|
 Srbija na začelju po korišćenju otpada kao goriva
Srbija se nalazi ispod nivoa najgorih zemalja Evropske unije (EU) po procentu zamene fosilnog goriva gorivom dobijenim od otpada, rekla je direktorka Udruženja cementne industrije Srbije Dejana Milinković. Ona je posle obilaska fabrike cementa Lafarž u Beočinu rekla da je važno da se regulatorno, ali i na tržištu obezbedi dovoljna količina pouzdanog i stabilnog otpada koji bi fabrike mogle da koriste kao zamenu za fosilna goriva.
"Od 2008. godine u Srbiji je započeto spaljivanje, odnosno upotreba otpada kao goriva i zamenjeno je 22% fosilnog goriva, ali je EU supstituisala više od 40%", rekla je Milinković 18. oktobra.
Dodala je da je Srbija na tako niskom nivou upotrebe otpada kao goriva i zbog zakona koje treba uskladiti sa evropskim i podzakonskih akata koji su neprimenljivi.
"Potrebno je urediti i tržište otpada", rekla je ona i istakla da na domaćem tržištu otpada ne postoji sigurna količina i pouzdan sastav i kvalitet otpada da bi se koristio kao zamena za gorivo.
Proizvođači cementa, prema rečima Milinkovićeve, koriste godišnje oko 50.000 tona otpada kao izvor energije i oko 320.000 tona otpada kao zamenu za prirodne sirovine i spremni su da ponude rešenja za zbrinjavanje značajnih kolilina različitih vrsta otpada bez posledica na životnu sredinu.
Direktor kompanije Lafarž Dimitrije Knjeginjić rekao je da svaka zemlja koja strateški pristupa rešavanju problema otpada u cementnoj industriji pronalazi partnera jer se cementne peći koriste za kontrolisano sagorevanje goriva dobijenog preradom otpada.
"Na taj način se smanjuje potrošnja neobnovljivih rezervi fosilnih goriva, smanjuju troškovi i štiti životna sredina", rekao je on.
Poslovno Udruženje cementara Srbije čine cementare u Beočinu, Popovcu i Kosjeriću.
Joksimović: Dugoročna energetska sigurnost prioritet za Srbiju
Srbija je i politički i finansijski posvećena uspostavljanju dugoročne energetske sigurnosti i da bi to postigla pregovaraće sa svim relevantnim činiocima i u EU i van nje, izjavila je u Budimpešti srpska ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović. Na skupu o dunavskom regionu ocenjeno je i da ta oblast ima veliki potencijal i da pruža velike šanse koje Srbija, a ni druge zemlje koje mu pripadaju, proteklih godina nisu dobro iskoristile. Takođe je ukazano na problem zagađenja Dunava kojim plovi veliki broj teretnih i putničkih brodova.
"Nažalost, Južni tok je obustavljen, a cilj je da se uspostavi dugoročna energetska stabilnost. Mi smo veoma zavisna zemlja u uvozu gasa i nafte. Potrebne su nam regionalne interkonekcije između susednih zemalja. Ti projekti zahtevaju ogromna sredstva, a nisu profitabilni. To je problem, ali nemamo izbora, ako hoćemo energetsku bezbednost", rekla je Joksimovićeva.
Ona je 18. oktobra na Šestom godišnjem forumu Strategije EU za dunavski region kazala za agenciju Beta i Euraktiv Srbija da je "nesumnjivo da Srbija svoju poziciju gradi u jednom smislu u odnosu na obaveze koje ima u okviru evropskih integracija, odnosno usklađivanje sa trećim energetskim paketom i svim onim što predstavlja poglavlje 15 (energetika)".
Srpska ministarka je rekla da, sa druge strane, postoji realnost koju su "prepoznali i drugi, ne samo kandidati, već i članice, da je zaista velika zavisnost svih zemalja u podunavskom regionu od uvoza gasa".
"To treba da bude uvaženo i razumevano i od strane EU i naših partnera, jer na kraju će naši građani postaviti pitanje kako ćete obezbediti snabdevanje gasom posle 2019. tj. 2020", dodala je.
"U tom smislu, naš dijalog je veoma aktivan i sa evropskim partnerima, ali i sa svim regionalnim projektima, uključujući i Turski tok, u kojem i Mađarska učestvuje kao partner, jer je i njihov nacionalni interes da imaju stabilnije snabdevanje gasom, tako da je u svakom slučaju Srbija pouzdan partner i sarađuje i sa evropskim partnerima, ali i sa svima koji u regionalnom smislu mogu da obezbede izvesnije i stabilnije snabdevanje", rekla je Joksimovićeva.
Ona je dodala da srpska vlada posebno radi na projektima diversifikacije, jer je to za svaku zemlju pojedinačno od najvećeg interesa.
Iako su se tokom Foruma mogle čuti ocene da se dunavski region najviše razvija u odnosu na ostale evropske regione, što potvrđuje i podatak da je u 2016. imao prosečan godišnji rast BDP-a od 2,7%, predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor ocenio je da "Dunavska strategija u ovom momentu liči na uspavanu lepoticu".
"U sebi nosi veliki potencijal, velike šanse, određeni su navodno novci, ali proteklih godina ne samo mi u Srbiji, mi u Vojvodini, već generalno, nismo uspeli da napravimo dodatni iskorak korišćenjem tih nagoveštenih mogućnosti", rekao je Pastor novinarima.
On je dodao da broj ministara iz podunavskog regiona na Forumu u Budimpešti pokazuje da je potrebno da predstavnici Srbije budu prisutni na ovakvim konferencijama, da traže partnere za svoje ideje, kao i šansu u 2018/19. godini, "za kada je najavljeno objavljivanje nekih novih javnih poziva vezanih za realizaciju različitih projekata iz dunavske strategije".
Mađarski premijer Viktor Orban, koji je otvorio Forum, pozvao je zemlje EU i članice Dunavske strategije da povećaju novčano učešće u projektima koji će doneti boljitak, ne samo pojedinačnim državama, več i čitavom regionu, jer je to od ključnog značaja za njegovu stabilnost i dalji razvoj.
"Naziv foruma 'Bezbedan, povezan i prosperitetan dunavski region' je dobar rezime onoga što želim da naš region postane u budućnosti. Želimo prosperitetniji, ekološki čistiji region, dobro povezan", rekao je Orban.
Andraš Rozmer iz Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) ocenio je da dunavski region napreduje ka budućnosti u kojoj energetska sigurnost neće više biti problem, ali je upozorio da on istovremeno ima tendenciju da se okreće lakim rešenjima koja su primamljiva, ali nisu uvek najefikasnija.
Rozmer je upozorio i da zelena energija jeste važna, ali da je ipak prioritet energetska bezbednost. S tim u vezi je i očuvanje životne sredine i postepeni prelazak na obnovljive izvore energije, što će smanjiti negativne posledice progresa.
Mađari uveliko rade na tome, bar kada se tiče toka Dunava kroz Budimpeštu, kako bi smanjili nivo zagađenja, najviše zbog brodova, što putničkih, što teretnih.
Tako je 2014. godine počela sa radom platforma "zeleno ostrvo" koja je napravljena kao projekat u okviru Dunavske strategije, u koji su EU i mađarska vlada uložili 200.000 evra. Njegov cilj je snabdevanje brodova gorivom i ostalim neophodnim servisima, ali i prečišćavanje otpadnih voda koje izbacuju brodovi.
Platforma koja je u osnovi katamaran godišnje opsluži 250 brodova, od 1.000 koji plove Dunavom kroz Budimpeštu, i kao što su istakli mađarski zvaničnici, samo je početak na tom polju.
Kako bi Dunav u Budimpešti ponovo poprimio plavu boju potrebno je da se sagradi još desetine sličnih platformi.
Šesti godišnji forum Strategije EU za dunavski region održava se 18. i 19. oktobra u Budimpešti.
Male boginje i u srpskim enklavama, pojačan nadzor u Srbiji
EBRD i IFC odobrili zajam za gradnju vetroparka Čibuk
Nacionalni Portal otvorenih podataka startovao sa radom
Kineski Alibaba u ratu sa američkim Amazonom — osvojio Srbiju
Srpski i hrvatski naučnici pokreću automobil na vodonik
Četiri decenije srpske endokrine hirurgije u Kliničkom centru Srbije
Rutenijum iznad Srbije bezopasan
Slušajmo potrošače, oni donose trendove!
Do banke ćelija još milion evra
Srpska kultura nedovoljno zastupljena na internetu
Saradnja nuklearnih naučnika Rusije i Srbije
U Petnici svetski stručnjaci za meteorsku astronomiju
Više od tri miliona građana Srbije svakodnevno koristi računar
CINS: Tone životinjskih leševa razbacane po Srbiji
Vantelesna oplodnja - šta je novo u zakonu?
Projekat solarne pustinjske kuće naših studenata u finalu u Dubaiju
IFC podržava izgradnju vetroparka u Alibunaru
U Srbiji zbog zagađenja vazduha prerano umre 5.400 ljudi godišnje
|
