Mađarska vratila više od 4.000 izbeglica Srbiji!

 izvor : evn  foto:  tanjug                                                                           08.10.2015.

Madjarske vlasti su u ovoj godini u Srbiju vratile 4.282 izbeglica. U ovaj broj uključeni su migranti koji su nam poslati od početka kalendarske godine, a ne od nedavnog stupanja na snagu novog mađarskog zakona. Sve vraćene izbeglice poreklom su iz trećih zemalja, odnosno sa Bliskog istoka i sa Roga Afrike.

- Srbiju smatramo sigurnom zemljom i među migrantima nema onih koji su poreklom iz vaše države - ističu naši izvori u Budimpešti.

Od kad su mađarski susedi doneli novi, rigorozan Zakon o državnoj granici, srpske vlasti ne primaju nazad izbeglice iz trećih zemalja. Prema bilateralnom sporazumu, da bi vraćanje bilo moguće mora da se složi i zemlja koja je odbila migrantu azil, ali i ona u koju on treba da bude vraćen.

- Mađari su formirali posebne "tranzitne zone" blizu naše granice, gde smeštaju one koji uđu bilo preko Horgoša, bilo ilegalno, i zatraže azil, ali ga ne dobiju. Tu ih smeste sa rešenjem da moraju da napuste zemlju, ali je izbeglice ne napuštaju dobrovoljno, niti ih Mađari fizički proteruju - kaže Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Kada se "tranzitne zone", veličine fudbalskog stadiona, napune, izbeglice vrlo često probiju ogradu i produže ka Austriji i dalje, u Nemačku. Takođe, kada mađarski policajci uhvate majke sa decom, smeštaju ih ponovo u centre za azil, a ne u "tranzitne zone" i oni takođe nastavljaju ka zapadnoj Evropi. Tako je Mađarska dobila sa zidom ono što je želela - usporila je reku izbeglica koja je prolazila preko njene teritorije.

Za to vreme, broj migranata koji preko Grčke, Makedonije i Srbije ide kroz Hrvatsku, ne smanjuje se. Hrvatski ministar unutrašnjih poslova Ranko Ostojić najavio je zato da će Zagreb možda obustaviti prihvat izbeglica koje dolaze iz Srbije. To se desilo juče, kada je EU obelodanila da je za Hrvatsku opredeljeno 190 miliona evra za pomoć migrantima. Pritom, Hrvatska nema obavezu da gradi prihvatne centre, niti se pominje solucija da će oni koji ne dobiju azil biti deportovani Zagrebu. Nasuprot tome, iz evropskih fondova za Srbiju i Makedoniju je opredeljeno svega 27 miliona evra.

- Moglo se očekivati da će Hrvatska dobiti finansijsku podršku kao članica EU. Podrška Srbiji, iako je mnogo duže suočena sa ovim problemom, daleko je manja, jer za zemlje kandidate za članstvo u EU važe druga pravila i drugi fondovi - objašnjava Đurović.

On dodaje da se takođe može očekivati i da Hrvati, kada im Mađari zatvore granicu, zatvore granicu prema Srbiji, što će produžiti vreme boravka migranata kod nas. Veliki izbeglički talas tek kreće iz Grčke, u kojoj su počeli da se prazne kampovi iz straha da i Nemačka ne zaključa svoja vrata. Doduše, Hrvati će imati problem i sa takozvanom "bosanskom rutom", na koju migranti lako mogu da se preorijentišu.

- Ne očekujem smanjenje priliva izbeglica. Ovo je trka s vremenom, na koju utiče poruka Nemačke da će zatvoriti vrata, gradnja zida u Mađarskoj, najavljena jača kontrola granice Turske i Grčke, a pojaviće se i "hot spotovi", mesta gde migranti godinama čekaju rešavanje zahteva. To sad požuruje one koji imaju nameru da se probiju do Nemačke - rekao je Ostojić.

Ako Nemačka prestane da prima izbeglice i Mađarska se "zaključa", Hrvatska će obustaviti prihvat izbeglica, decidiran je Ostojić. Ona eventualno može da nastavi tranzitiranje ka Sloveniji, ali samo ako i ona ne "spusti rampu".

"TAJMS" OTKRIVA: EVROPA PROTERUJE

Deportacija preti stotinama hiljada migranata kojima je odbijen zahtev za azil u zemljama EU. Oni će, tokom narednih nedelja, biti silom vraćani tamo odakle su došli. Pominje se da će to biti zemlje porekla izbeglica, ali ostaje otvoreno da li će se na spisku naći i države iz kojih su migranti sa Bliskog istoka, Afrike i Azije ušli u Uniju. Britanski "Tajms", pozivajući se na "tajni plan" EU, navodi bi u tom prvom kontingentu moglo da se nađe oko 400.000 ljudi.

Ukoliko zemlje, poput Nigera ili Eritreje, ne pristanu da prime nazad svoje ekonomske emigrante, Brisel ima nameru da im zapreti povlačenjem pomoći, otkazivanjem trgovinskih sporazuma ili viznih aranžmana. U nacrtu teksta o kome će danas razgovarati ministri unutrašnjih poslova EU, predlaže se da se više izbeglica vraća u njihove zemlje, "jer bi porast broja onih koji su vraćeni, mogao odvratiti ilegalnu migraciju od dolaska u Evropu".

Predlog tog "tajnog plana" takođe sadrži odredbu po kojoj će zemlje EU držati u pritvoru hiljade tražilaca azila kojima je odbijen zahtev, da bi ih sprečili da izbegnu deportaciju.

Kabinet nemačke kancelarke Angele Merkel usvojio je juče koncept po kome on, kao centrala federalne vlasti, preuzima političko vođstvo po pitanju izbeglica. U tu svrhu oformljeno je odeljenje koje će koordinirati zadacima podeljenim različitim ministarstvima, a na njegovom čelu biće Peter Altmajer, šef kancelarkinog kabineta.

novosti.rs