|
Društvo sudija Srbije izrazilo je 15. maja negodovanje zbog toga što Skupština Srbije po hitnom postupku razmatra izmene i dopune Zakona o sudijama, bez sprovedene javne rasprave i pribavljenog mišljenja Visokog saveta sudstva. Sudija Apelacionog suda Miodrag Majić apelovao je na poslanike da preispitaju potrebu usvajanja izmena koje će pravosuđe učiniti još zavisnijim i dovesti do daljeg jačanja funkcije predsednika suda.
U saopštenju je Društvo sudija navelo da negoduje zbog izmene zakona po hitnom postupku "posebno uzimajući u obzir da se radi o veoma bitnom zakonu, kao i da su pre četiri godine menjane odredbe ovog zakona koje se odnose na dužinu i broj mandata predsednika sudova.
Društvo sudija dodalo je da se iz obrazloženja predloga izmena i dopuna Zakona o sudijama ne vide razlozi za hitnost donošenja.
Šef poslaničke grupe vladajuće Srpske napredne stranke Aleksandar Martinović predložio je izmene Zakona o sudijama koje predviđaju da mandat predsednika suda traje dva puta po četiri godine, umesto jednokratnog petogodišnjeg perioda, kao i odlaganje odlaska u starosnu penziju predsednika suda do isteka mandata.
Izmene Zakona o sudijama učiniće pravosuđe još zavisnijim
Sudija Apelacionog suda Miodrag Majić apelovao je na poslanike Skupštine Srbije da preispitaju potrebu usvajanja izmena Zakona o sudijama, jer će te izmene pravosuđe učiniti još zavisnijim i dovesti do daljeg jačanja funkcije predsednika suda.
"Predložene izmene i dopune Zakona o sudijama, i inače zavisno pravosuđe učiniće još zavisnijim i podložnijim hirovima svakog novog gazde. Zato bi trebalo ozbiljno preispitati potrebu njihovog usvajanja, a naročito usvajanja po hitnoj proceduri. Jer, iako u kratkim rokovima najčešće ništa nije moguće popraviti, naročito u pravosuđu, ne treba zaboraviti da je u istim tim rokovima sve, pa time i u pravosuđe, moguće dodatno unerediti", naveo je Majić u svom blogu.
Majić je naveo da će predložene izmene dovesti do daljeg jačanja sudsko-predsedničke funkcije i da je to u "neskrivenom neskladu sa gotovo unisonim stavovima" stručnjaka i strukovnih udruženja koji se zalažu za što skoriju i što sveobuhvatniju relativizaciju uloge predsednika suda.
Prema njegovim rečima, odavno je prepoznato da su upravo predsednici sudova, u značajnom broju slučajeva, osnovne poluge sistema preko kojih se ostvaruje neželjeni uticaj izvršne vlasti na sud.
"Pogodnost ovakvog 'kanala komunikacije' obezbeđena je prevashodno načinom njihovog izbora, jer se, za razliku od sudija, predsednici biraju po posebnoj proceduri koja podrazumeva obezbeđivanje političke podrške. Poslednju reč u njihovoj inauguraciji, za razliku od situacije kod izbora ostalih sudija, daje Narodna skupština, čime se nad ovom pravosudnom populacijom obezbeđuje neskrivena vaninstitucionalna kontrola", ocenio je Majić.
On je kazao da nisu svi predsednici sudova "politički zauzdani" i da postoje i oni koji rade nezavisno, odgovorno i profesionalno, ali da u postojećim okolnostima predsednik suda lako može postati "daljinski upravljač" u rukama političkog establišmenta.
Majić je dodao da će, ako izmene budu usvojene, biti stvoreni uslovi i za potpuno neprihvatljivu radnopravnu neravnopravnost sudija-predsednika sudova i njihovih kolega, imajući na umu da će samo potonji biti obavezani na odlazak u penziju po navršavanju radnog veka.
"Teško je oteti se utisku da je, umesto da učini napor da popravi bilo koju od bezbroj stvari koje u pravosuđu ne valjaju, predlagač odabrao da jednu, koja nije bila ni najgora ali svakako ni sjajna (mandat i uloga predsednika suda) učini još gorom. Pri tome, nemoguće je ne primetiti da se po ko zna koji put, zakoni i njihove izmene prilagođavaju pojedincima i njihovim interesima umesto potrebama sistema", napisao je Majić.
|
