Srbija: Registrirano 230 migrantske djece bez roditelja/Zeleno svetlo za referendum

izvor : agencije  foto:                                                                                                             10.05.2016.

Srbija: Registrirano 230 migrantske djece bez roditelja

U posljednjih godinu dana u Srbiji je registrirano 230 djece migranata bez roditeljske pratnje, izjavio je danas državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja Nenad Ivanišević.

"Zahvaljujući projektu koje provodi Ministarstvo za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja u saradnji sa Vladom Švajcarske mi ćemo povećati kapacitet za 50 mesta u tri grada u Srbiji, u Subotici, Beogradu i Nišu, u slučaju nove migrantske i i izbjegličke krize kako bi se pružila najbolja pomoć toj deci", rekao je Ivanišević.

Predstavnica švicarskog ureda za suradnju sa Srbijom Jovana Mihajlović rekla je da je ideja projekta čija je vrijednost 600.000 švicarskih franaka, da se jedan od zahtjeva akcionog plana za poglavlje 24 ispuni na najbolji način i da se standardi koje je propisala Evropska unija u oblasti zaštite maloljetnika bez pratnje uspostave u Srbiji.

Migranti i dalje idu balkanskom rutom

Hiljade migranata i dalje idu ka zapadnoj Evropi preko Mađarske, uprkos ogradama, zatvaranju granica i sporazumu EU-Turska koji treba da zaustavi migrante da preko mora prelaze do Grčke. Mađarske vlasti ove godine na kratko su zadržale gotovo 11.000 ljudi zbog prelaska žičane ograde na granici te zemlje sa Srbijom i Hrvatskom. Većina ih je kasnije nastavila put u Austriju, Nemačku i na druge poželjne destinacije u Evropskoj uniji, kažu mađarska vlada i organizacije koje pomažu migrantima. I kao što migranti ne žele da ostanu, ni Mađarska ne želi migrante i parlament te zemlje 10. maja je odobrio vladin predlog za referendum o planovima EU za raspoređivanje izbeglica po kvotama.

Umesto da prelaze more između Turske i Grčke neki migranti iz Turske putuju opasnijom rutom kroz Bugarsku i zatim kroz Srbiju i, kako je prenela agencija AP, dnevno stiže oko 100 ljudi.

Iako ukupan broj prispelih u Mađarsku čini tek delić priliva beleženog na vrhuncu migrantske krize 2015, kontinuitet tog priliva naterao je Austriju da ponovo uvede kontrolu na svojoj granici sa Mađarskom.

"Postavljanje ograde na migrantskom putu ne može da bude odgovor i nije rešilo ni jedan problem", rekao je portparol UNHCR za centralnu Evropu Babar Baloh (Baloch) dodajući da "mađarska vlada ne pomaže sebi, izbeglicama ili EU".

Međutim, zvanična Budimpešta i dalje podizanje ograde smatra uspehom.

"Privremena ograda je ispunila naša očekivanja jer je nakon njenog postavljanja znatno smanjen broj nelegalnih prelazaka granice", istakao je vladin portparol Zoltan Kovač (Kovacs).

Podaci mađarske policije pokazuju da je u periodu januar-april 2015. zadržano gotovo 47.000 migranata i izbeglica koji su ušli u Mađarsku prema 10.309 u isto vreme 2016.

Tražioci azila uglavnom dolaze iz Avganistana, Pakistana i Iraka a slede oni iz Maroka, Irana, Sirije i Alžira. Pre godinu dana prednjačili su oni iz Sirije a zatim su bili oni iz Avganistana i s Kosova.

U izbegličkom centru u gradu Bičke, pedesetak kilometara zapadno od Budimpešte, neki od pridošlih razmišljaju o narednim koracima.

Student Matiula iz grada Džalalabada na istoku Avganistana kaže da nastoji da dođe do Nemačke i tamo nastavi studije.

"Otišao sam s očevim odobrenjem jer je Daeš hteo da me kidnapuje", rekao je Matiuala koji nije želeo da kaže svoje prezime jer strahuje za svoje u Avganistanu. Kako je dodao: "Ako ostanem u Mađarskoj, plašim se da će me vratiti nazad".

Matiula je do Mađarske putovao samo nešto više od mesec dana jer su ga kroz Iran, Tursku, Bugarsku i Srbiju sproveli krijumčari.

Ruta kroz Bugarsku smatra se težom od one kroz Grčku jer Bugarska takođe ima ogradu na granici. Iz te zemlje takođe stalno stižu vesti o "lovcima na migrante" i uznemiravanju od strane policije.

Mađarska vlada svesna je da mnogi od onih koji su tražili azil ne nameravaju da ostanu. Mada je od početka godine u Mađarskoj predato gotovo 13.400 zahteva za azil, u izbegličkom centru je početkom maja bilo manje od 2.300 tražilaca.

"Iako mnogi čekaju da se njihov slučaj reši, znatan broj tražilaca azila gleda na Mađarsku kao na tranzitnu zemlju", rekao je Kovač.

To ne iznenađuje organizacije koje pružaju pomoć izbeglicama.

"Izbeglice ne veruju da su im šanse da dobiju azil u Mađarskoj velike", rekla je kopredsedavajuća mađarskog Helsinškog odbora Marta Pardavi.

Prema poslednjim raspoloživim podacima, od početka godine do kraja marta Mađarska je dala azil ili neku drugu vrstu međunarodne zaštite za 154 ljudi u poređenju sa 508 u celoj 2015.

"Jasno je da Mađarska ne želi da izbeglice dolaze. Ona nastoji da prebaci odgovornost (na drugog) umesto da je podeli u vreme kada Evropa još prolazi kroz izbegličku krizu", istakao je Baloh.

Mađarska podizanje ograde opravdava potrebom da odbrani svoje spoljne granice a premijer Viktor Orban je priliv migranata nazvao invazijom koja preti evropskoj bezbednosti i hrišćanskoj kulturi.

Orban je prošle godine rekao da su migranti uglavnom mladi ljudi "koji više liče na vojnike nego na tražioce azila ... mladi ljudi iz arapskog sveta koji izgledaju kao borci".

Kada je početkom marta iznenada zatvorena balkanska migrantska ruta, hiljade migranata ostale su zaglavljene u Makedoniji i Srbiji. A kada je 20. marta stupio na snagu sporazum EU-Turska, mnogi su ostali u Grčkoj.

Mađarska je zbog prenatrpanosti centra u gradu Bičke i na drugim lokacijama prošle nedelje ponovo otvorila centar za prijem u Kormendu, gradu na istoku zemlje u blizini granice sa Austrijom. Taj centar ima velike šatore koji mogu da prime do 300 ljudi.

Austrija je pak krajem aprila ponovo uvela kontrole na granici sa Mađarskom i u strahu od mogućeg priliv migranata pojačala patrole u toj regiji.

Ukoliko se austrijske mere pokažu kao efikasne, broj tražilaca azila zaglavljenih u Mađarskoj će porasti.

"Situacijom je još moguće upravljati, iako su mađarski centri prepuni. Ti bi međutim moglo da se promeni ako Austrija više ne bude tolerisala nelegalni ulazak izbeglica koji su predali zahteve u Mađarskoj", upozorila je Pardavi.

Sedeći na ogradi ispred samoposluge u gradu Bičke Ali Huseini (22) priča kako je sa nekoliko prijatelja napustio Pakistan pre tri meseca i kako su uglavnom zavisili od krijumčara. U centar Bičke su dovedeni pre tri dana pošto su uhvaćeni na granici sa Srbijom i planiraju da ostanu u kampu dve nedelje da se odmore od tromesečnog putovanja.

"Nije nam ostalo mnogo novca, tako da ćemo ostatak puta verovatno pešačiti", kaže Huseini koji se nada da će se pridružiti prijateljima i naći posao u Italiji.

Zeleno svetlo za referendum

Mađarski parlament 10. maja je podržao vladin predlog za referendum o planovima EU za raspoređivanje izbeglica u EU u skladu sa sistemom kvota.

Referendum će biti validan ako izlaznost bude veća od 50% a očekuje se da bude održan do oktobra. Procenjuje se da će referendum koštati pet milijardi forinti (18 miliona dolara).

Referendumsko pitanje će biti: "Da li želite da EU propiše obavezno naseljavanje ljudi koji nisu mađarski državljani u Mađarskoj čak i bez odobrenja parlamenta?"

Premijer Orban, koji odbija da prihvati migrante po kvoti, rekao je da će zaokruživanje odrečnog odgovora na to pitanje biti "u korist mađarske nezavisnosti".