Novosađani prave video-igru o post-apokaliptičnom svetu

izvor: n1  foto: n1                                                                                                              10.08.2016

Troje mladih okupljeni u "Moonburnt studio" već skoro tri godine kreiraju potpuno novi svet nazvan "Columnae: A past under construction".

Reč je o video-igri koja igrača uvodi u post-apokaliptični svet prepun korupcije, političkih manipulacija i borbe za moć. Međutim, kako bi se do kraja posvetili stvaranju ovog sveta, njima nedostaje još 5.000 evra.

Nelinearna priča "Columnae" smeštena je u vek nakon prirodne katastrofe koja je učinila vazduh nezdravim, a bogate osobe su se zaključale u Deus - zatvorenu površinu koja je smeštena iznad Kolumni, gde ljudi žive među cevima. Ispod njih se nalazi aparat Mašina, koja uzima resurse podzemlja i pumpa ih kroz cevi Kolumne do Deusa.

Podeljena na osam poglavlja, priča ne teče hronološki, a zavisi od samog igrača i njegovih izbora. Jednom doneta odluka ne menja samo budućnost glavnog junaka, nego i njegovu prošlost. Zahvaljujući nelinearnoj priči, igrači će moći nekoliko puta da igraju "Columnae", a da priča svaki put bude drugačija.

Prema rečima jednog od kreatora igre Jovana Vesića, njihov fiktivni svet inspirisan je i ličnim iskustvima.

"Stvari poput korupcije ili kriminala su univerzalne i karakteristične za svet u kojem živimo. Razni aspekti igre su insipirisani pojedinačnim događajima u svetu, a ljudi se sa tim konstantno identifikuju. Kada smo prikazali da u igri postoje i protesti u kojima glavni junak može da učestvuje, ljudi iz Grčke su se javljali, jer su oni tada osećali te proteste", priča Vesić za 021.rs.

Međutim, post-apokaliptično društvo, nedostatak svežeg vazduha i postojanje klase bogatih i potlačenih, mnoge asocira i na mračnu sliku budućnosti ka kojoj se krećemo.

Kako za 021.rs kaže Jelena Miletić iz "Moonburnt-a" glavni junak, koji za sada nema ime, a verovatno ga neće ni dobiti, kreće se kroz različite delove fiktivnog sveta, od Kolumni, preko Litica do Deusa.

"Svaka priča je jedinstvena, jer zavisi od samog igrača i od njegovog izbora. Ta velika granjanja omogućavaju da ljudi prelaze igru nekoliko puta i da to svaki put u suštini bude nešto drugačije. Postoji osam krajeva, ali mnogo različitih puteva kojima se ide. Šta je na kraju ljudi će saznati za nekih godinu i po dana, ako uspemo da skupimo potrebna sredstva", kaže Miletić.

Sagovornici portala 021.rs dodaju da krajevi ponekad dovode do razrešenja društvenih problema ili pak nekih ličnih motiva protagoniste.

"Zaključke izvode sami igrači, oni se pitaju koji su ih potezi doveli do kraja. Igrač će imati mogućnost da bira kojim putem će se kretati, nekom će biti zanimljivi politički, društveni ili post-apokaliptični elementi. Neke osnovne ideje igre su vezane za kritiku društva ili komentar na njega. Značenja koja pronalazimo u njoj vučemo iz sadašnje perspektive", kaže Vesić za ovaj portal.

Kako su naveli, u narednih godinu i po dana, igra će se menjati i u vizuelnom aspektu poboljšavati. Zainteresovani trenutno mogu da preuzmu demo verziju igre, i da isprobaju novi svet. Više o samoj igri možete pronaći na Fejsbuku.

Zajednica game-developera koju država ne prepoznaje

Prema rečima Jelene Miletić, u Srbiji postoji zajednica ljudi koji se već dugo bave stvaranjem video-igara.

"Nije ona velika, ali ti ljudi se međusobno potpomažu. U Srbiji je lakše postati vidljiv jer nas je malo, ali u svetu postoji dosta ljudi koji se bave ovim poslom i svakako je teže uspeti na tom prostoru. Mislim da nije nemoguće uspeti, vodimo se tim stavom da nešto što vredi, što je zanimljivo i u šta je uloženo dostra truda, pre ili kasnije ispliva na površinu", kaže.

Jovan i Jelena, kao i programer Bojan Brankov, većinu sadržaja koji su proizveli, finansirali su iz sopstvenih sredstava. Ono što u normalnim uslovima radi tim od deset ljudi, ovo troje Novosađana radi samo.

"Nisam stručnjak za ekonomiju, ali mislim da postoji veliki potencijal u ovoj oblasti i nisam siguran da naša država to prepoznaje. Postoje mladi entuzijastični ljudi, koji u sve ovo ulažu dosta truda, a na kraju država može da profitira od toga. Međutim, situacija je drugačija i često developeri stoje finansijski loše", zaključuje Vesić.

n1info.com