Hobotnice, najinteligentniji mekušci, postaju sve pametnije. Već koriste oruđe, grade skloništa od kamenja, a naučnici smatraju da će graditi složenije strukture sa više namena.
Osmoruki morski mekušci postaju sve pametniji i pametniji, a njihova evolucija mnogo obećava, tvrde naučnici, piše portal 24 sata hr.
Prošle godine, na primer, južnoafrički zoolozi zabeležili su dosad neviđeno ponašanje jedne vrste hobotnice.
Oni su u more kod Kejptauna spuštali kaveze s mamcima kako bi hvatali i izučavali ponašanje glavonožaca, ali nisu računali na to da će jedna vrsta oktopoda prozreti njihov trik s kavezom.
Kada su ujutru potražili mamac, ne samo što nije bilo mamca nego nije bilo ni kaveza.
Oktopod se prikrao, zaobišao sve zamke, pojeo mamac, a na kraju, kad mu je dosadilo, otkačio i odneo i sam kavez. Sve ovo jezabeležila kamera.
Ove životinje, to je jasno, rukuju predmetima i već koriste oruđe.
Oktopodi već sad grade skloništa od kamenja i ostataka korala.
„Ubeđeni smo da ovakvo ponašanje, evolucijski gledano, ima samo jedan ishod. Nastaviće da usavršavaju tehnike građenja i uskoro će početi da grade složenije strukture, sa više namena. Postajaće sve inteligentniji i inteligentniji“, kaže doktor Rasel Bruks sa univerziteta „Hofstra“ u Njujorku.
Hobotnice su, pored sposobnosti da grade skloništa, pokazale i izuzetnu veštinu u savladavanju lavirinata i drugih logičkih problema za čije rešavanje je potrebna dugoročna memorija i sposobnost proračunavanja.
Nekoliko naučnika je, na osnovu dugotrajnih posmatranja, već utvrdilo da oktopodi pokazuju znake opservacionog učenja, najviše forme učenja.
Zbog svega ovoga hobotnice su u nekim zemljama postale zaštićene u eksperimentima, pa im se, pre operacija, daje anestezija da ne bi osećale bol.
Doktor Klint Peri sa univerziteta „Makveri“ u Australiji, tvrdi da bi trebalo prestati s razmišljanjem o ljudima kao o najvišoj formi inteligencije.
„Mi ljudi možda nismo pametni koliko smo nekad mislili. Istraživanja pokazuju da se sve ono što smatramo komplikovanom logikom i intelektom kojima rešavamo probleme mnogo oslanja na prečice u razmišljanju, poznate pod nazivom heuristika. Prosto rečeno, znatno se oslanjamo na instinkt. Trebalo bi da se podsetimo da smo samo životinje, koje žive u svetu sa drugim životinjama“, objašnjava Peri.
