Potpisana Deklaracija o nestalima

 izvor: agencije                                                                                                                                               29.08.2014

Predsednici Srbije, Hrvatske i Crne Gore i predsedavajući Predsedništva BiH potpisali su u Mostaru Deklaraciju o nestalim licima. Srbija nikada neće odustati od potrage za nestalim licima niti od zahteva da se odgovorni procesuiraju i sankcionišu, rekao je Tomislav Nikolić.

Deklaraciju o nestalima koja ima za cilj da podstakne proces pronalaženja nestalih osoba i definiše odgovornost i ulogu država u rešavanju tog pitanja potpisali su predsednik Srbije Tomislav Nikolić, Hrvatske Ivo Josipović, Crne Gore Filip Vujanović i predsedavajući Predsedništav BiH Bakir Izetbegović.

Nikolić: Ubistvo žandarma ne može ostati nerešeno

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je povodom ubistva žandarma da ništa ne može ostati nerešeno i da je ubeđen da će MUP i Vlada učiniti sve što je u njihovoj moći i nadležnosti da se taj slučaj reši.

Upitan da li je potrebno da se u rešavanje tog slučaja uključi šira međunarodna zajednica i institucije, Nikolić je odgovorio da to prvo treba da rešava Vlada Srbije sa "onima kojima smo poverili na čuvanje tu teritoriju".

"Sve što se desi, mora da se reši. Ako ne možemo sami, moramo da angažujemo mnogo širu zajdnicu", rekao je Nikolić novinarima u Mostaru.

Govoreći o izvozu u Rusiju, predsednik Nikolić je rekao da Srbija nije ni imala mere subvencije za izvoz proizvoda na rusko tržište.

Tim dokumentom države su potvrdile predanost rešavanju pitanja osoba nestalih usled oružanog sukoba i povreda ljudskih prava u okviru odgovornosti države da osigura trajni mir i unapredi saradnju i pomirenje u demokratskim društvima koja podržavaju i štite ljudska prava, prenosi Tanjug.

Predsednik Nikolić rekao je da Srbija nikada neće odustati od potrage za nestalim licima niti od zahteva da se odgovorni procesuiraju i sankcionišu.

Za rešavanje ovog problema ne postoji zastarelost koja znači zaborav, rekao je Nikolić, i dodao da će Srbija učiniti sve da se nestala lica na teritoriji Srbije pronađu, ali i da očekuje od ostalih potpisinica da učine to isto.

"Činjenica da ćemo danas, uoči Međunarodnog dana nestalih, uprkos svim teškoćama, potpisati Deklaraciju, daće dodatni podstrek naporima da se rešimo moralnog tereta nestalih lica. Možda se i drugi u svetu ugledaju na nas", rekao je Nikolić.

Prema njegovim rečima, na spisku nestalih lica koja se vode u evidenciji Komisije Vlade Srbije u vezi sa oružanim sukobima na teritoriji Hrvatske u periodu od 1991. do 1995, evidentirano je 1.751 lice srpske i drugih nacionalnosti čija sudbina još uvek nije rasvetljena.

Nikolić je podsetio da u regionu ima još 11.000 lica čija sudbina još uvek nije utvrđena.

"Rešavanjem ovog kompleksnog problema dali bismo ogroman i važan podsticaj jačanju pomirenja, bilateralne i regionalne saradnje naših država", rekao je Nikolić.

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović rekao je da rešavanje pitanja nestalih za hrvatsku vladu predstavlja humanitarni prioritet.

"Danas su moje misli s porodicama nestalih i imamo moralnu i pravnu obavezu da rešimo to pitanje i okončamo njihovu bol", rekao je Josipović koji je zahvalio Međunarodnoj komisiji na doprinosu da se ovaj problem rešava brže.

Deklaraciju o nestalim licima Josipović je ocenio kao važan korak ka traganju za istinom rekavši da broj od 12.000 nestalih opominje. "„To je pitanje istine i pravde"“, ocenio je Josipović i dodao da se problem nestalih iz 1991. i 1992. godine može rešiti uz dobru saradnju sa Srbijom, ali i BiH.

Predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović kaže da dostignuća po pitanju rešavanja nestalih na teritoriji BiH može poslužiti kao primer i za ostale zemlje regiona.

"Do danas je u BiH od 30.000 nestalih, pronađeno 22.000. Nažalost, 8.000 osoba se i dalje vode kao nestale", precizirao je Izetbegović. Ukazujući na posvećenost BiH tom pitanju, Izetbegović je naveo da je u Sarajevu formiran državni institut koji se bave rešavanjem ovog pitanja.

Predsednik Crne Gore Filip Vujanović istakao je da se broj nestalih u toj državi meri desetinama što, kako je rekao, dokazuje da je Crna Gora bila izvan ratnih razaranja.

"Naš potpis pokazuje našu spremnost za intenziviranje naših aktivnosti", rekao je Vujanović istakavši i da svaki zločin treba biti kažnjen.

Otvarajući skup u Mostaru, predsedavajući Međunarodne komisije za nestale osobe Tomas Miler ističući da je ovo istorijski dan, ukazao je da je od 40.000 osoba koje su nestale tokom oružanih sukoba 90tih godina u bivšoj Jugoslaviji pronađeno i identifikovano preko 70 odsto.

Miler je istakao da su zemlje regiona pokazale značajnu sposobnost da preuzmu proces traženja velikog broja nestalih putem lokalnih institucija i međunarodnih mehanizama.

Predstavnik OEBS-a Žerar Študman čestitao je državama potpisinicama na potpisivanju deklaracije i prepoznavanju odgovornosti koju države imaju u procesu traženja nestalih osoba. Na ovaj način ide se, kako je rekao, ka normalzaciji odnosa, vraćanju poverenja i utiranje puta ka budućnosti.

"Suočavanje sa problemima iz prošlosti predstavlja početak procesa pomirenja i otvaranje puta ka zajedničkoj evropskoj budućnosti. Suočavanje sa prošlošću je suočavanje sa budućnošću", istakao je Študman.

Predsedavajući Regionalne koordinacije porodica nestalih oosba sa područja bivše Jugoslavije Ljiljana Alvir pozvala je potpisinice da sprovode potpisanu Deklaraciju kako ona ne ostala „mrtvo slovo na papiru'' istakavši da je krajnji trenutak da se međudržavne razmirice stave na stranu.

Ceremoniji potpisivanja prisustvovali su predstavnici porodica nestalih, uključujući članove regionalne koordinacije asocijacija porodica iz bivše Jugoslavije, članovi međunarodne zajednice.

Vučić: Važno je sačuvati mir u regionu Berlinska konferencija o Balkanu: Zajedno u Evropu Članstvo u EU samo uz priznanje Kosova Njemački podsticaj ekonomskog oporavka Zapadnog Balkana Politička bitka za Vojvodinu: Moderna evropska regija ili institucionalni balast Pad građevinarstva EU, Srbija čeka novi zakon Pad građevinarstva EU, Srbija čeka novi zakon Užičani posle 37 dana dobili pijaću vodu Stambolić: Pitajte Miru zašto mi je otac ubijen Joksimović: Ne očekujem usporavanje Srbije na putu ka EU Sve tanja žica politike Srbije "i EU i Rusija" Vučić: Ni subvencije, ni sankcije Srpska opozicija, inicijative i dometi Zašto Srbija Rusiji plaća najskuplji gas? Otvaranje prvih poglavlja sledeće godine? Obrenovac tri meseca nakon poplava: Treba da spavaš u šatoru, a jesen će Emitovanje digitalnog i analognog signala od septembra Više od 4.000 migranata zatražilo azil u Srbiji Partnerstvo Srbije sa Etihadom: Neotklonjene dileme Dijalog sa Prištinom bez Evrope? Poziv investitorima za privatizaciju više od 60 medija Veliki brat nad bankarskim sektorom? Na prodaju rudnici Resavica, Galenika, PKB, JAT tehnika.... Srbija grabi šansu za izvoz u Rusiju, jača kontrola robe iz EU UN: Potrebna kuća pravde i za srpske žrtve Pregovori sa EU, siguran ili pokretan cilj? Stupili na snagu medijski zakoni U porastu broj ilegalnih prelazaka granice u EU sa Balkana Antonijević: 40 odsto građana nema završenu srednju školu! Tadić: Istraga NIS-a ugrožava odnose s Rusijom Patrijarh nije dobio poziv iz Vatikana Novi zakon o privatizaciji stupa na snagu Do Brisela po redu vožnje Vučići i tajkunčići Patrijarh prihvatio poziv Franje, ide u Vatikan