Florian Bieber: Evropsko opredeljenje SNS samo privid

izvor : euractiv  foto:                                                                                                     02.05.2016.

Austrijski ministar spoljnih poslova, Sebastian Kurc, požurio je da čestita pobedu Aleksandru Vučiću na izborima održanim u nedelju. Nemački poslanik u Evropskom parlamentu, Dejvid Mekalister, pridružio se pobedničkom slavlju SNS iznenađen time da stranka koja je osvojila blizu 50% glasova nije sasvim zadovoljna izbornim rezultatom. Naslovi širom Evrope slave pobedu reformskih i proevropskih snaga u Srbiji. Međutim, realnost prevremenih izbora u Srbiji je drugačija.

Autori analize: Florijan Biber (Florian Bieber), direktor, i Marko Kmezić, viši saradnik Centra za studije jugoistočne Evrope Univerziteta u Gracu.

Premijer Aleksandar Vučić objasnio je potrebu za prevremenim izborima kako bi dobio novi mandat za sprovođenje neophodnih reformi na putu ka članstvu zemlje u EU. Međutim, nakon svega dve godine mandata, i uz najjaču podršku koju je jedna stranka (doduše uz malu podršku nekoliko manjih partnera) dobila od 1990 (48,3%), ovi izbori bili su nepotrebni i neozbiljni.

Glavni razlog održavanja prevremenih izbora zapravo nije bio mandat za reforme, već želja da se produži period vladavine, da se podrži stranka na istovremeno održanim lokalnim izborima, da se oslabi opozicija, kao i da se demonstrira sila.

Dve stranke koje se protive EU integracijama, i koje su godinama bile na marginama srpske politike, vratile su se u skupštinske klupe. Interesantno je primetiti da su u međuvremenu čak i ove partije naučile lekciju sa prethodnih parlamentarnih izbora i nisu svoje kampanje zasnovali na pitanju Kosova i ostalim nacionalnim pitanjima, već na teškom socio-ekonomskom položaju velikog broja birača. Radikali, predvođeni Šešeljem koji je tek pre mesec dana oslobođen optuzbi pred sudom u Hagu, osvojili su 8% glasova. Nacionalistička i anti-evropska DSS u koaliciji sa Dverima osvojila je 5% glasova. Prvi put nakon 2008. godine, Srbija danas ima jaku opoziciju koja se protiv članstvu zemlje u EU.

Opozicioni blok koji podržava članstvo u EU podeljen je na tri partije i koalicije koje su zbirno osvojile tek nešto više od 17% podrške građana Srbije.

Četiri godine nakon gubitka vlasti, DS je izborila primat među strankama "demokratske" opozicije osvojivši tek nesto iznad 6% glasova. U međuvremenu ova stranka uradila je veoma malo kako bi odgovorila na rastuće optužbe o navodnoj umešanosti svojih funkcionera u mnogobrojnim aferama, ili kako bi ponudila novu programsku platformu kojom bi se suprotstavila vladajućoj SNS.

Ovakva situacija dovela je do ponude novih političkih alternativa, pre svega pokreta Dosta je bilo i Levice Srbije. Dosta je bilo osvojio je 6% glasova i imaće priliku da u naredne četiri godine utiče na političke procese u zemlji, ali i da učvrsti sopstvenu partijsku strukturu.

Kao rezultat činjenice da je pet stranaka i koalicija uspelo da pređe izborni cenzus, vladajuća SNS zapravo osvojila je 27 poslanika manje nego u prethodnom skupštinskom sazivu. Takođe, nije uspela da osvoji nekoliko simbolično važnih beogradskih opština. Može se zaključiti dakle da, uprkos ubedljivoj izbornoj pobedi, naprednjaci i sveprisutni premijer Vučić nemaju previše razloga za zadovoljstvo ovakavim izbornim rezultom.

Ipak, trenutni izborni sistem omogućava da SNS samostalno formira novu srpsku vladu i nastavi politiku klijentilizma. Uz svega nekolicinu nezavisnih državnih institucija, jak pritisak na medije, slabe opozicione stranke, i zaplašenu intelektualnu elitu, postoji rizik da će u naredne četiri godine biti premalo prilike za kritiku vlasti.

Vladajuća stranka, koja je zapravo samo paravan za premijera koji dominira kako strankom tako i zemljom, neće biti toliko fokusirana na EU koliko će biti fokusirana na ostanak na vlasti. Vučić je prisvojio evropsku agendu, ali je u isto vreme učinio sve kako bi osigurao apsolutnu kontrolu unutrašnje politike, ne ustručavajući se da povremeno koristi nacionalističku ili prorusku retoriku kako bi zadovoljio konzervativniji deo svog biračkog tela. On zapravo pripada novoj vrsti autoritarnih vladara koji se pozivaju na evropsku agendu i demokratske procese, ali su zapravo iskreni u vezi sa tom agendom tačno onoliko koliko je i sama EU ovih dana iskrena u vezi sa politikom proširenja.

Na prvi pogled, partije koje podržavaju proces evropskih integracija osvojile su blizu 85% podrške građana Srbije. Ovakva računica je velika zabluda. Vladajuća SNS i njen dosadašnji koalicioni partner SPS su populističke partije koje nominalno podržavaju reformske procese iz razloga političkog oportuniteta. Kako je perspektiva članstva Srbije u EU sve dalja, tako će i privrženost ovih stranaka iskrenim reformama biti sve manja. Srbija će nakon nedeljnih izbora pre krenuti putem na kojem se trenutno nalazi Makedonija, nego pravcem koji vodi ka članstvu u EU.