|
Sa 65 milijardi bez siromašnih
izvor: evn 08.09.2014
Nova državna strategija za borbu protiv siromaštva trebalo bi da bude završena do kraja godine, najavio je šef vladinog tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Žarko Šunderić. Dokument će pre 1. januara biti predat Briselu i dogodine se već očekuje njegova puna primena, koju će kontrolisati Evropska komisija.
Šunderić podseća da je već postojala jedna ovakva strategija države za period 2003 - 2009:
- Cilj je bio da se prepolovi broj siromašnih do 2008, što je i učinjeno. Ali je svetska ekonomska kriza dovela do ponovnog povećanja.
Koliki je obim siromaštva najbolje pokazuje nedavno objavljena studija vladinog tima „Siromaštvo u Srbiji 2011-2013.“, autora Boška Mijatovića iz Centra za liberalno-demokratske studije. U poslednje tri godine stopa siromaštva kreće se između 6,8 i 8,8 odsto, što znači da između 500.000 i 642.000 ljudi ne zadovoljava ni najosnovnije potrebe, uključujući hranu!
Lane je stopa siromaštva bila 8,6 odsto, što znači da je toliki postotak stanovništva imao potrošnju nižu od linije siromaštva - 11.020 dinara mesečno. Ukupan broj siromašnih bio je 610.000. Smanjene su i realne zarade i penzije u odnosu na godinu pre toga.
- Smanjenje lične potrošnje moglo je dovesti do povećanja siromaštva, ali do toga ipak nije došlo jer je potrošnja najsiromašnijih desetak procenata stanovništva zadržana na sličnom nivou kao u 2012. Tome je doprinelo povećanje poljoprivredne proizvodnje i relativno smanjenje cena hrane i sistem socijalne zaštite najsiromašnijih - konstatuje Boško Mijatović.
Dubina siromaštva bila je 1,9 odsto, što znači da bi iz bruto društvenog proizvoda zemlje trebalo izdvojiti 1,8 odsto, odnosno 65 milijardi dinara za likvidaciju nemaštine. I oštrina siromaštva je dosta skromna, pa se može reći da je siromaštvo u Srbiji i dalje uglavnom umereno.
Broj siromašnih mnogo je veći na selu nego u gradu (347.000 prema 264.000). Međutim, ni urbana naselja nisu pošteđena, pa je svaki šesnaesti stanovnik gradova u 2013. živeo u bedi. Razlog je dugotrajna ekonomska kriza i visoka nezaposlenost radno sposobnog stanovništva.
Najviše siromašnih ima Centralna Srbija - 408.000. Najbolje se kotiraju Vojvodina i Beograd, sa četiri puta manjim brojem. I u okviru Centralne Srbije mnogo je lošija situacija u Istočnoj i Jugoistočnoj nego u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji. Najveći rizik od siromaštva imali su članovi višečlanih domaćinstava (čak polovina siromašnih je iz porodica sa pet i više mališana), nezaposleni, nekvalifikovani građani i deca do 13 godina.
Posle uspešnih mera u smanjenju siromaštva do 2008, broj ljudi koji živi u nemaštini ponovo počinje da raste, a 2012. skače za trećinu! Potrošnja 8,8 odsto ukupnog stanovništva te godine bila je niža od 10.223 dinara mesečno. U 2011. godini 6,8 odsto ukupnog stanovništva imalo je potrošnju manju od linije siromaštva (9.483 dinara mesečno).
MLADI “RIZIČNA GRUPA“
Svetska istraživanja pokazuju da kod nas gotovo polovina stanovništva živi loše, konstatuje dr Nada Novaković iz Instituta društvenih nauka. U velikom riziku od siromaštva su nezaposleni između 19. i 24. godine, i seosko stanovništvo. U ovoj grupi je i 150.000-200.000 ljudi koji su ostali ili bi mogli ove godine da ostanu bez posla. Nasuprot tome, broj bogataša se lane povećao sa 88 na 100.
|
