|
Saopštenje za javnost Mitropolije australijsko-novozelandske
Datum:04.01.2012
Nedavno je Internetom počelo da kruži „saopštenje za javnost“ sa nekakvog navodno „Svesrpskog svetosavskog crkveno-narodnog sabora Slobodne Srpske Pravoslavne Crkve“ u kome se na račun Srpske Pravoslavne Crkve iznosi niz flagrantnih neistina i laži, Božjim promislom podsećajući nas da se iskušenja uvećavaju i umnožavaju u danima posta. Saopštenje potpisuje izvesno novoosnovana organizacija „Eparhija za Australiju i Novi Zeland Slobodne Srpske Pravoslavne Crkve“. Videvši tako pretenciozno imenovanu NVO ne iznenađuje nas i megalomanski imenovani Sabor, kako svojim radom tako i saopštenjem, no Istine radi i brige o poverenom nam srpskom pravoslavnom stadu na ovom Petom kontinentu, prinuđeni smo da javnosti skrenemo pažnju barem na one delove pomenutog „saopštenja“ u kojima se eksplicitno udara na Srpsku Pravoslavnu Crkvu. Naime:
1. Nijedna Crkvena opština, Misionarska parohija, Manastir, niti pomoćna organizacija Mitropolije australijsko-novozelandske Srpske Pravoslavne Crkve, ni na koji način nije učestvovala u ovom skupu niti je slala ikakve „delegate“ ili „posmatrače“.
2. Gorepomenuta NVO nije Crkva, barem ne Pravoslavna, niti je u ikakvoj vezi sa bilo kojom priznatom Pravoslavnom Crkvom u svetu. Sama dezignacija ''slobodna crkva'' je sastavni deo prezviterijanske tradicije iz okvira protestantskih zajednica, koje, između ostalog, same biraju svoje ''episkope'' a gde ''predsednik'' takve jedne ''eparhije'' može biti civil, i to ekskomunicirani civil.
3. Jovica Nikić, negdašnji iguman Sofronije (Nikić), koji se u famoznom „saopštenju“ pominje kao „administrator Eparhije“ raščinjen je i razmonašen 2009. godine kada je napustio monaštvo, pogazio monaški zavet i poslušanje te iz manastira Glogovac, u Eparhiji bihaćko-petrovačkoj, pobegao u svet, tačnije na Filipine, pišući naknadno iz Manile, između ostalog, '' . . . odlučio sam krenuti u zemlju gde ne postoje Srbi . . . ''
Ova grupa NVO aktivista koja se potpisuje kao nekakva srpska slobodna crkva i eparhija, deo je grčke grupe tzv. “Istinska pravoslavna crkva Grčke“, odnosno njene otcepljene frakcije tzv. „Kiprijanovaca“, koja je nastala iz raskola tzv. Sinoda ''Kalistovaca'' 1984. godine. Raskol raskola koji se nalazi u raskolu i unutar toga trećeg stepena raskola sada formira nekakvu autonomnu grupu.
Njima se zatim pridružila i jedna ruska sekta, osnovana 2002. godine, tzv. ''Ruska istinska pravoslavna crkva'', koja se nedavno „proslavila“ skandaloznim pokušajem ''kanonizacije'' Mitropolita Germogena, tobožnjeg prvojerarha ustaške tvorevine tzv. ''Hrvatske pravoslavne crkve''!
Ti i takvi „čuvari i branitelji istine“, u takvom broju, pokušavaju sada krijući se iza praznih floskula, bezživotnih prideva i navodnih veza sa organizacijom bivšeg vladike Artemija, da se predstave kao nekakva Crkva; ni manje ni više nego kao Srpska i Pravoslavna, no svakako slobodna. Na veliku žalost svih onih koji u tome učestvuju i svih nas koji smo tome svedoci, svojim sektaškim nastupom i ideološkim fanatizmom ove izgubljene ovčice Hristove ponašaju se u pravom smislu reči kao „antisvetosavci“. Pokušavajući da stvore neko samodovoljno, izolovano, u sebe zatvoreno telo koje bi nazvali Crkvom, Srpskom i Pravoslavnom, umesto one jedne, jedine i nedeljive Srpske Pravoslavne Crkve, udaljili su se od Istine vere Svetosavske.
No, ljubljeni mi u Hristu, neka nas u iščekivanju predstojećeg radosnog praznika ne sablazne napadi na Crkvu „jer je potrebno da dođu sablazni, ali teško čovjeku onom kroz koga dolazi sablazan“ (Mat. 18;7) i kada osetimo teret iskušenja kojima nas kuša nečastivi, setimo se reči Starca Jefrema: „Bog dopušta iskušenja da bi nas podstakao da Ga se setimo. Kad Ga prizovemo, On se ponaša kao da nas nije čuo kako bi umnožio naša moljenja i kako bismo, iz straha od različitih strasti, prizivali Njegovo sveto ime. Kroz bol usrdne molbe osvećuje se naše srce i opitno se učimo slabosti naše izopačene prirode. Na taj način praktično shvatamo da bez Božije pomoći ništa ne možemo da učinimo... ... Dakle, zablagodarite Bogu! Proslavite Ga ustima i srcem, jer će uteha blagodati doći nakon iskušenja, ako ga podnesemo s trpljenjem i blagodarnošću.“
Blagočestivi i bogobojažljivi verni narod srpski, koji je više nego velika većina vaskolikog dobrog srpskog naroda na Petom kontinentu, neće lako nasesti na podvale ovakvih prevaranata, niti će zanemariti sopstvene interese zarad interesa jedne NVO koja se okitila šarenim plaštom. Zato, ljubljeni, u ovim danima uoči samog praznika Roždestva Bogomladenca Hrista neka nas ovakvi napadi na Jednu, Svetu, Sabornu i Apostolsku Crkvu samo raduju, kao što nas je Hristos podučio u Besedi na gori (Mat. 5;12) A ovo obraćanje vernom srpskom narodu neka takođe bude podsetnik i na Nastavak besede na gori i molitvu Gospodnju, Oče naš, koja završava rečima „ne uvedi nas u iskušenje, no izbavi nas od zloga“ (Mat. 6; 13).
|
