EK: Podrška EU ne uključuje planove o centru za migrante/Migranti u Srbiji dnevno ostave šest miliona evra

 izvor : agencije  foto :  tanjug                                                                                                 11.08.2015.

EK: Podrška EU ne uključuje planove o centru za migrante

Evropska komisija je razgovarala sa vlastima u Srbiji o tokovima migracije kroz Srbiju, a iz Brisela poručuju da podrška EU ne uključuje nikakve planove za izgradnju masovnih centara za migrante u Srbiji niti nekoj drugoj zemlji.

BEOGRAD - Evropska komisija je razgovarala sa vlastima u Srbiji o tokovima migracije kroz Srbiju, a iz Brisela poručuju da podrška EU ne uključuje nikakve planove za izgradnju masovnih centara za migrante u Srbiji niti nekoj drugoj zemlji.

"Naš cilj je da pružimo podršku Srbiji i ostalim zemljama u regionu u rešavanju problema povećanih migracionih tokova", kaže se u izjavi iz  EK o povećanim tokovima migranata kroz Srbiju, koja je Tanjugu dostavljena iz  EU Info centra.

To, kako se navodi, podrazumeva obezbeđivanje finansijskih sredstava (kroz EĆO i Instrument za pretpristupnu pomoć) koji u kratkom roku mogu da se stave na raspolaganje za ispunjavanje najurgentnijih humanitarnih potreba, kao i srednjoročnu i dugoročnu podršku za unapređenje infrastrukture (npr. prihvatni kapaciteti) u zemlji kako bi se izborila sa povećanim brojem migranata.

Evropska unija će, kako se dodaje, svoju podršku zasnivati na proceni potreba na kojoj Vlada Srbije trenutno radi.

"Međutim, podrška EU ne uključuje nikakve planove za izgradnju bilo kakve vrste masivnih centara za migrante ni u Srbiji niti u bilo kojoj drugoj zemlji u regionu", ističe se u saopštenju.

Ranije danas je i portparol predstavništva Evropske komisije u Austriji Hajnc Miko potvrdio za bečki list "Prese" da Brisel želi da podrži zemlje Balkana u rešavanju problema priliva migranata, ali da izgradnja masovnih centara od strane EU nije planirana ni u Srbiji, niti bilo gde drugde.

Migranti u Srbiji dnevno ostave šest miliona evra

Prosečno jedan migrant u Srbiji potroši od 25 do 50 evra, što sveukupno iznosi oko šest miliona evra dnevno, kaže direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović. Novac od migranata najčešće završava van sistema. Izdavanje ličnih karata i registracija prvi koraci ka kontrolisanju migranata, napominje Đurović.

Radoš Đurović je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da se odnos prema migrantima nije mnogo promenio od prvog talasa koji je pogodio našu zemlju i dodaje kako će Srbiji uskoro biti neophodne donacije EU.

"Nije se mnogo promenio odnos prema migrantima, iako je država podigla prihvatni centar u Preševu. Ipak, mi se svodimo na evidentiranje, jer pomoć i kontrola izostaju u urbanim centrima i blizu granice. Takođe, nemamo registraciju kao što nemamo ni lične karte za tražioce azila, i tu stojimo u mestu", navodi Đurović.

Ističe da ne vidi problem u tome da se migranti registruju i da se izdaju lične karte, jer, kako kaže, to je prvi uslov da se upravlja procesom migracije.

Đurović ukazuje da se naša država za sada dobro drži, ali da su joj što pre potrebne donacije EU.

Podseća da prosečno migrant u našoj zemlji dnevno ostavi između 25 i 50 evra, a da podaci pokazuju da čak šest miliona evra dnevno ostane od ljudi koji bežeći iz svojih domova pokušavaju da se domognu zapadne Evrope.

Naglašava da novac od migranata ostaje van sistema i najčešće u nečijim džepovima, odnosno u oblasti sive ekonomije, jer, kako kaže, svako ko pomisli da može na azilantima da zaradi ostaje nekažnjen.

Đurović podvlači kako je važno ne dizati tenziju i ne širiti neproverene informacije, jer, kako dodaje, nisu tačni podaci koji su se pojavili pre nekoliko dana da naša država na migrante troši 150 miliona evra i da će se graditi prihvatni centar na jugu zemlje.

"Mi o izgradnji prihvatnog centra na jugu Srbije ništa nismo čuli. Iole ozbiljna zemlja ne bi razmišljala o tome na takav način i mi smo zatečeni takvom informacijom", kaže Đurović.

Zaključuje da je našoj državi za sada najpotrebnija solidarnost i dodaje kako građani na terenu, ipak, pokazuju određenu vrstu empatije sa migrantima.