Sada je izvesno – papa Benedikt XVI ne dolazi u Srbiju. Posle različitih signala iz Srpske pravoslavne crkve, tačku na slučaj stavio je Vatikan saopštenjem da mogućnost da papa prisustvuje obeležavanju Milanskog edikta 2013. u Nišu nije konkretizovana u direktan poziv srpske patrijaršije. U SPC-u to objašnjavaju rečima da se „još nisu stekli uslovi za posetu“, dok poznavaoci prilika ističu da je posredi protivljenje većine episkopa.
Posle dugog premišljanja i različitih najava iz Sabora SPC, predstavnik za štampu Svete stolice Federiko Lombardi razrešio je dileme u javnosti – pošto mu poziv nije upućen, papa Benedikt XVI ne planira put u Srbiju naredne godine na obeležavanje 17 vekova Milanskog edikta u Nišu. U kontaktima sa srpskom patrijaršijom pominjana je „eventualna mogućnost“ papinog dolaska, međutim, ta razmišljanja nisu konkretizovana", objasnio je Lombardi.
Iako se iz Patrijaršije ovim povodom ne oglašavaju, protođakon Ljubomir Ranković kaže za RSE da je Sabor SPC verovatno na koncu pocenio da ipak još nije sazreo trenutak za papinu posetu. Iako se sa njom ne slaže, takvu odluku objašnjava bezbednosnim rizicima.
„Radi se o proceni da bi ta poseta u samom biću naše crkve nanela, nažalost, više štete nego koristi. Možda bi čak bilo i demontracija i negativnih reagovanja kod onih ekstremista u crkvi kao što ih ima i u društvu. To bi moglo dovesti i do incidenata pa možda, ocenjujući tu opasnost, Sabor to odlaže za neka bolja i srećnija vremena,“ rekao je Ranković.
RSE: Zašto se očekuju otpor i demonstracije?
„Pretpostavljam da ti ekstremisti u Rimokatoličkoj crkvi i njenom poglavaru vide opasnost za svoju veru u koju su nesigurni, pa se onda tu pripisuje i odgovornost za bombardovanje, onda to seže i u dalju prošlost, u Drugi svetski rat, u Jasenovac..“, navodi Ranković
Iako ovakve razloge pripisuje ekstrmnim krugovima, i iz same patrijaršije mogle su se čuti poruke da bi papa možda i dobio poziv da je prilikom posete Hrvatskoj obišao Jasenovac, te da nije otišao na grob hrvatskog kardinala Alojzija Stepinca. Kao još jedan od razloga nedobrodošlice navodi se i eventualna reakcija Moskovske patrijaršije.
Publicista Mirko Đorđević nema dileme da takve stavove deli većina u Saboru SPC, te da je to ono što stoji iza učtivo formulisane fraze – nisu se stekli uslovi.
“Većina episkopata je rezolutno protiv. A razlozi koje navode su potpuno lišeni svakog smisla”, kaže Đorđević.
Poseta bi bila značajna i za crkvu
Možda neočekivano, ali najgasniji zagovornik ideje da bi papa trebalo da poseti Srbiju bio je sam patrijarh Irinej koji je, podsećamo i pre, ali i po izboru na tron, više puta poručivao da će proslava Milanskog edikta u Nišu 2013. biti prilika da se predstavnici crkava sretnu i razgovaraju.
“Da uspostave to prvo poznanstvo i prve kontakte, a onda kamo sreće da se to i nastavi, i da se ono što se u istoriji desilo ispravi jednim novim putem, hrišćanskim putem”, govorio je Irinej 2010. godine.
Iako je konkretan poziv papi godinu dana ranije uputio i predsednik Srbije Boris Tadić, a država stala iza njega, patrijarh Irinej koji je trebalo da ga sledi ostao je samo na rečima ili pak usamljen u ovakvom stavu.
Predstavnici katoličke crkve u Srbiji navode da bi poseta pape za njihove vernike bila izuzetno značajna. Portparol subotičke Biskupije Mirko Štefković kaže za RSE da će oni sami ipak prisustvovati obeležavanju Milanskog edikta u Nišu, meri u kojoj im to omoguće predstavnici SPC-a.
“Ako to podstakne nove razgovore, biće to dobar korak napred. Naši kontakti su sada više lične, osobne naravi, u smislu da postoji kontakt između beogradskog nadbiskupa i patrijarha Irineja, ali on se na tome završava. Ništa institucionalno trenutno ne postoji, niti ima izgleda da će to biti ostvareno u nekom bližem periodu”, kaže za RSE Portparol subotičke Biskupije.
Uz iskorak ka dijalogu i jedinstvu u različitosti, papina poseta bi, podvlači Mirko Đorđević, pre svega bila značajna za srpsku crkvu i samu državu.
„To je velika šteta jer bi hrišćansko jedinstvo bilo potvrđeno, a u državnom i nacionalnom smislu bi ta poseta mnogo značila jer bi popravila katastrofalni imidž Srbije u svetu nakon perioda ratova kroz koje smo prošli,“ ocenjuje Đorđević.
I na sva zvona najavljena ceremonija obeležavanja 17 vekova od donošenja Milanskog edikta, poslednjih je meseci utihnula. Na niškom brdu Vinik ipak neće biti izgrađen pompezni kompleks cara Konstantina, kojim je, kako je najavljivano, trebalo da dominira „najveći krst u Evropi“. Čak su i ministar kulture i gradske vlasti Niša odustale od prepucavanja ko je odgovoran za zajstoje u pripremama.
