Prihvatni centar za migrante olakšao situaciju u Kanjiži/Srbija mora da gradi centre za izbeglice

 izvor : tanjug  foto : tanjug                                                                                             15.08.2015.

KANJIŽA - Formiranje privremenog prihvatnog centra za migrante i izmeštanje tih ljudi iz centra Kanjiže umnogome je olakšalo situaciju u gradu, ali u toj opštini ističu da neće moći sami da rešavaju sve veće probleme koji nastaju masovnim prilivom migranata.

Migranti koji protekla tri-četiri meseca u velikom broju stižu u tu pograničnu opštinu kako bi prešli u Mađarsku preko "zelene granice" i potom nastavili svoj put u druge zemlje EU, pre dva dana preseljeni su iz parka u centru Kanjiže na specijalno za njih uređen prostor - Vašarište.

Lokalna samouprava je, uz pomoć Republičkog komesarijata za izbeglice, humanitarnih i drugih organizacija uspela da obezbedi i postavi specijalne velike šatore u tom centru ili "kampu", u kojima trenutno boravi oko 500 ljudi, a kapacitet im je za više od 1.200 korisnika.

"To je za sada dovoljno za prihvat migranata, ali šta ako ih uskoro bude mnogo više. Bez dovoljno novca, ljudstva i tehničke podrške nećemo moći da uspešno rešavamo novonastale problem", kaže za Tanjug predsednik Skupštine opštine Kanjiža Robert Lacko.

Istakavši da su u Kanjiži zahvalni na dosadašnjoj pruženoj i obećanoj pomoći, on je ipak napomenuo da državni i drugi organi u tom pogledu sporo reaguju, jer najavljena finansijska sredstva za rešavanje urgentnih pitanja zbrinjavanja migranata "još nisu stigla na opštinski račun".

"Ne tražimo nešto da bismo bolje živeli, nego da uspešno rešavamo brojne probleme", kaže Lacko i ističe da se u toj opštini proteklih meseci "paralelno brane prava i tih ljudi koji su došli i građana".

On je stoga ponovo apelovao na nadležne državne organe i institucije da ubrzaju slanje finansijske i druge pomoći, kako bi mogli da odgovore na sve izazove sve većeg priliva ljudi sa Bliskog Istoka, kojima je Kanjiža prolazna stanica.

Lacko, kao drugi građani Kanjiže sa kojima je razgovarao reporter Tanjuga, ističe da do sada nije bilo većih problema sa tim ljudima, ali napominju da ipak nikom nije bilo prijatno dok su danima i noćima boravili u centru grada, na otvorenom.

"Iako je malo vremena prošlo otkako su otišli iz centra grada, već sad osećamo da je mnogo mirnije, i građani su mirniji, što mnogo znači", kaže meštanin Erne Rekecki i dodaje da u proteklim mesecima nije bilo većih incidenata, "tako da smo dosta dobro prošli".

U gradu se ipak oseća izvesna napetost, kaže Rekecki napominjući da se Kanjižani najviše boje da im deca na neki način ne budu ugrožena, jer uskoro počinje školska godina, pa i to treba posebno imati u vidu.

I njegov mlađi sugrađanin Lazar Kuzmanović potvrđuje nam da migrant "nisu napravili nijedan eksces i nisu nam toliko smetali", ali kako je dodao, otkako su izmešteni iz centra "sad se lakše diše".

Mnogi autobusi koji svakodnevno dovoze migrante iz pravca Beograda i Subotice u Kanjižu sad se direktno upućuju u "prihvatilište" na Vašarištu gde ih dočekuju ljudi iz opštine i Republičkog komesarjata za izbeglice i migracije, kao i Balkanskog centra za migracije.

Predstavnik Republičkog komesarijata Robert Lesmajster izjavio je Tanjugu da se čini sve kako bi tim ljudima bili obezbeđeni odgovarajući uslovi za smeštaj, ishranu I održavanje lične higijene.

"Dobili smo iz Rusko-srpskog centra iz Niša odgovarajuće šatore i to mnogo znači", kaže Lestmajster i dodaje da se uz pomoć ljudi iz lokalnih javnih preduzeća i organizacija stalno uređuje prostor kako bi boravak brojne dece, žena i muškaraca u tom prostoru bio što ugodniji.

Predstavnici Crvenog krsta migrantima svakodnevno dopremaju hranu, obezbeđena im je voda za piće i održavanje lične higijene a dva puta sedmično u prihvatni centar dolaze lekarske ekipe, ističe Lesmajster.

Da imaju dobre uslove u tom kanjiškom centru potvrdio je i Sirijac Abid naglašavajući da su njegovi sunarodnici, kao i migranti koji dolaze iz Palestine, Iraka ili Avganistana ovde u Srbiji "jako lepo primljeni i tretirani".

To mesto gde su smešteni im odgovara, jer su uslovi dosta dobri, kaže Abid i dodaje da su imali veoma mnogo problema u putu, sve dok nisu došli u Srbiju, koja im je, kako ističe, mnogo pomogla.

"Ovde se veoma dobro osećamo i, kako to mi Arapi volimo da kažemo, nadamo se da će se Srbima lepo uzvratiti, zato što su imali strpljenja sa nama i što su se jako lepo poneli prema nama", dodao je on.

U razgovoru sa Abidom je Tanjugovoj ekipi pomogao Kemal el Šari, prevodilac iz Balkanskog centra za migracije, koji je sa svojim kolegama svakodnevno i celodnevno na raspolaganju migrantima i onima koji im pomažu dok su u Kanjiži i u prihvatilištu.

Odatle grupe migranata iz sata u sat kreću ka mađarskoj granici, udaljenoj svega nekoliko kilometara da bi se, kako kažu, ako budu imali sreće, domogli pre svega skandinavskih zemalja, jer se nadaju da tamo mogu da ostanu.

Srbija mora da gradi centre za izbeglice

Zatvaranje granice sa Mađarskom i nemogućnost readmisije sa Makedonijom povećaće broj izbeglica koji će tražiti azil u Srbiji, što će usloviti izgradnju kampova za azilante širom Srbije, piše list "Danas".

Kako "Danas" saznaje u diplomatskim krugovima, UNHCR će Makedoniju uskoro proglasiti nebezbednom državom, stoga neće moći da se sa njom sprovodi sporazum o readmisiji.

Kako navode izvori, Srbija će morati da izgradi veće centre za prihvat izbeglica, s obzirom na trend rasta i starosnu strukturu migrantskog priliva, kao i činjenicu da slede jesenji i zimski meseci u kojima će ti ljudi morati da se smeste na zatvorenom i prihvatljivom mestu za boravak.

Ističe se da to ne bi trebalo da iznenađuje predstavnike Vlade Srbije, odnosno javno mnjenje, s obzirom na to da je reč o logičnoj posledici aktuelnog stanja.

"Brojevi kažu da je svakog dana broj izbeglica koji ulaze u Srbiju sve veći, a pregled aktuelnog stanja govori i da među njima ima sve više dece i žena. Jasno je da Srbija trenutno nema kapaciteta da smesti sve te ljude u prihvatilišta. To sada nije toliko alarmantno jer je toplo, ali sledi hladniji period i ukoliko se tu situacija ne predupredi, preti svojevrsna humanitarna katastrofa", navode sagovornici "Danasa".

Predsednika skupštinskog Odbora za odbranu i bezbednost Momira Stojanovića nedavno je izjavio da bi na teritoriji Srbije uskoro mogao da nastane centar za 400.000 azilanata, što su pojedini ministri u Vladi Srbije negirali, naglašavajući da takav zahtev nije stigao iz EU, kao i da Srbija neće biti "logor za migante"