2017. godine treba da počne da radi budžetski Zeleni fond iz koga će se finansirati projekti u oblasti životne sredine, i dodala da su za te projekte na raspolaganju i fondovi lokalnih samouprava i krediti razvojnih banaka.

Koraci ka boljoj naplati ekološke takse

Božovićeva je rekla da su preduzati koraci da se poboljša naplata ekološke takse kojom se finansiraju budžetski fondovi za životnu sredinu, sa dosadašnjih sedam na 10 miljardi dinara.

Prema njenim rečima, radiće se na boljem inspekcijskom nadzoru i saradnji svih inspekcija i poreske uprave u cilju veće naplate takse. precizirala je da su održani sastanci radne grupe za unapredjenje i naplatu te takse i da će biti uspostavljeni i neki novi mehanizmi kontrole kada je reč uvozu.

Ponovila je da se sredstva koje Srbija na putu ka EU treba da uloži u životnu sredinu procenjuju na oko 10 milijardi evra, od čega će oko milijardu biti potrebno za otpad, a sedam milijardi za vodu, kanalizaciju i otpadne vode.

Bivši ministar životne sredine Litvanije i konsultant za pregovore o poglavlju 27 Arunas Kundrotas rekao je na skupu da je ključno pitanje finansiranja životne sredine i podsetio da je u izveštaju Evropske komisije o napretku iz proše godine to posebno istaknuto.

On je rekao da se Litvanija dobro pripremila za to poglavlje i da ga je za manje od godinu dana, od jula 2000. do juna 2001, otvorila i zatvorila.

Preporuka EK za otvaranja poglavlja krajem godine

Božovićeva je navela i da Srbija očekuje preporuku Evropske komisije za otvaranje poglavlja 27 o zaštiti životne sredine do kraja ove godine i to bez merila za otvaranje.

Članica užeg pregovarčkog tima Srbije za poglavlje 27 Mirjana Drenovak-ivanović je rekla EurAktivu da je Srbija dobila prvi i drugi deo izveštaj sa skrinigna za poglavlje 27, što je uobičajena procedura, a da se očekuju treći i četvrti deo sa zaključcima i preporuka koje bi bile uvod za pisanje pegovaračke pozicije.

"Nakon toga možemo očekivati poziv za otvaranje pregovora", rekla je ona i dodala da će u zaključcima biti iznet konačni stav da li će biti ili ne merila za otvaranje poglavlja 27.

Pritom, direktorati za životnu sredinu i klimatske promene su preporučilii Evropskoj kimisiji da ne postavlja merila za otvaranje, rekla je članica užeg pregovaračkog tima Srbije za poglavlje 27 Anđelka Mihajlov.

Uobičajna procedura predviđa i da članice EU daju svoje mišljenje da li su potrebna merila za otvaranje poglavlja.

U planu prelazni periodi za više zahtvenih direktiva

Božovićeva je rekla i da su urađeni planovi za transpoziciju i primenu propisa za svih 10 oblasti životne sredine i da Srbija planira da odloži primenu nekih direktiva zaključno sa 2041. godinom.

Srbija planira da odloži primenu Direktive o deponijama za 2028. godine, Okvirne direktive o otpadu 2030. i Direktive o tretmanu komunalnih otpadnih voda za 2041. godine.

Božovićeva je navela da se u Srbiji godišnje proizvede 2,5 miliona tona otpada, od kojih dva miliona završi na nesanitarnim deponijama, dok se pritom reciklira oko 5% otpada dok je cilj u skladu sa direktivama da to bude 50%.

Srbija ima 3.500 nesanitarnih deponija a cilj je da 2028. ima 27 regionalnih centara za upravljanje otpada, dodala je ona.

U Srbiji radi 32 od 44 postrojenja za tretman otpada od kojih je pet u skladu sa evropskih standardima, a plan je da 2030. bude 320 takvih postrojenja, kao i da se do 2041. prečišćavaju sve otpadne vode umesto sadašnjih 8%.