|
Igor Kokoškov (48), novi selektor reprezentacije Srbije, vraća se u našu košarku posle velikih uspeha koje je ostvario u NBA i u nacionalnim timovima Gruzije i Slovenije. U istoriji najbolje lige sveta, u kojoj je kao pomoćni trener bio šampion sa Detroitom 2004, upisan je kao prvi strani stručnjak na čelu stručnog štaba nekog tima. Gruziju je vodio punih sedam godina i uveo ju je iz druge u najvišu evropsku diviziju, dok je Sloveniji pretprošlog leta doneo njen najveći uspeh ikada: zlatnu medalju, osvojenu u finalu protiv Srbije.
Od prošlog leta radi kao pomoćnik trenera u Sakramento Kingsima, u kojem su još četiri velika imena srpske košarke: Vlade Divac (generalni menadžer), Predrag Stojaković (direktor igračkog kadra) i igrači Bogdan Bogdanović i Nemanja Bjelica. Pre šest nedelja stupio je na dužnost selektora Srbije, nasledivši Aleksandra Đorđevića koji je na pet velikih takmičenja (2014–2019) osvojio tri srebrne medalje i po jedno četvrto i peto mesto.
Kokoškov je, zahvaljujući pre svega Divcu, dobio blagoslov Sakramenta da paralelno radi u klubu i reprezentaciji s kojom već u februaru započinje kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2021. Razgovor s njim počinjemo pitanjima u duhu praznika kojim se zaključuje godina…
U NBA su normalna stvar utakmice u novogodišnjoj večeri, pa tako i Sakramento tog dana u Los Anđelesu igra protiv Klipersa, kluba u kojem ste pre dve decenije započeli karijeru u najboljoj ligi sveta.
Kada ste u NBA, neminovno se srodite s takvim obavezama i prihvatite sve ono što nosi takav način života. NBA i sport su u funkciji zabave, a kada su novogodišnji praznici i porodična okupljanja, neko mora i da zabavlja ljude. Za Božić je odigrano pet utakmica, trećina lige je igrala. To su stvari normalne za jednu takvu ligu koja ipak pokazuje da ima malo razumevanja za timove pa ih ne stavlja da igraju na oba praznika.
Raditi u NBA znači non-stop putovati i neretko se seljakati iz kluba u klub, s kraja na kraj Amerike. Kako se vaša porodica (supruga i dvoje dece) snalazi u tome?
Navikli smo se na takav način života. Već 12 godina smo u Feniksu, tu nam je dom, bez obzira na moje selidbe. Pošto Sakramento nije daleko, familija je ostala tu i koristimo svaki slobodan trenutak da budemo na okupu. Ništa nije drugačije u Evroligi koja se menja. I tu se igraju dve utakmice nedeljno, plus nacionalna liga, tako da je i u Evropi avion postao sastavni deo života. To je stvar koja ide u paketu s ovim poslom. Tako da se ne orijentišemo na vikende, već na dane kad nemamo utakmice.
Šta za vas znači dolazak na klupu Srbije?
Kad čovek bira posao, vode ga tri motiva: edukacija, afirmacija i novac. U ovom slučaju, ništa od toga nije uticalo na moju odluku. Reprezentacija tvoje zemlje je pre svega stvar emocije. Već 20 godina ne radim u Srbiji. Otišao sam u teškim vremenima. Radio sam u klupskoj košarci, bio pomoćnik selektora juniorske reprezentacije. Život me je odveo nekim drugim tokom, ali sam ostao u kontaktu sa evropskom košarkom. Selektor Amerike Greg Popović je rekao: „Kad ti ime prozovu, moraš da budeš spreman da preuzmeš svoju ulogu!” Osećam moralnu obavezu da pomognem reprezentaciji. Želja mi je, pre svega, da ostavim trag u timu koji je za mene najveći izazov.
Vaš trenerski put je takav da se stiče utisak da ste u svakom trenutku znali šta hoćete u karijeri koja je korak po korak išla uzlaznom linijom?
Imao sam sreću da učim od naših eminentnih trenera, da budem na izvoru jedne neverovatno plodne škole košarke. Ja nisam američki trener! Ja sam srpski trener koji radi u NBA! Nosim u sebi gen velike srpske trenerske škole. Onda sam uleteo u košarkašku mašineriju zvanu NBA. I tu sam imao sreće da sarađujem sa eminentnim trenerima i košarkaškim organizacijama. Zahvalan sam što sam imao takav životni i trenerski put.
Kažu mnogi da ste stručnjak koji najbolje kombinuje znanja iz NBA i međunarodne košarke. Kako biste definisali jugoslovensku (srpsku) školu košarke?
Dugo je negirana jugoslovenska škola košarke, govorilo se samo o američkoj i sovjetskoj. Međutim, ova vrlo unikatna škola donela je jedan veliki iskorak, zahvaljujući plejadi vanserijskih stručnjaka i igrača. To je jedinstven način rada u košarci, počev od selektiranja. Naši treneri su prvi uveli dva treninga, pokazujući u praksi kvalitet njihovog metoda, jer su i reprezentaciju i domaće i strane klubove vodili do najvećih visina. Onda su i u stranim klubovima stvorili drugačiji kult rada, treninge dva puta dnevno, fanatizam, perfekcionizam… Antropološki su dokazane predispozicije ljudi našeg podneblja, gde se rađaju sjajne atlete. Odlika naše škole košarke je i to da smo uvek verovali u mlade igrače, da su im treneri davali kredit i promovisali ih u zvezde. Morali su da izgube neke utakmice, da bismo dobili mnoga prvenstva.
Koliko se promenila međunarodna košarka, odnos prema reprezentaciji, od vremena kada ste u našem nacionalnom timu (2004–2005) bili pomoćnik selektora Željka Obradovića?
Mnogo toga se promenilo od 2005. godine, što je i normalno. Postoje novi trendovi i relacije, i u društvu i u sportu. Ne treba da čeznemo za nekim stvarima, jer danas niti slušamo istu muziku, niti gledamo iste filmove kao nekada. Treba samo sagledati nove tokove i modifikovati svoje poglede u skladu s novim zahtevima. Promenila se i NBA. Nacionalni tim jeste čast, ali moramo da razumemo da je to bio nekada jedini način za promociju igrača i proboj na draft, a danas mladi igrač ne mora da prođe kroz reprezentaciju da bi došao do toga. Suština je u tome da u novim okolnostima izvučemo najviše što možemo za svoju reprezentaciju.
Počeli ste karijeru u „zlo vreme”, dok je trajao građanski rat u Jugoslaviji, u glomaznoj ligi sa čak 32 kluba, na klupi OKK Beograda koji je imao petlju da jednom momku od 24 godine poveri kormilo prvog tima.
Bio je to sticaj okolnosti. OKK Beograd je imao dobar tim, s nekoliko poznatih igrača, kao što su Zoran Radović, Vučurović, Jovanović, Preković, Vićentić…c Bila je to mešavina iskusnih i talentovanih igrača. Moj mentor je bio Bora Cenić, tada koordinator mlađih kategorija kluba. Imali smo redovna okupljanja, male trenerske seminare, utorkom u četiri sata u prostorijama OKK Beograda kod Beograđanke. Tu nas je košarkom zarazio Cenić, mentor mnogim velikim trenerima, jedan od najboljih trenerskih metodičara u Evropi. Mene je savetovao da što pre uđem u seniorsku košarku i, zaista, taj ulazak u svet seniora bio je neprocenjivo važan za moj razvoj.
U Americi ste stekli trenersko ime i dobili njihovo državljanstvo, u Gruziji vas je predsednik te zemlje odlikovao Ordenom časti, a čime su vas nagradili Slovenci što ste im doneli istorijsko zlato?
Kao nagradu doživljavam to što je 97 odsto Slovenaca gledalo finale Evropskog prvenstva 2017! Gruzija je krenula iz B divizije i stigla do elite. Moj cilj je da svuda, koliko god vremena budem tu, ostavim nešto pozitivno iza sebe. U NBA sam se vraćao u timove u kojima sam nekada bio, što govori o priznanju ljudi s kojima sam radio. Nikada nisam rušio mostove. Reprezentacija Srbije nije stalni posao, već moralna obaveza. Kad sve ovo prođe, hteo bih da se sećam toga sa ponosom i radošću. Biće nam potrebno mnogo energije, rada i sreće da bismo stigli do cilja.
Da li ste posle preuzimanja reprezentacije razgovarali sa doskorašnjim selektorom Aleksandrom Đorđevićem?
Ako neko ima nadimak Sale Nacionale, onda je jasno o kakvoj se ličnosti radi. Ne treba zaboraviti njegove rezultate, povratak kulta nacionalnog tima, koliko je imao uspeha prethodnih godina. Normalno, u kontaktu sam s njim, kao što sam bio i ranije. To je međusobno poštovanje koje traje. Nisam ulazio u to što je bilo prošlog leta, ali je bio red da se čujemo. Nas dvojica smo treneri, a ja stalno naglašavam da tim pripada igračima.
Zvezda ubedljivom pobedom protiv Bajerna startovala u 2020.
Sudije podbacile loptu i svirale „kraj” u Podgorici/Budućnost dobija meč sa 20:0, Zvezdu čeka kazna/Čović: Nema politizacije, znali smo da može biti incidenata u Podgorici
Novi šou Brauna, Zvezda pobedila Olimpijakos/"Limarske radionice, jutjub emisije, ubačene grupe..."
Najubedljiviji poraz Zvezde u sezoni
Zvezda izgubila od Baskonije – sudije obeležile meč
Fantastična odbrana Zvezde za trijumf u Milanu!
Trojka Brauna uz zvuk sirene za pobedu Zvezde
Košarkaši i košarkašice dobili rivale u borbi za OI/Kokoškov: Ne plašimo se nikog
Kraj lošeg niza, Zvezdi treća pobeda u EL
Trinkijeri: Prošli smo u Top 16, to je glavno
Kokoškov: Svakom treneru je san da vodi nacionalni tim svoje države
Raspoložena Alba rutinski savladala Zvezdu/Gavrilović: Znali smo kako treba, ali nismo tako igrali
Partizan bolji od Zvezde u derbiju ABA lige/Trinkijeri: Energija presudila/ Gordić: Kao u rudniku
|
