Potreban zajednički odgovor regiona na migrantsku krizu

 izvor : euractiv foto:                                                                             06.10.2015.

U svetu prema podacima Ujedinjenih nacija ima više od 60 miliona raseljenih, a taj broj je u porastu. Iako nije verovatno da će svi oni krenuti ka Evropi, taj broj je dovoljan pokazatelj da na priliv izbeglica treba računati kao na novu realnost kojoj se treba prilagoditi. Analitičar iz BiH Sanel Huskić smatra da EU neće dozvoliti da Zapadni Balkan ostane samo „protočni bojler” za izbeglice. U tom slučaju sadašnji pasivni stav, uz nedovoljne kapacitete, neće biti dovoljan. Huskić preporučuje zajednički nastup pred EU, što bi povećalo težinu regiona u konsultacijama sa Briselom o pravom rešenju za ovu krizu. Pitanje je koliko je to moguće budući da je, kako je i sam Huskić konstatovao, potrebno veoma malo da se strasti raspire. Direktor Visokog komesarijata UN za izbeglice Antonio Gutereš, koji je na toj funkciji bio svedok drastičnog povećanja broja izbeglica, u prethodnoj deceniji, apeluje na borbu protiv uskogrudosti, ksenofobije i ekstremne desnice, a to je bez sumnje lekcija koja je ključna i za region.

Zemlje regiona, posebno Srbija, hvale se humanim postupanjem prema izbeglicama, i od Brisela dobijaju pohvale na račun saradnje. Suštinski, Srbija je kao i druge zemlje regiona samo kratak tranzit izbeglicama na putu ka Zapadnoj Evropi. Oni najčešće ne koriste infrastrukturu, borave u šatorima, pa i bez njih pod vedrim nebom, a najveća pomoć pruža im se zahvaljujući nevladinom sektoru i građanskim inicijativama.

Srbija dovoljne kapacitete za prihvat nema, a prema proceni UNHCR, zajedno sa Makedonijom ima 3.000 mesta za prihvat.

Evropski fond za Balkan organizovao je 6. oktobra predstavljanje predloga politike azila za Zapadni Balkan i EU. Autor predloga, konsultant u ovoj oblasti Sanel Huskić, upozorio je da EU neće dozvoliti da region ostane samo protočni bojler za izbeglice.

Sa druge strane, zatvaranje granica EU, što bi dovelo do trajnijeg boravka izbeglica na Zapadnom Balkanu, pa makar bio i privremen, značilo bi kolaps država poput Srbije i BiH.

Njegov stav je da EU to neće dozvoliti, i pred region neće stavljati preterane zahteve, jer su i u Briselu svesni da je  region zapaljiv. Iz nedavnog primera zaoštravanja odnosa Srbije i Hrvatske pokazalo se da godine uspostavljanja odnosa odu u vetar preko noći, naveo je Huskić.

Udružiti snage na Balkanu

Huskić se zalaže za zajednički nastup regiona pred EU, kako bi se u pronalaženju rešenja više uvažio stav zemalja regiona.

"Ne možemo ravnopravno da razgovaramo sa EU, ali ako imamo zajednički stav možemo nešto i da dobijemo, da to ne bude jednosmerna komunikacija", rekao je on predstavljajući predlog politike rešavanja migrantske krize.

Pored toga, potrebno je udružiti resurse i ujednačiti propise, ukazao je Huskić. Naveo je da su resursi nedovoljni, a to pokazuje isksutvo BiH gde, kako je rekao, ima 2.500 izbeglica koji dobijaju svu potrebnu zaštitu, ali bi dodatnih 500 dovelo do haosa. Kada je reč o Srbiji, EU je pre ove krize ukazivala na nedostatke u politici azila, pa je u toku tvining projekat za unapređenje zakona.

Huskić, konsultant koji radi za Švajcarsku agenciju za razvoj i saradnju, UNDP i ministarstvo BiH zaduženo za izbeglice, razmotrio je i tri opcije reakcije Evrope na krizu - održavanje sadašnjeg stanja sporog odlučivanja, što bi zemlje navelo da povlače samostalne poteze, pokušaj zatvaranja granica za migrante i otvaranje granica za migrante.

Otvorenost za migrante je naveo kao jedin način da se poštuju propisi i vrednosti Evrope, dok bi zatvaranje granica bilo i ekonomski i demografski štetno. Kao neke od argumenata naveo je da će se i uz priliv migranata stanovništvo Evrope smanjiti, ali i da je pojačani nadzor nad granicama ne samo skup, per svega zbog angažovanja ljudi i opreme, već često i nemoguć.

Kao primer "neodbranjive" granice naveo je hrvatsku, rekavši da je dugačka, da nije ravničarska i da ima i veliki deo na moru.

Čak i ako bi se neka granica zatvorila, izbeglice bi po prirodi stvari našle drugi put za ulazak u Evropu, makar preko baltičkih zemalja, jer nemaju gde nazad da idu.

Evropa kao SAD

On smatra da će Evropa morati da prihvati da je destinacija migranata, pout SAD i Kanade i da je potrebno unaprediti načine legalnog postupanja sa izbeglicama.

"Evropa  ne može svima da kaže 'dobrodošli', ali mora da shvati da ne može isuviše da otežava put", rekao je Huskić.

Neophodno je da se italijanska operacija za borbu protiv krijumčarenja ljudi i spašavanje migranata Mare nostrum ojača, da bude vođena i finansirana na nivou EU, rekao je Huskić, dodajući da je prošle godine granica EU bila granica na kojoj je stradalo najviše ljudi.

Izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan Hedvige Morvai-Horvat ocenila je da će migracije biti dodatni izazov u pristupanju Srbije EU koji će još jednom promeniti taj put.

Iako svaki izazov dodatno usložnjava situaciju, ova kriza pruža priliku da region pokaže novo lice, da može da bude partner, podrži rešavanje, pa i da pronađe neko rešenje, ocenila je ona na skupu.

Gutereš: Ne ksenofobiji

Antonio Gutereš, koji uskoro napušta čelnu poziciju u Visokom komesarijatu UN za izbeglice, u govoru pred izvršnim odborom UNHCR u Ženevi 5. oktobra dao je širi pogled i smernice svetu u suočavanju sa mirgacijama, a ključne su tolerancija, bolji odnosi sa muslimanskim svetom, i štedrija pomoć.

Kada je Gutereš stupao na funkciju pre skoro deceniju u svetu je bilo 38 miliona raseljenih zbog sukoba i progona, a taj broj bio je u opadanju. Danas ih je više od 60 miliona, a trend je rastući.

On upozorava da je, u svetlu izbegličke krize u Evropi, ključno izgraditi dobre odnose sa muslimanskim svetom, iz kojeg većina izbeglih dolazi, i osloboditi se „nazadne uskogrudosti ksenofobije“g. Zbivanja u Evropi tokom prethodnih meseci su, kako je naveo, „dočarala borbu empatije i straha, teolerancije i ksenofobije“.

„Od kritičnog je značaja boriti se protiv islamofobije i smanjiti privlačnost ekstremističkih ideologija za mlade naraštaje“, istakao je Gutereš u govoru, koji je objavljen i u sedištu UN u Njujorku.

U svetu je, kako je naveo, u proteklih pet godina izbilo ili je obnovljeno15 sukoba. Veoma mali broj izbeglica može se vratiti kućama. Prema podacima UN u 2014. to je bio slučaj za samo 126.000, odnosno 11% broja iz 2005. Broj osoba koje se svaki dan raseljavaju zbog sukoba učetvorostručio se sa 11.000 u 2010. na 42.500 prošle godine.

Za nagli porast priliva migranata iz Sirije on je pronašao tri razloga. Za početak, mnogi Sirijci su izgubili nadu da će se sukob okončati, i nakon godina egzila novac im je na izmaku, a životni uslovi su se pogoršali.  Okidač je, prema njegovim rečima, bilo presušivanje sredstava za pomoć, jer UNHCR vioše nije imao sredstava da pruži novac i sklonište sve većem broju porodica uoči zime.

Donatori su prošle godine UNHCR-u obezbedili rekordnih 3,3 milijarde dolara, ali to je bilo nedovoljno čak i za pokrivanje osnovni potreba, naveo je Gutereš, dodajući da je to navelo sve veći broj ljudi da se uprkos ogromnom riziku i troškovima ukrca na opasan put ka Evropi. 

„Da budemo iskreni, u takvim okolnostima bih i ja verovanto isto postupio sa porodicom“; naveo je on.