Tim kalifornijskih stručnjaka na korak je od dobijanja fuzione energije, koja nastaje spajanjem jezgara atoma. Iako još ne mogu da naprave fuzioni reaktor, cilj naučnika je da fuziona reakcija u njihovoj laboratoriji stvara bar onoliko energije koliko se utroši za nju, što će, uvereni su, uskoro biti postignuto.
Sve magazinske vesti možete pronaći i na našim Fejsbuk i Tviter stranicama.
Stvaranje energije pomoću fuzije već dugo je nedostižan cilj, a večita šala među naučnicima je da će reaktori biti napravljeni u narednih 20 godina, što se priča već šest decenija, piše Dejli mejl.
Ipak, Džon Edvards iz Nacionalnog objekta za aktivaciju (NIF) u Livermoru, tvrdi da je njegov tim stigao na samo korak do cilja i da su potrebna još samo mala inženjerska poboljšanja njihovih instrumenata da bi dobili fuzionu energiju, za čije stvaranje je potrebna ista količina energije, a ne veća, kao dosad.
Može i drugačije
Postoje i druge metode stvaranja fuzione reakcije. Najpoznatiji je takozvani tokamak, uređaj koji koristi magnetno polje da ograniči plazmu ili gas zagrejane do nekoliko miliona stepeni.
Ovu tehniku ispituju naučnici u Internacionalnom termonuklearnom reaktoru (ITER) u Francuskoj, koji radi od šezdesetih godina prošlog veka, a praktične eksperimente započeće tek 2020. godine.
Fuzioni reaktor koristi isti princip pomoću kojeg Sunce proizvodi energiju. Ovim procesom atomska jezgra - protoni i neutroni - formiraju teže elemente i oslobađaju energiju.
U zvezdama poput Sunca fuzija se događa zbog nemerljive težine vodonika, koji „gnječi“ protone u centru Sunca da bi stvorio helijum
Fuzija se razlikuje od fisije, koju koriste nuklearne elektrane, gde se atomi razbijaju i tako otpuštaju energiju.
Za razliku od radioaktivnih proizvoda fisije, fuzione elektrane bi stvarale mnogo energije bez ikakvog radioaktivnog otpada.
Da bi stvorili fuzionu reakciju, naučnici NIF ispaljuju laserske zrake u šuplji cilindar napravljen od zlata.
Laserski impulsi, koji traju milijarditi deo sekunde, pogađaju malu sferu punu deuterijuma i tritijuma (izotopi vodonika s jednim, odnosno dva dodatna neutrona u jezgru).
Kad se to dogodi, zlato emituje rendgenske zrake, koji su tako jaki da dolazi do isparavanja metalne površine.
To isparavanje stvara nemerljiv pritisak na deuterijum i tritijum i pokreće fuziju, i od ovih atoma vodonika nastaju atomi helijuma i neutroni.
Ipak, zbog nesavršenosti površine sfere dolazi do rasipanja energije, pa je i dalje u reakciju potrebno uložiti više energije nego što se na kraju dobije.
Cena reakcije
„Zasad dobijamo 80 odsto energije koju uložimo, ali nadamo se da ćemo to uskoro popraviti“, kaže Džon Edvards.
Prema njegovim rečima, iako još ne mogu da naprave fuzioni reaktor, cilj je da fuziona reakcija u njihovoj laboratoriji stvara bar onoliko energije koliko se utroši za nju.
Problemi koje imaju, objašnjava Edvards, isključivo su inženjerske prirode, dok je teorija dobra.
