|
Nemačka traži naćin da produži kontrole na granicama unutar Šengenskog prostora slobodnog kretanja i nakon sredine maja ove godine, kada bi slobodan protok ljudi opet trebalo da počne da se primenjuje. Ovu nameru Nemačke najavio je francuski EurAktiv pozivajući se na diplomatske izvore, a nemački ministar unutrašnjih poslova je to potvrdio novinarima tokom ministarskog sastanka na Malti.
Evropska komisija je 25. januara preporučila da se poslednji put, do sredine maja ove godine, produže kontrole na granicama sa Šengenom. Odluka se odnosi na četiri zemlje EU – Nemačku, Francusku, Dansku i Švedsku, i na jednu zemlju van Unije – Norvešku.
"Za sada ima privremenih kontrola na granicma. Reč je o vanrednim merama, koje se opravdavaju izuzetnom situacijom", izjavio je evropski komesar za migracije i unutrašnja pitanja Dimitris Avramopulos.
Evropski komesar je nagovestio da bi nakon tromesečnog produženja odobrenja za granične kontrole stvari trebalo da se vrate u normalu, što bi značilo ukidanje kontrola.
Kako je dan nakon te odluke preneo francuski EurAktiv, pozivajući se na diplomatski izvor, Nemačka želi da se kontrole produže, u kontekstu predstojećih parlamentarnih izbora zakazanih za 24. septembar, budući da će u pedizbornoj kampanji imigracija i bezbednost imati ključnu ulogu.
Međutim, razlog za kontrole je migrantska kriza, a budući da se čini da je priliv migranata pod sve boljom kontrolom, moglo bi biti teže opravdati produžetak vanrednih mera.
Zato je, kako prenosi EU Obzerver, nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer (Thomas de Maiziere) rekao da će se pozvati na bezbednosne pretnje kao na dodatnu osnovu za produženje graničnih kontrola.
"U Nemačkoj u ovoj polovini godine, tik nakon napada u Berlinu, imamo posebnu bezbednosnu situaciju", rekao je on. U terorističkom napadu na Božićnom vašaru u Berlinu u decembru poginulo je više od 10 ljudi a više od 50 je povređeno.
Prema pisanju ovog portala, na sličnoj liniji razmišljanja o ovoj temi je i Francuska, čiji ministar Brino Le Ru (Bruno Le Roux) je rekao da se njegova zemlja suočava i sa tokom migranata i sa bezbednosnim pretnjama, i dodao da je jačanje bezbednosti na spoljnim granicama Evrope prioritet.
Kandidat francuskih konzervativaca za predsednika na predstojećim izborima Fransoa Fijon (Francois Fillon) rekao je 24. februara da, ukoliko bude izabran, planira da ponovo uspostavi "prave kontrole" na francuskim granicama.
U Evropu je 2015. došao skoro milion izbeglica, uglavnom bežeći od sukoba u Siriji, a njihov broj je u 2016. pao na 360.000 uglavnom zahvaljujujući sporazumu sa Turskom koja je prihvatila da blokira priliv migranata i izbeglica u EU. Izbeglice zato sada dolaze sa libijskih obala u Italiju, često dovodeći sopstveni život u opasnost.
Plan EU je da obuzda priliv na toj ruti pružajući podršku i finansijski pomoć afričkim zemljama odakle dolaze migranti. O tome će biti reči na sastanku šefova vlada i država 3. februara na Malti.
Evropska komisija je predložila i dodatnu pomoć za uspostavljanje libijske obalske straže, a govori se i o mogućim dodatnim fondovima Međunarodnoj organizaciji za migracije i Visokom komesarijatu za izbeglice UN (UNHCR) kako bi se poboljšali uslovi u prihvatnim centrima u Libiji, razvio dobrovoljni povratak migranata u tranzitu u Libiji u zemlje porekla, pomoglo Libiji da uspostavi bokhu kontrolu granica, i ojačalo pomoć onim ljudima čiji su razlozi za azil utemeljeni.
EU planira i da ojača prisustvo Nigeru u gradu Agadesu, kuda prelazi veliki broj migranata koji idu ka severnoj Africi.
|
