Srbiji u ovom momentu nedostaje 15.000 IT stručnjaka

izvor: agencije foto:                                                                                                                  16.06.2016

BEOGRAD - U Srbiji se godišnje iškoluje oko 1.000 informaciono-tehnoloških stručnjaka, a zemlji u ovom momentu nedostaje oko 15.000 takvih kadrova, rečeno je danas na okruglom stolu "IT kadrovi - potencijal ili prepreka za razvoj".

Glavni i odgovorni urednik portala "eKapija", organizatora okruglog stola, Tatjana Ostojić rekla je i da je izvoz Srbije u toj oblasti u prošloj godini dostigao oko 670 miliona evra.

Pomoćnik ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Sava Savić rekao je da rešavanje nedostatka IT kadrova nije samo izazov sa kojima se Srbija suočava, već i reigin.

"EU ima potrebu da u narednih pet godina angažuje preko milion tih stručnjaka, procene su da će posle 2020., ako nastavimo ovim tempom, nedostajati oko 900.000 IT stručnjaka", rekao je Savić, dodajući da će u budućnosti  90 odsto poslova na tržištu rada zahtevati te veštine kako bi radnici bili konkurentni.

Ministarstvo, prema njegovim rečima, sprovodi niz projekata kako bi povećao broj IT stručnjaka u Srbiji, a jedan od njih je informatizacija sistema obrazovanja, gde je cilj da sve škole budu povezane brzim internetom i budu opremljene digitalnim kabinetima i računarima.

Jedan od projekata odnosi se i na povećanje broja studenata koji upisuje tehničke fakultete, kroz programe digitalne škole.

Kako je rekao, 2013. godine je 242.000 godine studenata pisalo fakultete, od tog broja je 11 odsto upisalo tehničke, računarske, matematičarske smerove, a iste te godine više od 5.000 je završilo neki od tih fakulteta.

"Deficit IT stručnjaka u Srbije je i stvari deficit IT stručnjaka u jednom digitalnom svetu", rekao je Savić, dodajući da Srbija izvozi oko 700 miliona softvera, a u tu cifru ulaze i infromatičke usluge koje naše IT kompanije pružaju širom sveta.

Pomoćnica ministra prosvete za srednje obrazovanje i obrazovanje odraslih Snežana Marković rekla je da su deca danas digitalno spremna, ali ne i digitalno kompetentna, zbog čega bi trebalo da se uvedu neke promene u sistem obrazovanja, na primer uvođenje informatike i računarstva kao obaveznog predmeta.

Prema njenim rečima, rešenje je i da se u niže razrede uvede algoritamski način razmišljanja, budući da se sada, na primer, gimnazijalci tek sa 17 godina upoznaju sa programiranjem, što je prekasno.

"Algoritamski način razmišljanja mora da počne da se razvija ranije", rekla je Marković, koja je navela i da je istraživanje koje je prošle jeseni rađeno među učenicima osmih razreda pokazalo da 60 odsto njih nije tačno odgovorilo na pitanja iz predmeta informatika i računarstvo i da 50 odsto njih nikada nije upotrebilo računar za učenje.

Istovremeno, istraživanje je pokazalo da učenici u tom uzrastu za kompjuterom provode pet sati radnim danima, a sedam sati vikednom.

Marković kaže da je novi, savremeni program bio na dnevnom redu Nacionalnog prosvetnog saveta 7. juna, da je bilo dosta otpora iz reda nastavnika, te da će on biti prva tačka sednice 27. juna.

Kaže da će rešenja koja predviđa, ako se tada izglasa, moći da se primene već od 1. septembra i početka nove školske godine.