Brisel: Potrebne dosledne reforme u Srbiji

izvor : euractiv  foto: afp                                                                                                04.05.2016.

Evropska komisija je u prolećnoj prognozi snizila predviđanja rasta za Hrvatsku i Crnu Goru, povećala prognozu za Makedoniju i Srbiju, dok je prognoza za Albaniju nepromenjena. Najveći rast beleži Crna Gora, uprkos sniženoj prognozi,a najniži Hrvatska koja, međutim, ima najbolju poziciju u pogledu nezaposlenosti. Kada je o Srbiji reč, Komisija ukazuje na spor oporavak tržišta rada i potrebu dosledne primene planiranih reformi kako bi se preokrenuo trend rasta državnog duga.

U Crnoj Gori se ove godine očekuje porast BDP za 3,6%, a u 2017. za 3,9%, navodi se u prognozi, uz preciziranje da se srednjeročno gledano rast oslanja na velike infrastrukturne projekte i projekte direktnih stranih ulaganja, koji su već na čekanju. U februaru je Evropska komisija predvidela rast od 4% u 2016. i 4,1% naredne godine.

Očekuje se i porast privatne potrošnje zahvaljujući nedavnom povećanju penzija, plata u javnom sektoru i socijalnih transfera, kao i pozitivni efekti skromnog oživljavanja kreditiranja domaćinstava.

Međutim, napredak na tržištu rada ostaće skroman zbog rigidnosti, neusklađenosti traženih i raspoloživih veština i ograničenja na strani tražnje, pri čemu je očekivan pad stope nezaposlenosti sa 17,8% u 2015, na 17,1% ove i 16,6% sledeće godine.

Druga negativna stvar koju je istakla Evropska komisija je osetno pogoršanje javnih finansija kao posledica izdataka povezanih sa izgradnjom puteva i pozajmica, pa je deficit u 2015. bio iznad 8% bruto domaćeg proizvoda, a izborna 2016. nosi dodatni rizik za održivost javnih finansija. Situacija je već pogoršana zbog niza povećanja penzija, socijalnih primanja plata u javnom sektoru, delimično povezanih sa izbornim ciklusom. Prognoziran je rast državnog duga sa 62,8% BDP u 2015. do 74,4% u 2017.

Hrvatskoj je prognoza takođe blago snižena, pa Zagreb može da računa na rast od 1,8% ove godine, u minusu za 0,3 procentna poena u odnosu na prethodnu prognozu, dok je predviđanje za 2017. ostalo na 2,1%. Razlog za snižavanje je pad privrede u četvrtom kvartalu 2015, s tim što mesečni i kvartalni podaci ukazuju na intenziviranje ekonomske aktivnosti u prvim mesecima 2016. godine.

Nezaposlenost je u padu sa 16,3% prošle godine, na 15,5% ove i 14,7% u 2017. godini.

Javni dug Hrvatske je u porastu u 2015. na 86,7% bruto domaćeg proizvoda, i prognozira se vrhunac u 2016. sa stopom od 87,6% pre blagog smanjenja na 87,3% u 2017.

Makedonija: Javni građevinski radovi glavni pokretač

Albaniji je prognoza nepromenjena – 3,2% u 2016. i 3,5% sledeće godine, pri čemu će očekivani rast biti rezultat rasta privatnih investicija i potrošnje, a očekuje se i postepeni rast potrošnje domaćinstava u kontekstu rasta zaposlenosti i raspoloživog prihoda i popuštanja štednje iz opreza. Na srednji rok, spoljna trgovina će negativno uticati na rast jer povećana domaća tražnja podstiče uvoz.

Makedoniji je, kao i Srbiji, povećana prognoza rasta za ovu godinu, dok je za 2017. ostala nepromenjena, pa Brisel Skoplju predviđa rast od 3,5 odsto za ovu godinu, 0,2 procentna poena više nego što je prognozirano u zimskoj prognozi, dok je za 2017. zadržano predviđanje rasta od 3,5 odsto.

Industrijska proizvodnja u Makedoniji nije bila na očekivanom nivou, a rast je i dalje počivao na građevinskom sektoru, pre svega zahvaljujući javnim radovima. Rast je u prethodne dve godine vukla i domaća privatna potrošnja, ali bi ona sada mogla biti pogođena smanjenjem rasta kredita domaćinstvima kao posledica prudencionih mera centralne banke za da obuzdavanje rasta potrošačkih pozajmica.

Prognoziran je i porast investicija u odnosu na BDP za ovu godinu, mada odlaganje javnih infrastrukturnih radova i nastavak političke neizvesnosti mogu da dovedu u pitanje taj pokazatelj.

Makedonija je u najgorem položaju po stopi nezaposlenosti, koja je ipak u padu sa 26,1% u 2015, na 24,7% ove godine i 23,5% u 2017.

Srbija: Metiljavo tržište rada, slaba potrošnja

Evropska komisija je u prolećnoj prognozi podigla procenu privrednog rasta Srbije za ovu godinu na 2%, u odnosu na 1,6% koliko je prognozirala u izveštaju u januaru, dok je za narednu godinu očekivani privredni rast 2,5%.

Od rasta za sada ne treba očekivati velike pomake u smanjenju nezaposlenosti, budući da će ograničeno povećanje zaposlenosti u privatnom sektoru biti delimično neutralisano otpuštanjem usled restrukturiranja javnih preduzeća. Nezaposlenost će sa prošlogodišnjih 17,9% opasti na 17% u 2016, sa očekivanim padom na 16,2% u 2017. godini

Istaknuto je da je za preokretanje trenda rastućeg državnog duga potrebna brza primena planiranih reformi i brižljiva procena pre pristajanja na nove obaveze za potrošnju. Državni dug će prema prognozi Brisela biiti u porastu sa 75,9% u 2015. na 78,6% ove godine i 79,9% u 2017. godini, dok će budžetski deficit tek 2017. godine pasti ispod 3% na 2,9%.

Očekuje se da će glavne poreske stope ostati nepromenjene, sa izuzetkom oivećanja akciza na naftne proizvode i punog uticaja akcize na struju koja je uvedena u avgustu 2015. godine.

Glavni motori rasta sz izvoz, koji će se nastaviti u kontekstu oporavka u glavnim trgovinskim partenerima Srbije, ali i novih investicija i pobećanja produktivnosti zahvaljujući reformama. Međutim, neto izvoz će kako se predviđa samo malo doprineti rastu jer domaća tražnja dovodi i do većeg uvoza.

Ističe se da je novi investicioni ciklus, započet 2015. godine, raznorodniji u poređenju sa prethodnim iz 2012. kada je fokus bio na jednom projektu u automobilskoj industriji.

Potrošnja domaćinstava je u padu već četvrtu godinu zaredom zbog manjih transfera iz javne kase, i tržišta rada koje je i dalje slabo. Javna potrošnja se jeste povećala u drugoj polovini 2015, ali i dalje negativno utiče na rast.

Prvi podaci za 2016. ukazuju na ubrzanje privredne aktivnosti. Industrijska prozivodnja je ubrzana u prva dva meseca, uglavnom zahvaljujući energetici i rudarstvu, dok je i proizvodni sektor rastao u većini sekktora, a podaci o maloprodaji i platama takođe ukazuju na oporavak privatne potrošnje.

Ističe se da je ekonomija Srbije veoma osetljiva na spoljne rizike, promene međunarodnih tokova kapitala i fluktuacije cena nafte.