Parcijalni DNK i istraga

izvor : n1  foto: n1                                                                                         03.11.2016.

Istražni organi puno su očekivali od DNK analize oružja pronađenog u Jajincima, ali takozvani "parcijalini DNK" koji je pronađen nije dao očekivane odgovore. Istraživali smo ima li Srbija nacionalnu bazu, čiji se genetski podaci čuvaju i koriste u istragama i koliko je DNK zaista pouzdan u istragama.

Zločin, na mestu i krv, pljuvačka ili delić kože. Idealna scena krimi serije u kojoj konce raspliće DNK. TV popularnost je dezoksiribonukleinskoj kiselini donela titulu svemogućeg dokaza.U realnosti nije tako. U jedinom srpskom privatnom Centru za genetiku u Beogradu objašnjavaju: iako nepogrešivo može da otkrije nečijeg tatu, DNK ne razotkriva zločinca.

"DNK nama može da pokaže odnosno da pomogne da mi utvrdimo da je neki biološki materijal poreklom od neke osobe. I tu se dostignuće DNK završava! U smislu - vi kažete - da, jeste biološki materijal od osobe te i te, ali DNK analiza ne može da vam kaže kad je deponovan taj biološki materijal. Znači to je neki okvir u koji mi ne možemo da uđemo", kaže Bojana Panić, DNK Centar za genetiku.

DNK, dakle, ne dokazuje da je osoba genetički materijal na mestu zločina ostavila baš u trenutku pripreme ili čina prestupa. Osim što je dokaz sa kojim treba obazrivo postupati u istrazi, iz aktuelnog slučaja "Jajinci" saznali smo da DNK može biti mešovit i parcijalan. U prevodu pomešan od više osoba i zbog lošeg uzorka nepotpun. Samim tim kao dokaz neupotrebljiv.

"Parcijalni ili delimični i mešani DNK profile beskorisno je upoređivati sa bazom!", kaže Oliver Stojković, DNK laboratorija Instituta za sudsku medicinu.

Srbija ima sedam DNK baza

A umesto jedne - nacionalne, DNK baza je u Srbiji sedam, koliko i genetičkih laboratorija. U Beogradu pet i po jedna u Novom Sadu i Nišu. Iako MUP i BIA imaju svoje i sve ostale laboratorije sarađuju sa policijom, a baza svake bogata je profilima i do 10 hiljada osoba. Iako bez dozvole tužioca i sudije nema ni uzorkovanja DNK i pretrage u bazi, u prestoničkoj laboratoriji Instituta za sudsku medicinu upozoravaju: oblast je pravno nedovoljno uređena i sporna sa stanovišta čuvanja podataka o ličnosti.

"Imamo mehanizam za punjenje baze, ali nemamo mehanizam za pražnjenje baze. Ja ne bih mogao svojom voljom da brišem bilo koji DNK profil koji se tu zatekao. To nije u krivično pravnom smislu, a posebno ne u smislu zaštite ljudskih prava nije idealna situacija", kaže Oliver Stojković, DNK laboratorija Instituta za sudsku medicinu.

Naime, dilema struke je: da li iz baza treba brisati svedoke, oštećene i oslobođene, a čuvati samo DNK okrivljenih - čime bi srpski registri umanjili značaj u istragama.

U Ministarstvu unutrašnjih poslova su rekli za N1 da je u toku javna rasprava o Nacrtu zakona o nacionalnom DNK registru. Upravo taj akt trebalo bi da definiše jedinstvenu bazu, ali i da između ostalog uredi čiji se DNK profili čuvaju, a čiji se i kako iz baze brišu, te kako se genetički podaci razmenjuju sa stranim službama kao što je EUROPOL.