Čiji su naši manastiri na Kosmetu! /Miščevićeva: Presedan koji bi naneo štete Unesku

 izvor : agencije  foto : tanjug                                                                                      26.07.2015.

Zahtev Kosova za članstvo u Unesku još nije stigao u sekretarijat te organizacije, ali jeste poslat i to preko Unmika. Povodom namere Kosova, ministar Ivica Dačić pisao je generalnom sekretaru UN Ban Kimunu. U pismu navodi da je očigledno da je takav zahtev podnet sa namerom da se potvrdi kosovska državnost, što izlazi iz okvira mandata Unmika i specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN.

Na zahtev Prištine poslat preko Unmika, Beograd odgovara direktnim pismom generalnom sekretaru UN. Šef srpske diplomatije ističe da je članstvo Kosova u Unesku za Srbiju neprihvatljivo.

Dačić je rekao da je Kosovo kao teritorija shodno važećoj i obavezujućoj Rezoluciji SB UN 1244 pod upravom UN, i u kom kontekstu se ne može smatrati državom kao subjektom međunarodnog prava, ne može se kvalifikovati ni za prijem u Unesko.

"U tom smislu bi svako drugačije postavljanje prema razmatranju tog pitanja predstavljalo ignorisanje, odnosno povredu pravnih pravila nastalih pod okriljem UN radi očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti", naveo je Dačić.

Od zahteva do članstva u Unesku, Priština ima nekoliko prepreka! Od Unmika, zahtev Kosova mora stići do generalnog direktora, a potom i Izvršnog saveta Uneska, koji glasanjem odlučuje hoće li se o tom zahtevu izjašnjavati i Generalna konferencija u novembru.

Ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković rekao je da je za predlog za stavljanje na dnevni red potrebna prosta većina prisutnih članica Izvršnog saveta, odnosno država koje su glasale.

"Sastav Izvršnog saveta Uneska je takav da su od 58 država, koliko ih ima, 33 priznale nezavisnost Kosova, što bi značilo da matematički gledano takav zahtev ima šanse da dobije većinu na sednici Izvršnog saveta", naveo je Tanasković.

Ako bi se takav scenario dogodio, na sednici Generalne skupštine dve trećine zemalja morale bi da se izjasne za članstvo Kosova. Ima li Srbija mehanizam da to spreči?

Analitičar Dušan Janjić rekao je da u Unesku ne važi model veta.

"Morali biste da izlobirate kod ogromne većine članica. To je jedna izuzetno skupa misija i nisam ni siguran da bi Srbija imala uspeha da se tog posla poduhvati. Pogotovo što je čekaju teški pregovori u Briselu upravo kod te tačke koja se zove saradnja u međunarodnim organizacijama", naveo je Janjić.

Ambasador Srbije pri Unesku kaže da, ako dobije dovoljan broj glasova, nema pravnih prepreka za prijem Kosova, ali da će Srbija učiniti sve što može da se to ne dogodi. 

"Smatramo da Kosovo nije država, da nema međunarodno pravni subjektivitet i u tom smislu se zalažemo da tu stvar i dokažemo. Ulažemo pre svega diplomatska sredstva ubeđivanja i objašnjavanja stranim partnerima odnosno državama članicama Uneska da bi i iz pravnih i političkih i kulturnih razloga bilo neprimereno da ova kvazidržava odnosno entitet postane član Uneska", istakao je Tanasković.

Iako prištinski zahtev još nije stigao na pravu adresu, mnogi se pitaju šta bi se, u slučaju prijema, dogodilo sa srpskom imovinom na Kosovu. Profesor Tanasković objašnjava da naše kulturno nasleđe ne bi postalo kosovsko, vodilo bi se kao srpska baština na teritoriji Kosova, kao članice Uneska.

Miščevićeva: Presedan koji bi naneo štete Unesku

Prijem Kosova u Unesko bio bi presedan koji bi naneo štete daljem funkcionisanju te organizacije, koja je za Srbiju veoma važna zbog zaštite njene kulturne baštine, ocenila je šefica pregovoračkog tima Srbije sa Evropskom unijom Tanja Miščević.

Miščevićeva je, povodom zahteva Kosova za članstvo u Unesku, rekla da u međunarodnim organizacijama ima, nažalost, mnogo politike i ono što Srbija može da uradi jeste snažna diplomatska aktivnost, razgovor i objašnjavanje u Unesku koliko bi takav presedan naneo štete daljem funkcionisanju te organizacije.

Istakla je i da ima nekoliko scenarija koja su u opticaju, ali da neće biti jednostavno i lako doneti odluku o eventualnom članstvu Kosova u Unesku i da će se o tome verovatno duže vreme razgovorati.

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, Miščevićeva je podsetila da je Srbija kao članica Uneska već protestovala, i dodala da države koje nisu članice UN teško mogu da postanu članice te organizacije.

Šefica pregovaračkog tima Srbije sa EU podsetila je da je reč o kulturnoj baštini koja nije mala i koja nije samo srpska nego civilizacijska tekovina i naglasila da se time mora baviti i Unesko.

Miščevićeva je dodala da mnogo zavisi od stava i razumevanja država koje bi trebalo da donesu odluku i da u toj organizaciji ima mnogo politike, ali politike koja je usmerena na razumevanje potrebe zaštite kulturne baštine.

Kada je o dijalogu Beograda i Prištine reč, Miščevićeva kaže da je optimista  i očekuje pomak u drugoj polovini leta, odnosno pre septembra.

Ukazala je da su u tom dijalogu najvažniji principi definisanja Zajednice srpskih opština.

Govoreći o akcionim planovima koji će biti spremni za predstavljanje u Briselu, Miščević je rekla da je procedura komplikovana i da otvaranje poglavlja može očekivati za najmanje tri-četiri meseca.

Miščevićeva je rekla da su na najvišem političkom nivou u toku razgovori i da njene kolege iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju gotovo svakodnevno razgovaraju o pitanjima koji će se naći na pregovaračkom stolu.

"Ovih dana se otvorilo pitanje za koje se mislilo da je potpuno završeno, a to je pitanje osiguranja", rekla je Miščevićeva.

Ukazala da je teško voditi razgovor kada postoji nerazumevanje osnovnih principa i ciljeva i kada se nastoji ostvarivanje napretka, dok druga strana nema baš uvek takav interes.

Priliv migranata utiče i na akcioni plan

Najavila je da upravo ide na sastanak gde će biti završena priča o radu na akcionom planu za pregovaračko poglavlje 24.

"Ozbiljan problem predstavlja činjenica da akcioni planovi zahtevaju dodatne aktivnosti s obzirom na situaciju na terenu, koja je takva da u regionu i u Srbiji postoji veliki problem migratornih kretanja, ilegalnih migranata i tražilaca azila koji su se desetostruko, pa i stostruko, povećali u odnosu na pre dve-tri godine", rekla je Miščevićeva.

Ukazala je da je "Evropa zabrinuta, pa je dodatni zadatak da se napravi plan o tome kako da se izdrži pritisak migracije do nivoa koji je izdrživ za Srbiju".

"Kada je reč o poglavlju 23, tu smo sve elemente završili i trenutno se konsultujemo sa kolegama iz Brisela", rekla je Miščevićeva.

Do kraja meseca će, najavila je, biti gotivi svi elementi akcionog plana biti, osim plana za migracije.

"Onda počinje konsultacija unutar Komisije, kako bi Komisija onda mogla državama članicama da predstavi svoju ocenu dva akciona plana čime počinje procedura za njihova otvaranja", najavila je Miščević.

Šefica pregovaračkog tima Srbije sa EU je rekla da su uvršćene preporuke civilnog društva za poglavlja 23 i 24, dok je, govoreći o poglavlju 35, najavila da će se pratiti sve što je dogovoreno u Briselskom sporazumu i oko tog sporazuma.

Govoreći o razgovoru premijera Aleksandra Vučića u Minhenu sa premijerom Bavarske, Miščevićeva je ukazala da najveći broj azilanata želi da ode u Bavarsku, da će premijer objasniti šta Srbija radi u oblasti sprečavanja ilegalnih migracija, a da će se razgovarati i o ekonomskoj saradnji.

Miščevićeva je rekla da Srbija u poslednjih nekoliko godina teži regionalnom pomirenju i da je nužna njena usmerenost ka EU.

Govoreći o konferenciji o Zapadnom Balkanu 27. avgusta u Beču, Miščević je podsetila da je reč o procesu koji je lane pokrenula nemačka kancelarka Angela Merkel i da region, koji je povezan infrastrukturom, ima zajednički cilj članstvo u EU.