EU: U opasnosti sporazum s Turskom o imigrantima/Vulin: Kapaciteti se neće povećavati/ Više od 239 migranata se utopilo kod Libije

izvor : agencije  foto:                                                                                          03.11.2016.

EU: U opasnosti sporazum s Turskom o imigrantima

Evropska unija će se suočiti s nepremostivom preprekom ako turski predsednik Redžep Tajip Erdogan uvede najavljenu smrtnu kaznu jer će to onemogućiti odobravanje vizne liberalizacije za turske državljane i time zaustaviti sprovođenje sporazuma EU-Ankara o zaustavljanju ilegalne imigracije. Evropski zvaničnici predočavaju i da uvođenje smrtne kazne i najnovije hapšenje direktora i novinara opozicionog lista Džumhurijet dovodi u pitanje ionako mukotrpne pregovore o članstvu Turske u EU jer ta pitanja zadiru u osnove delovanja pravne države i EU načela o vladavini demokratije.

U institucijama i vladama EU je zavladao strah da bi preteće opšte pogoršavanje odnosa s Turskom moglo dovesti i do nekih dugoročnih strateških posledica, uključujući bezbednosne izazove imajući u vidu da se ratni sukobi u Siriji i Iraku uopšte ne smiruju, a tamo su i koreni masovne navale izbeglica i ilegalnih migranata na Evropu.

Mediji u EU su veliku pažnju posvetili pobuni imigranata na grčkim ostrvima protiv postupka provere za dobijanje azila i upozorili da je to na duži rok neodrživa situacija i preti krvoprolićem. Reč je o desetinama hiljada migranata u Grčkoj, a migranti sad nasilno pokušavaju i preko Bugarske da se domognu Srbije i dođu do mađarske granice.

Francuski list Figaro, pored ostalih, ocenjuje da se Erdogan i njegova vlada već vidljivo idejno i politički udaljavaju od Evrope i "približavaju muslimanskom, arapskom svetu, uključujući postupke kad je reč o poštovanju ljudskih prava".

Turski premijer Binali Jildirim je upravo izjavio da bez vizne liberalizacije nema sprovođenja sporazuma o imigrantima.

Ankara, potvrđuju evropski diplomatski izvori u Briselu, viznu liberalizaciju postavlja kao ključni preduslov za dalju primenu sporazuma o zaustavljanju navale migranata u Evropu i, štaviše, turski vladajući vrh je zapretio da bi, ako se to ne ostvari, ponovo mogao ukloniti rampu za navalu migranata u EU.

Taj sporazum je dosad ionako samo "zamrzao" neograničeni priliv imigranata preko turske teritorije u Evropu, ali nije sproveden ni bitan deo dogovora EU-Ankara da se provereni ilegalni imigranti masovno vraćaju u Tursku, iako je EU doznačila više stotina miliona evra Ankari za zbrinjavanje izbeglica.

Zvaničnici u Savetu ministara EU i Evropskoj komisiji predočavaju i da uvođenje smrtne kazne i najnovije hapšenje direktora i novinara poslednjeg važnog opozicionog lista u Turskoj - Džumhurijet, dovode u pitanje ne samo viznu liberalizaciju, već takođe ionako mukotrpne pregovore o članstvu EU-Turska, jer to zadire u osnove delovanja pravne države i EU načela o vladavini demokratije.

U osvrtima medija i analitičara u EU se upozorava da će Evropska komisija, iako se ipak nada, teško moći da nastavi dosadašnje veze s Turskom i podvlače da uvođenje smrtne kazne predstavlja korak kao uspostavljanju de fakto jednopartijske vlasti i neograničene vladavine Erdogana.

Neuspeli državni udar u Turskoj je, kako se navodi, poslužio Erdoganu da kršenjem demokratskih pravila i golom represijom ukloni opoziciju i nezavisne medije, a najavljeno uvođenje smrtne kazne se vidi kao vrhunac opredeljenja i dokaz da Erdogan želi da se okrene od suštinskih veza i odnosa s Evropom.

Opšti je zaključak da bi uvođenje smrtne kazne označilo za Tursku kraj statusa kandidata za članstvo u EU i moglo dovesti do prekida svih ključnih veza, čak i nekih stavki u sporazumu o zoni slobodne trgovine.

Nova eksplozivna situacija bi, strahuju zvaničnici i analitičari u EU, mogla nastati u slučaju dramatičnog pogoršavanju odnosa s Turskom i zato što bi, uz uvođene smrtne kazne i kršenje ljudskih prava i sloboda, neumitno bio doveden u pitanje status Turske kao "bezbedne zemlje", što znači da tamo nema represije, gušenja sloboda i tlačenja političkih neistomišljenika, pa otud imigranti koji dolaze iz Turske i nemaju razloga da traže politički azil u EU.

U analizama se ukazuje i da, uz krajnje zaoštrenu unutrašnje-političku situaciju u Turskoj posle neuspelog puča, represije nad opozicijom i kurdskom manjinom, nestabilnost u Turskoj izazivaju i ratni sukobi u Siriji i Iraku, u koje je vojno upletena Ankara, kao i pogoršavanja ekonomske situacije i odliv kapitala iz Turske.

Vulin: Kapaciteti se neće povećavati

BEOGRAD - Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin rekao je danas da se kapaciteti za prihvat migranata u Srbiji neće povećavati, a povodom informacija da su se pojavile telesne vaši i šuga kaže da se u svim centrima vrši dezinsekcija, promena garderobe i sve neophodne medicinske procedure.

Vulin je novinarima nakon obilaska Centra za azil u Krnjači rekao da u Srbiji trenutno ima oko 6.000 migranata, što je u skladu sa kapacitetima.

"Ako naši susedi budu smanjivali broj onih koji mogu da napuste našu zemlju, tako ćemo mi smanjivati broj onih koji mogu da uđu u Srbiju. Svaka od zemalja mora da preuzme svoj deo odgovornosti, ne samo Srbija već i one preko kojih miganti dolaze", rekao je Vulin.

On je objasnio da je dnevno ulazilo od 100 do 150 ljudi i da će sada to biti značajno manje, te da ako iz Srbije može da izađe deset migranata, onda neće više moći da uđe njih 150.

"Srbija pokazuje human odnos prema migrantima kojima je zaštita potrebna, ali isto tako mora da vodi računa o sopstvenom stanovništvu i zaštiti teritorije i da kapacitete sa kojima raspolaže koristi najracionalnije, ali nikako da ih podiže", rekao je Vulin i dodao da će se o onima koji su već ovde voditi računa u skladu sa zakonom i da oni imaju pravo da se o njihovim zahtevima za azil Srbija izjasni.

Govoreći o informacijama koje su se pojavile u vezi sa zdravstvenim stanjem migranata, Vulin je kazao da mreža instituta za javno zdravlje u svakom od centara radi zajedno sa Komesarijatom za izbeglice dezinsekciju, promenu garderobe i sve potrebne medicinske procedure.

"Ali da se situacija u centrima koja je dobra ne bi pokvarila situacijom koja nije kontrolisana van tih objekata, doneli smo odluku da se najpre u samim centrima uvede pojačan režim zaštite - ulaska i izlaska migranata", rekao je Vulin.

On je najavio da će se u narednih nekoliko dana početi sa aktivnošću na "pražnjenju" beogradskog parka, kao i na drugim lokacijama u Srbiji.

Kaže da neće više biti moguće da se u većem broju skupljaju oni koji nisu deo sistema, jer se osim o njihovom zdravlju mora voditi računa i o zdravlju našeg stanovništva.

Vulin je ukazao da je kontrola na granicama veoma efikasna i da je značajan broj ljudi zaustavljen.

"Održavamo broj migranata približno u skladu sa našim kapacitetima. Da to nismo uradili možete zamisliti koliko bi hiljada ljudi bilo ovde", rekao je Vulin.

Vulin: Biće manje migranata u centru Beograda

Vulin je najavio da ubuduće neće biti moguće okupljanje većeg broja migranata u beogradskom parku i na nekoliko drugih lokacija u Beogradu, a tako i u drugim mestima u Srbiji.

Vulin je rekao da više biti moguće da se u većem broju skupljaju oni koji nisu deo sistema, jer se, osim o njihovom zdravlju, mora voditi računa i o zdravlju našeg stanovništva.

On je ukazao da je kontrola na granicama veoma efikasna i da je značajan broj ljudi zaustavljen.

"Održavamo broj migranata približno u skladu sa našim kapacitetima. Da to nismo uradili, možete zamisliti koliko bi hiljada ljudi bilo ovde", rekao je Vulin.

Prema njegovim rečima, u narednih nekoliko dana počeće se sa aktivnostima na "pražnjenju" beogradskog parka, kao i na drugim lokacijama u Srbiji.

Prema informacijama iz Komesarijata za izbeglice, migranata je jutros u Beogradu bilo više od 1.200 na 24 lokacije.

Više od 239 migranata se utopilo kod Libije

Više od 239 migranata utopilo se kod obale Libije nakon potonuća dvaju brodova, javlja BBC.

Do sada je na Mediteranu od početka izbjegličke krize živote izgubilo 4.200 ljudi.

UN upozorava da će ova godina biti najsmrtonosnija od početka migrantske krize.