|
Proteklih godina Švajcarska je odlukama na referendumima bila preteča evropskog postbregzitovskog duha, sklonog ekonomskom protekcionizmu i ograđivanju pred imigrantima. Ovog puta Švajcarci su na referendumu izabrali da učine ono što nisu hteli ni u mnogo liberalnijim vremenima – da olakšaju sticanje državljanstva imigrantima, ali samo onima koji predstavljaju već treću generaciju svojih porodica trajno nastanjenih u toj srednjoevropskoj zemlji, koji imaju posao, tako da neće državi pasti na teret, i koji su mahom evropskog porekla.
Rezultat glasanja je prilično ubedljiv: olakšice je podržalo oko 60 procenata birača, odnosno 19 od 26 švajcarskih kantona. Desničarskoj Švajcarskoj narodnoj partiji (SVP) nije pomogla žestoka antikampanja kao u ranijim slučajevima, kada je uspešno potpirivala bojazan Švajcaraca od islama i, uopšte, stranih radnika, koji predstavljaju čak četvrtinu populacije u toj zemlji, odnosno oko dva miliona ljudi.
Na inicijativu SVP-a pre osam godina zabranjena je izgradnja minareta u Švajcarskoj. Zatim je 2014. ta stranka na referendumu progurala nametanje kvota za zapošljavanje državljana EU. Kvote, međutim, nikada nisu zavedene jer je to bilo previše za EU, naročito nakon što se Velika Britanija opredelila za „bregzit”, kojem je takođe jedan od ciljeva narušavanje evropskog načela slobodnog kretanja, pod kojim se podrazumeva da se državljani zemalja unije bez prepreka zapošljavaju na celoj teritoriji EU. Slično kao i Londonu, Brisel je Bernu zapretio odstranjivanjem iz zajedničkog evropskog tržišta, nakon čega su švajcarske vlasti kvote za zapošljavanje zamenile davanjem prednosti Švajcarcima, ali i onim strancima koji u njoj već žive.
SVP je sada pretrpeo još jedan poraz, premda je nastojao da zaplaši Švajcarce kako će olakšavanjem dobijanja državljanstva otvoriti put islamizaciji zemlje. Organizacija povezana s SVP-om je na bilbordima – premda je nikab, kako primećuje Bi-Bi-Si, redak u Švajcarskoj – koristila crtež potpuno zabrađene žene, kojoj iz odore izviruju samo oči s pretećim pogledom, i natpis „Ne naturalizaciji bez provera”.
Zapravo, suprotna odluka na referendumu omogućiće brže sticanje državljanstva za svega oko 25.000 osoba, i to, kako prenose evropski mediji, većinom Italijana, zatim Balkanaca i, kad smo već kod islama, tek na poslednjem mestu i Turaka. Ni oni neće biti potpuno pošteđeni provera i moraće da ispune razne uslove da bi se mogli okoristiti o ishod ovog referenduma. To je možda i nateralo Švajcarce da se u ovom slučaju postave drugačije nego u sličnim prilikama, računajući tu i one iz 2004, 1994. i 1983. godine, kada su inicijative nalik ovoj propadale na narodnom izjašnjavanju.
Prema amandmanu na ustav koji je u nedelju usvojen na referendumu, ne samo što naturalizacija nije automatska, nego za nju dolaze u obzir isključivo imigranti koji nemaju više od 25 godina i rođeni su u Švajcarskoj, gde su im trajno nastanjeni bili roditelji i dede, odnosno bake. Moraju u Švajcarskoj pohađati školu barem pet godina, govoriti jedan od nacionalnih jezika, deliti „švajcarske vrednosti” i ne biti zavisni od državne pomoći: u trenutnoj atmosferi u Evropi, ovo poslednje, potvrda da imigranta – ako je taj naziv uopšte prikladan za nekoga ko je već treća generacija svoje porodice u toj zemlji – neće morati da izdržavaju ostali poreski obveznici, mora da je glasačima bilo prilično važno.
U poređenju s dosadašnjom procedurom za dobijanje državljanstva, oni će biti oslobođeni jedino skupih intervjua i testova, na kojima, između ostalog, odgovaraju i na pitanja o tome kako se nazivaju lokalne vrste sireva ili okolne planine, ne bi li dokazali da su integrisani u zajednicu. Argument političara i javnih ličnosti koje su podržale ovu olakšicu bio je da je dokaz za integrisanost, pa još na takav način, besmisleno tražiti od osoba koje su rođene i ceo život provele u Švajcarskoj.
To, verovatno, pa ni nakon poraza na referendumu, neće slomiti otpor SVP-a, njegovih pristalica i slično orijentisanih Švajcaraca. Njima će u mislima ostati predreferendumska poruka te partije da inicijativu treba odbiti jer većina imigranata u trećoj generaciji uskoro više neće biti evropskog, nego arapskog i afričkog porekla.
politika.rs
|
