Srbija koristi 55% hidropotencijala

izvor: euractiv  foto:                                                                                                          02.11.2016

Srbija koristi 55% hidropotencijala za proizvodnju električne energije, ali i da koristi celokupan, ne bi mogla da obezbedi energetsku stabilnost bez termoelektrana, rekao je 1. novembra direktor sektora za strategiju Elektroprivrede Srbije (EPS) Aleksandar Jakovljević. On je istakao da je obnova postojećih hidroelektrana prioritet i da će za to do 2025. biti potrošeno pola milijarde evra dodajući da se hidroprojekti teško realizuju jer sadašnja cena struje ne obezbeđuje isplativost.

"Srbija sada dobija trećinu električne energije iz hidroelektrana, odnosno oko 10,5 teravata (TW) i na drugom je mestu, posle Rumunije, po koriščenju vode za poizvodnju električne energije", rekao je Jakovljević na konferenciji o značaju hidropotencijala za energetsku bezbednost.

On je dodao da postoji potencijal da se proizvede još oko devet teravata, ali da to treba uzeti sa rezervom jer su procene rađene pre tridesetak godina.

Jakovljević je istakao da je sada prioritet obnova postojećih hidroelektrana i da će se za te namene do 2025. godine potrošiti pola milijarde evra.

"Hidroprojekti se teško realizuju jer sadašnja cena struje ne obezbeđuje isplativost, a projekcije govore da će i narednih godina razlika između bazne i vršne cene biti mala, nema mnogo ni lokacija koje omogućuju elektrane veće snage, a osim toga probleme stvaraju i imovinsko-pravni odnosi", objasnio je Jakovljević.

On je dodao da je ponekada potrebno izmeštati i infrastrukturne objekte kako bi se podigla neka hidroelektrana, što značajno poskupljuje projekte.

"Izgradnja hidroelekrana Đerdap 3 i Bistrica se u ovom trenutku ne isplati, osim ako bi država zbog energetske stabilnosti odlučila da pomogne realizaciju. Osim toga, izgradnja hidroektrana na Drini ili Dunavu zahteva i dogovore sa susednim državama, čiji se propisi o energetici razlikuju od domaćih", rekao je Jakovljević.

Direktor Sektora za tehničke poslove proizvodnje energije EPS-a Dejan Ostojić rekao je da su u toku revitalizacije hidroelektrana Đerdap, Zvornik, Elektromorava, da bi im se povećala snaga i pouzdanost, a priprema se i projekat za Vlasinske hidroelektrane.

Šef Odseka za klimatske promene u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Danijela Božanić rekla je da su hidroelektrane "zeleni izvor energije" i da ne zagađuju životnu sredinu, ali utiču na temperaturu i hemijski sastav vode i na biljni i životinjski svet.

"Do 2025. godine tri četvrtine svetske populacije živeće u oblastima pogođenim nedstatkom vode, a istovremeno će se povećati potrebe za 40%. Zbog toga pored energetske sigurnosti i gradnje hidroelektrana treba imati u vidu i potrebe za vodom", dodala je Božanić.

Ona je istakla da će do 2020. godine prosečna temperatura na Zemlji porasti od 0,7 do dva stepena Celzijusa, a do 2100. godine od 3,2 do četiri stepena.