Srbiji izazov ekonomija, EU imigracija

 izvor : euractiv  foto :                                                                                                       05.08.2015.

Građana Srbije koji misle da bi članstvo zemlje u Evropskoj uniji bilo dobra stvar gotovo je dva puta više od onih koji ne misle tako, pokazalo je novo evropsko istraživanje. Istovremeno više od polovine ispitanika smatra da bi Srbija imala koristi od članstva u EU. U odnosu na druge zemlje kandidate za EU, evroentuzijazam u Srbiji je manji, osim u Turskoj. Istraživanje je pokazalo i da građane EU trenutno više zabrinjava imigracija od ekonomije, da su optimisti u vezi budućnosti EU i malo manji optimisti kada je reč o ekonomiji, ali i da ih je više protiv nego za proširenje EU.

U Srbiji 42% anketiranih građana smatra da bi članstvo zemlje u EU bilo dobra stvar a 22% da bi bilo loša stvar dok 31% misli da ne bi bilo ni dobro ni loše, pokazuju podaci iz Eurobarometra, specijalnog istraživanja Evropske komisije.

Istovremeno 58% ispitanika kaže da bi Srbija imala koristi od članstva u EU dok 30% misli da ne bi imala koristi.

Kada je reč o trenutnom stanju ekonomije zemlje, samo 8% građana Srbije ga ocenjuje kao dobro a čak 90% kao loše. U EU u proseku 38% ispitanika stanje ekonomije svoje zemlje ocenjuje kao dobro a 59% kao loše.

Najbolje, što ne iznenađuje, o stanju u ekonomiji svoje zemlje među članicama EU misle u Nemačkoj a najgore, što takođe ne iznenađuje, u Grčkoj. Podaci iz istraživanja pokazuju da 86% ispitanika u Nemačkoj stanje svoje ekonomije ocenjuje kao dobro dok u Grčkoj to misli samo 3% anketiranih.

Takođe, u Srbiji mnogo više nego u EU veruju u evropsku ekonomiju i 57% ispitanika u Srbiji trenutno stanje ekonomije Unije ocenjuje kao dobro prema proseku za zemlje EU od 37%.

Građani Srbije osetno slabije od građana EU ocenjuju finansijsku situaciju svog domaćinstva, zaposlenost u zemlji, kvalitet života.

Ipak, 24% ispitanih u Srbiji prema 26% u EU očekuje da im u narednih godinu dana ekonomska situacija bude bolja dok 33% u Srbiji misli da će biti gore prema 21% u EU.

Novi Eurobarometar je pokazao i da 42% građana EU nezaposlenost smatra jednim od najvažnijih pitanja sa kojima se suočavaju u zemlji dok u Srbiji isto misli 53%.

Kada je reč o dalje proširenju, među građanima EU je više protivnika (49%) nego pobornika (39%) pri čemu je najviše protivnika u Austriji (71%), Nemačkoj (67%), Luksemburgu (64%), Francuskoj (63%), Finskoj (61%).

Albanci najviše očekuju od EU

U ostalim zemljama kandidatima za EU, u Albaniji više od tri četvrtine ispitanih građana (77%) misli da bi članstvo u EU bilo dobro za zemlju, u Makedoniji 57%, u Crnoj Gori 50% a u Turskoj samo 33%.

Procenat onih koji misle da bi ulazak u EU bio loša stvar za zemlju najveći je u Turskoj - 40%, a najmanji u Albaniji, samo 2%.

Onih koji misle da članstvo u EU ne bi bilo ni dobro ni loše za zemlju najviše je u Crnoj Gori (33%) a najmanje u Turskoj (19%).

Na pitanje o dobrobiti članstva EU, devet od deset građana Albanije odgovorilo je da bi njihova zemlja imala koristi od članstva, u Makedoniji to misli 71% ispitanika, Crnoj Gori 65% a u Turskoj 55%.

Itraživanje je pokazalo i da zemlje kandidati za EU ne ocenjuju najbolje stanje svojih ekonomija. Najviše onih koji stanje nacionalne ekonomije opisuju kao dobro je u Turskoj (56%) a najmanje, izuzimajući Srbiju, u Crnoj Gori (14%).

Imigracija pretekla ekonomiju

Kako je saospstila Evropska komisija, novo istraživanje pokazalo je da veći procenat građana EU nego u prethodnom istraživanju iz novembra 2014. ima pozitivnu sliku o EU i da poverenje u Uniju raste. Takođe, građani kao najveći izazov sa kojim se EU trenutno suočava vide imigraciju.

Imigraciju kao vodeći izazov vidi 38% ispitanika u EU (14 procentnih poena više nego u prethodnom istraživanju) dok ekonomsku situaciju u prvi plan stavlja 27% (6 procentnih poena manje), nezaposlenost 24% (5 poena manje) a stanje javnih finansija 23% (dva poena manje).

Imigraciju kao najveći izazov navode građani 20 članica EU a najviše na Malti (65%) i u Nemačkoj (55%).

Podaci pokazuju i da su od novembra povećane bojazni od terorizma na nivou EU i sada je to najveći izazov za 17% ispitanika, za 6 procentnih poena više.

Kao i u prethodnom istraživanju, građani EU snažno podržavaju prioritete koje je postavila Evropska komisija pod predsedavanjem Žan-Kloda Junkera.

Tako se 59% Evropljana slaže da javna sredstva treba koristiti za stimulisanje ulaganja privatnog sektora na nivou EU, 72% podržava zajedničku energetsku politiku EU a 57% jedinstveno tržište smatra najpozitivnijim postignućem EU.

Kada je reč o budućnosti EU, 58% Evropljana su optimisti a 36% pesimisti.

Porastao je i broj Evropljana koji kažu da veruju u EU i sada ih je 40% ili za 3 procentna poena više nego u novembru 2014. i za 9 poena više nego u vreme izbora za Evropski parlament 2014.

Beleži se i mali rast poverenja građana EU u nacionalne vlade, kao i broja onih koji smatraju da se njihov glas u EU računa.

Na planu ekonomije, svaki četvrti građanin EU je optimista a svaki pet pesimista dok polovina ispitanika očekuje da situacija ostane ista.

Takođe 57% građana EU i 69% u zoni evra ima pozitivan stav o evru pri čemu je podrška zajedničkoj valuti porasla u 14 članica, najviše u Litvaniji, koja je na evro prešla 1. januara 2015, i Grčkoj.

Istraživanje je sprovedeno između 16. i 27. maja u 34 zemlje i teritorije - 28 članica EU, pet zemalja kandidata za članstvo i na turskom delu Kipra. Obuhvatilo je gotovo 32.000 ljudi.