U nauku se ne ulaže, ali vlada glad za akademskim titulama

izvor: euractiv  foto:                                                                                                                  28.06.2016

U Srbiji se u nauku nedovoljno ulaže, ljudi u nauci su neorganizovani, Vlada nije zainteresovana da to stanje promeni, ali zato postoji "glad za akademskim titulama", zaključili su 28. juna učesnica skupa "Može li Srbija bez nauke", koji je organizovao Centar za demokratiju. Kao sporno je izdvojeno i to što je za predsednika skupštinskog odbora za nauku i prosvetu imenovan doskorašnji verski vođa. Na skupu je upozoreno i da sve više obrazovanih ljudi teži da napusti zemlju.

"Imamo tragičnu situaciju jer živimo u zemlji u kojoj je problematična diploma šefa države, u gradu u kome je gradonačelnik plagijator, u kojoj akademska zajednica nema hrabrosti da se suoči sa tim i digne glas protiv plagijata", rekao je na skupu Dušan Teodorović, predsednik Odbora za visoko obrazovanje Srpske akademije nauka i umetnosti.

Prema njegovim rečima, da je stvar loša govori i činjenica da je za predsednika skupštinskog Odbora za nauku, prosvetu, tehnološki razvoj i informaciono društvo imenovan doskorašnji verski vođa, po čemu je Srbija jedinstvena u svetu.

"Ovim imenovanjem su poniženi naučnici i profesori Srbije, a predsednik Vlade je ovim stavom rekao šta misli i kakav stav ima o nauci i visokom obrazovanju. Ja ovo doživljavam kao najjeftiniju političku trgovinu", rekao je Teodorović.

Za predsednika parlamentarnog odbora za nauku, prosvetu, tehnološki razvoj i informaciono društvo nedavno je izabran nekadašnji sandžački muftija Muamer Zukorlić, koji je na izborima 24. aprila osvojio skupštinski mandat.

Akademik Teodorović je dodao i da su nauku u Srbiji srozali i lobiranje interesnih grupa za imenovanje određenih kadrova u insitucijama, umesto da su birani na osnovu sopstvenog rada, ali i privatne institucije za koje Srbija nije zrela.

"Radeći kao potpredsednik Akreditacione komisije nisam dozvoljavao da se akredituju divlji fakulteti, a mnogi fakulteti društveno humanističkih nauka imali su i vojne poligone i streljane", rekao je Teodorović.

Predsednik Upravnog odbora Centra za demokratiju i poslanik Demokratske stranke u Skupštini Srbije Dragoljub Mićunović, kazao je da problem zanemarivanja nauke nije nov i da je isti kao i pre nekoliko decenija.

Mićunović je istakao da Vlada Srbije nema strategiju ni u čemu, sem u izbornim manipulacijma, a dokaz za to je poništavanje konkursa za naučna ulaganja, što je rezultat raznih lobiranja unutra Vlade.

"U Vladi se odmah traže profit i rezultat, preskaču se bitne stvari i odmah se uskače u sve tehnološke procese najrazvijenijih zemalja. Osim toga, opasna je i ideja koja se javlja - da se deca što pre ubacuju u radni proces da budu profitbilna deca, da ne budu luksuz", rekao je Mićunović.

Kao jedan od problema Mićunović navodi neorganizovanost sindikata koji bi mogli da vrše pritisak na Vladu, ali i tendenciju da sve više obrazovanih ljudi teži da napusti zemlju.

"Nauke neće biti ako ne bude imao ko njome da se bavi. Pitanje nauke je najvitalnije pitanje za svaku zemlju i ako država ne može da ulaže u nauku koliko treba, bolja da ne ulaže ništa. To su mrvice", rekao je Mićunović.

Direktor Instituta društvenih nauka Goran Bašić kazao je da mnogi problemi koji su se javljali u nauci nisu rešavani na pravi način, već da su zataškavani.

On je istakao i da prilikom donošenja Strategije o naučno tehnološkom razvoju nije bilo rasprave tokom koje bi se čulo šta stvarno može doprineti razvoju nauke i koji su glavni problemi.

"Ulaganja u nauku su mala. Mnogi računaju na evropske fondove, međutim, ne treba zanemariti činjenicu da je prolaznost na tim konkursima veoma mala", rekao je Bašić.

Profesor Dragan Uskoković sa Instituta tehničkih nauka SANU kazao je da je zakonom predviđena kvota, od 0,3% budžeta za ulaganje u nauku, nedovoljna i da je u razvijenim zemljama do 3%.

"Suštinski problem su mala ulaganja. U Srbiji se ulaže 15 evra godišnje po glavi stanovnika i po tome smo na repu Evrope, gde se ulaže bar tri puta više", rekao je Uskoković.

On smatra i da pored većeg ulaganja, treba napraviti i ozbiljnu selekciju ljudi, koji znaju kako se vode ozbiljne naučne institucije.

Na skupu su govorili i univerzitetski profesori, direktori naučnih Instituta i naučni radnici.