Šta sve Balkan može da nauči od saradnje nordijskih zemalja

izvor : agencije  foto:                                                                                      22.11.2016.

BEOGRAD - Saradnja u regionu Zapadnog Balkana i dalje predstavlja izazov, u trenutku kada se obeležava 21 godina od Dejtonskog mirovnog sporazuma, ali saradnja nordijskih zemalja može da posluži kao inspiracija i primer za važnu regionalnu saradnju, saopštila je danas Ambasada Norveške u Beogradu.

Nordijska saradnja može da posluži kao model za zemlje Zapadnog Balkana tako što će dovesti do formiranja snažnije međuparlamentarne saradnje, a može da pomogne i u daljim koracima ka ojačavanju međusobnih odnosa zemalja potpisnica Dejtonskog sporazuma na viši nivo.

Norveški ambasador Arne Sanes Bjornstad uveren je da se nordijski model saradnje može primeniti na Balkanu.

"Nordijska saradnja se zasniva na zajedničkom nasleđu i uzajamnom poštovanju. Svi smo jednaki, bez obzira na veličinu teritorije i nacionalnu istoriju. Pošto imamo, više ili manje, iste zadatke i ciljeve, trebalo bi da sarađujemo u ovim praktičnim pitanjima", kaže Bjornstad.

On smatra da je ovakva vrsta saradnje moguća na Balkanu, ali napominje da to zahteva smanjeni fokus na probleme iz prošlosti, a veću spremnost da se zajedno suočavamo sa zajedničkim izazovima.

"To opet zahteva zajedničko razumevanje pretnji sa kojima se suočava region i zajedničke ciljeve za budućnost. Pomenuto zaista nedostaje, ali dobra je polazna tačka da sve zemlje na Balkanu vide svoju zajedničku budućnost u Evropskoj uniji", istakao je ambasador.

Jedan od najvećih eksperata za region Zapadnog Balkana, norveški političar i diplomata Torvald Stoltenberg, jedan je od najglasnijih pristalica modela nordijske saradnje koji bi trebalo primeniti u zemljama Zapadnog Balkana, podseća se u saopštenju.

Norveška ambasada ukazuje da su zajednička istorija, slična tradicija i sličan jezik karakteristike nordijskih zemalja, kao i na Zapadnom Balkanu, te da bi balkanske zemlje trebalo da slede nordijski primer saradnje baziran na skandinavizmu, koji je sličan idejama Ilira ili pokreta Južnih Slovena, a koji se održao.

Nordijska saradnja, koja uključuje Dansku, Finsku, Island, Norvešku i Švedsku, kao i nezavisne zemlje Grenland, Farska i Olandska ostrva, nastala je nakon vekova menjanja granica, polukolonijalnih odnosa, ratova, saveza i primirja.

Godine 1952, mnogo pre EU i Šengenskog ugovora, nordijske zemlje uspostavile su slobodu kretanja i ukinule međusobnu pasošku kontrolu, navodi Ambasada, ističući da je današnja saradnja između nordijskih zemalja jedna od najobuhvatnijih regionalnih partnerstava bilo gde u svetu.

Nordijska saradnja svoje oličenje ima u interparlamentarnom forumu osnovanom 1953, koji se naziva Nordijski savet, a od 1971. i u Nordijskom savetu ministara, a tu je i harmonizacija zakona - koja je danas važan deo saradnje sa EU - koja je uspostavljena pred kraj XIX veka.

Prvog januara 2017. godine, Norveška će preuzeti predsedavanje Nordijskim savetom, zaključuje se u saopštenju.