Srbija 8. na svetu po padu broja stanovnika

 izvor : euractiv  foto :                                                                                            30.07.2015.

Srbija je među 11 zemalja na svetu u kojima će broj stanovnika opasti za više od 15% do 2050. godine, pokazao je izveštaj Ujedinjenih nacija „Izgledi za stanovništvo u svetu: Revizija 2015“. Na čelu ove liste je Bugarska sa očekivanim padom od 27,9%, dok je Srbija na 8. mestu. Broj stanovnika opašće u celoj Evropi, a taj trend neće uspeti da preokrenu ni migracije, koje će biti u porastu. Uz očekivano starenje stanovništva, jedan od glavnih izazova koje će doneti demografska kretanja je eksplozija stanovništva u najsiromašnijim zemljama, što otežava zadatak da se poboljšaju uslovi života.

Broj stanovnika u svetu sredinom 2015. dostigao je 7,3 milijarde, što znači da je u prethodnih 12 godina povećan za oko milijardu. Porast se nastavlja, mada je tempo smanjen sa 1,24% godišnje u 2005. na 1,18%, što znači da svake godine svet ima dodatnih 83 miliona ljudi.

Očekuje se da će u 2030. broj stanovnika dostići 8,5 milijardi, u 2050. godini 9,7 milijardi, a 2100. godine 11,2 milijarde.

Demografski trendovi u svetu su, međutim, daleko od ujednačenih, pa će tako oko polovine dodatnih stanovnika biti u Africi, koja ima i najvišu stopu rasta stanovništva od 2,55% godišnje. Do 2050. u Africi će biti dodatnih 1,3 milijarde stanovnika.

Na drugom mestu je Azija sa 0,9 milijardi do 2050, a prate je Severna Amerika, Latinska Amerika i Karibi i Okeanija sa mnogo manjim rastom.

Rast je posebno izražen u grupi 48 zemalja koje su UN kvalifikovale kao najmanje razvijene zemlje, od kojih je 27 u Africi. U nekim od tih zemlaja će se stanovništvo do 2100. godine u najmanju ruku upetostručiti. Takva situacija je u Angoli, Burundiju, Kongu, Malaviju, Maliju, Nigeru, Somaliji, Ugandi, Tanzaniji  i Zambiji.

U izveštaju UN se upozorava da će koncentracija rasta u najsiromašnijim zemljama otežati zadatak vladama tih država koje treba da iskorene siromaštvo i nejednakost, kao i glad i nehranjenost, da poboljšaju pristup obrazovanju, ojačaju zdravstvene sisteme, kao i unaprede osnovne usluge građanima i primene druge elemente održive razvojne agende.

Kada je reč o najmnogoljudnijim zemljama, Indija će za sedam godina preuzeti tu titulu od Kine. Danas Kina ima 1,38 milijardi stanovnika, a Indija 1,31 milijardi. Broj stanovnika ove dve zemlje će se do 2022. izjednačiti na po 1,4 milijarde. Stanovništvo Indije tada će nastaviti da raste na 1,7 milijardu u 2050, dok se u Kini ne očekuju promene do 2030, nakon čega će uslediti blagi pad.

Danas najmnogoljudnija Azija sa 4,4 milijarde stanovnika ostaće na prvom mestu i 2050. sa 5,3 milijardi, ali nakon toga jeočekuje pad na 4,9 milijardi u 2100. U međuvremenu rast u Africi će biti drastičan sa 1,2 milijarde u 2015. na 2,5 milijardi u 2050. i 4,4 milijarde stanovnika u 2100.

Evropa će treće mesto prepustiti Latinskoj Americi i Karibima do 2050. U Evropi će do data broj stanovnika opasti sa 738 miliona na 707 miliona, dok će u Latinskoj Americi i na Karibima porasti sa 634 na 784 miliona.

Evropi ni migranti ne povećavaju stanovništvo

Sadašnji nivo migracija u svetu nije dovoljan da nadomesti pad broja stanovnika u regionima sa niskom stopom plodnosti.

Procenjuje se da će između 2015. i 2050. godine u Evropi biti 63 miliona više umrlih nego novorođenih, dok se predviđa da će biti oko 31 milion migranata. To znači da će se stanovništvo Evrope smanjiti za 32 miliona.

Evropa se zato suočava i sa starenjem stanovništva, pa je 24% stanovnika već staro 60 godina i više, a taj udeo će 2050. dostići 34%, dok će se porast kasnije usporiti pa će 2100. starijih od 60 godina biti 35%.

Prosečna starost povećava se i u svetu, velikim delom zbog povećanja očekivanog životnog veka na rođenju, koji je u periodu od 2000. do 2005. bio 67 godina, a  periodu 2010. do 2015. porastao na 70 godina. Najveći porast zabeležen je u Africi, gde je tokom 2000-ih godina očekivani životni vek povećan za 6 godina, pa sada iznosi 60.

To je međutim i dalje malo u odnosu na druge delove sveta, pošto u Aziji iznosi 72, u Latinskoj Americi i na Karibima 75 godina, u Evropi i Okeaniji 77 godina, a u Severnoj Americi 79.

Procenjuje se da će očekivani životni vek do 2050. porasti sa 70 iz perioda 2010-2015. na 77. U Africi, u kojoj je životni vek najkraći, očekuje se da će dostići 70 godina do 2050, velikim delom zahvajujući daljem zauzdavanju infekcije HIV i borbi protiv drugih infekcija, ali i nezaraznih bolesti.

Pad stanovništva u Srbiji

U Srbiji je izraženo i starenje stanovništva i smanjenje broja stanovnika.

Srbija je naime među 11 zemalja u kojima će broj stanovnika opasti za najmanje 15% do 2050, i nalazi se na 8. mestu sa padom od 17,2%.

Na čelu ove liste je Bugarska sa očekivanim padom od 27,9% slede Rumunija (22,1%), Ukrajina (21,7%), Moldavija (20,3%), Bosna i Hercegovina (19,5%), Letonija (19,1%), Litvanija (17,5), Srbija (17,2%), Hrvatska (16,2%), Mađarska (15,6%) i Japan (15,1%).

Stopa plodnosti je ipak u blagom porastu sa 1,56 deteta po ženi u periodu 2010-2015. na 1,73 do 2050. To je i dalje daleko od stope od 2,1 koja je potrebna za obnavljanje stanovništva. U Srbiji je taj nivo 1980. iznosio 2,37.

Neki pokazatelji za Srbiju kreću se u dobrom pravcu. Očekivani životni vek, iako je za dve godine kraći od proseka za Evropu i iznosi 75 godina, produžiće se na 79,5 godina u periodu 2045-2050, a u padu je i stopa smrtnosti među bebama sa trenutnih 8,4 na 1.000 na očekivanih 5,4 do 2050.

Zbog opadanja broja stanovnika i produženja životnog veka stanovništvo Srbije je sve starije. Prosečna starost tako je povećana sa 30,9 godina iz 1980. na 40,6 u 2015, a očekuje se da lje starenje na 46,8 u 2050. i 48,4 u 2100.